U samom startu, umesto na samom kraju teksta, možemo konstatovati da su Nemanja Savić i Atlantida, uspešno prevazišli problem drugog (često i odlučujućeg) albuma. Oni, svedoci smo toga, i kada pevaju o samoći (numera Sam, recimo), imaju svoju slušalačku publiku, koja će, verujem, nakon ovih numera, biti još brojnija. Samo jedan od interesantnijih momenata na albumu je i šesti redni zapis Nebo, nastao u Nemanjinom vokalnom saglasju sa Aleksandrom Đelmaš. Ovde imamo i nekoliko polu i istinskih hit singlova, poput numere Sećanje, i ponajviše, Sve ti opraštam. Posebnu težinu i specifičnost albumu zadaju završni komadi, bonus numere Igraj sad (u originalu, sastava Kerber) i energetsko-zvučno-tekstualni dokument - Talasi.



Milan B. Popović