deo I: Atomship - The Crash of `47
Alternative Rock / Metal / Experimental (2004)

Hooray za svaki bend koji uspešno pliva u Tool-like vodama visokih kriterijuma. Hooray za Atomship!
Prvobitno nazvani "Atomshipdown", pa "Watership Down" (po istoimenoj knjizi), Atomshipovci zvanično postaju Atomshipovci tek sa potpisivanjem ugovora sa Wind-Up Records, zbog pogađate-eventualnih problema oko autorskih prava. Da bi napravili kompromis sa pređašnjim nazivom i istrajali u ideji da na neki način budu vezani za već pomenutu knjigu, "Atomship" nastaje kao spoj starog imena i nečeg vezanog za autora knjige (tako oni tvrde, don't look at me), Richard George Adams-a. To se zove istrajost...
Što se same knjige tiče, "Watership Down" vam je sigurno poznat kao "Brežuljak Voteršip", moderan klasik dečije književnosti izdat u preko 300 izdanja samo na engleskom. U javnom glasanju za 100 najboljih knjiga svih vremena koje je 2003. godine sproveo BBC, Voteršip je bio na 42. mestu. Roman opisuje grupu kunića koji napuštaju svoje naselje i počinju novi život. Kunići u Voteršipu su značajno manje čovekoliki no što je slučaj sa tipičnim fikcijskim životinjama, oni žive u divljini i imaju stvarne fizičke osobine i instinkte, ne koriste tehniku niti se oblače, ali Adams im je podario jezik (lapinski), običaje, poslovice, poeziju, mitologiju i veru, mrežu društvenih odnosa i niz teških izazova, nimalo ne štedeći dečijeg čitaoca. Roman nosi ime brežuljka na severu Hempšira u Engleskoj, oblasti u kojoj je Adams odrastao. Nastao je iz priča kojima je Adams zabavljao svoje ćerke na brojnim putevima kroz prirodu. Izdavači su knjigu odbili trinaest puta pre nego što ju je 1972. konačno prihvatio Reks Kolings. Brežuljak Voteršip često navode kao klasičan primer zenofikcije. Mnoga izdanja uključuju i dodatak sa lapinskim rečnikom. Ovaj roman zbog svega toga nije životinjska basna poput Ezopovih, već prava herojska fantazija.
Počev od covera na kome se nalazi alienski zeka (Voteršip agen), do naziva nekih pesama, na celom albumu se nalaze tragovi toga da su članovi benda prvi fantasy i sci-fi fanovi, što celom izdanju dodaje dozu jedinstvenosti. Ta fascinacija utiče na sveukupni "osećaj" albuma, dajući mu "prostranost" i dojam skladnog, logičnog jedinstva, pre nego random nabacanih pesama. Svaka ima svoje mesto i smisao.
Smenjujući klasične elemente ovog žanra i atmosferičnih uvoda i među-delova, ne mogu a da u svemu tome ne primetim izvanredno odsviran bubanj! Virtuoznost Chad Kent-ovog talenta i "ulepšavanja" koja dodaje svakoj pesmi, daje taj Tool-ovski signature zvuk, gde su u prvom planu melodija gitare (Nathan Slade) i nepredvidivo  ludački dobro bubnjanje za jedan moderan rock album. Poput mnogih savremenika žanra, lika i dela benda kao što je Tool, i Atomshipov zvuk u osnovi jeste smenjivanje agresivno-melodičnih delova, ali za razliku od većine radio-friendly kolega iz žanra, oni se ne oslanjaju na kvazi-mnogo besne tekstove, neprijatno vrištanje i što je još bitnije, oni zaista ZNAJU da sviraju.
Manjkavosti na volju, album stvarno nema loših pesama, ali loših momenata-nekoliko. Početak "Friends"-a je blago rečeno, neprijatan, na par mesta tekstovi zalaze u besmisao.. Autoru ovih redova se najmanje svideo veći deo pesme "Agent Orange" jer totalno zvuči kao Disturbed koji želi da bude Tool. I to na loš način.  
Sve u svemu, Atomship slobodno možete dodati na listu bendova koji su svetu podarili premalo svoje muzike, jer je "The Crash of `47"(nazvan po čuvenom Roswell incidentu) jedini album koji su do sad izdali. Juna 2010. su nam dali naznake da bi uskoro mogao izaći nov materijal, ali su do dana današnjeg ostali tihi po tom pitanju. Bilo bi jako zanimljivo videti kako su se razvili i šta su stvorili za svo ovo vreme.. i kako bi novi trendovi (čitaj-dubstep i djent) uticali na njih.
Do tad, alien zeka it is.
Ocena: 8/10
Liči na: Tool, Karnivool, Seven Wiser, Chevelle.

deo II: Ti si ono što čitaš?

Prozna dela mogu biti puno moćnija nego što mislite – kad se poistovećujete s likom u romanu postoje veliki izgledi da ćete postati poput njega, pokazalo je novo istraživanje objavljeno u časopisu Journal of Personality and Social Psychology. (izvor)

Američki naučnici utvrdili su da ‘uranjanje’ u prozno delo može uticati na vaše ponašanje i misli koje mogu da se metamorfoziraju kako bi odgovarale onome vašeg omiljenog lika. Kad se vežete uz lik Atticusa Fincha iz kultnog romana “Ubiti pticu rugalicu” američke spisateljice Harper Lee više se fokusirate na etično ponašanje, kaže voditelj istraživanja Geoff Kaufman s američkog Dartmouth Collegea.

No, upozorava, romani mogu imati i tamnu stranu podsećajući na američkog Psiha. ”Lik je vrlo harizmatičan i privlačan, no on je serijski ubica. U meri u kojoj se vežete za njega nastojite razumeti ili opravdati njegova dela”, kaže Kaufman. Naučni tim utvrdio je da proživljavanje likova iz romana može dovesti do stvarnih promena u životu čitalaca, no nije utvrdio koliko dugo traju te promene.

Kaufman veruje da romani mogu da promene život. “Ukoliko imate duboku vezu s likovima to može imati trajni učinak. Može vas nadahnuti da ponovno nešto pročitate i nakon toga je učinak osnažen”. Naučnici su u prvom testu utvrdili da je verovatnost da se čitatelji priče o čoveku koji je svladao mnoge prepreke kako bi izašao na izbore i sami u sledećim danima odazovu pozivu na birališta puno veća u odnosu na čitataoce drugih dela.
U drugom testu ispitanici su podeljeni u dve grupe u kojoj je prva čitala priču o heroju za kojeg se tek na kraju otkriva njegova homoseksualnost dok je drugoj taj podatak bio otkriven već na početku priče. Utvrđeno je da je puno pozitivnije stavište prema homoseksualnoj populaciji bilo zabeleženo u prvoj grupi.

To je zato što su upoznali lik i vezali se uz njega pre nego što se njihov doživljaj mogao zamagliti stereotipima prema homoseksualcima, objašnjava Kaufman. Oni koji su od početka znali za njegovu seksualnu orijentaciju nisu se s njim poistovećivali zbog stereotipa koji je uspostavio distancu između čitatelja i lika, objašnjava američki naučnik.
Kaufman veruje da taj učinak imaju samo pisana dela, ali ne i filmovi u kojima smo od početka postavljeni u jasnu ulogu posmatrača.

deo III: Kako algoritmi oblikuju naš svet

Kevin Slavin zagovara tezu da živimo u svetu oblikovanom, i sve više kontrolisanom od strane algoritama. U ovom nadahnutom izlaganju za TEDGlobal on demonstrira kako ovi kompleksni kompjuterski programi oblikuju taktike špijunaže, cene dionica, scenarije za film, arhitekturu. Takođe nas upozorava da pišemo programe koje ne možemo da razumemo, sa posledicama koje ne možemo da kontrolišemo. Pogledajte.

Autor: Marija Blagojević