Najpoznatiji i najveći argentinski fudbaler ikada Dijego Armando Maradona nije život započeo pod staklenim zvonom, niti mu je bilo obećano bezbrižano detinjstvo. Život mu je protkan nizom uspona i padova, trenutaka slabosti, pa zatim onih drugih, u kojima je sazrevao, borio se. Kao Če Gevara, drugi argentinski pobunjenički heroj, Dijego Maradona predstavlja univerzalni simbol života siromašnog čoveka kao borbe.

 

U radničkoj četvrti Buenos Ajresa, 30. oktobra 1961, peto od osmoro dece u porodici Dalme i Dijega Maradone ugledalo je svetlost dana. Rođen je u nedelju, što će kasnije biti označen kao sveti dan svakog Argentinca - dan za fudbal.

 

Njegova porodica bila je jako sromašna. Otac mu je bio zidar i fabrički radnik, borio se da obezbedi trojici dečaka, pet devojčica i svojoj supruzi, domaćici, koliko-toliko skroman život. Siromaštvo, ipak, nije uticalo na dečakovo gubljenje želje za nečim boljim, za nečim što mu je bilo u krvi - da postane veliki fudbaler i pomogne svojoj porodici da se izvuče iz bede.

 

Maradona je dobio svoju prvu fudbalsku loptu od rođaka Beta Saratea, za svoj treći rođendan. Mali Dijego je te noći spavao sa svojom loptom.

 

 

 

… de Cebollita

 

Dečak je bio izuzetno ambiciozan. Međutim, na putu ka sazrevanju često nije bio vođen pravim primerima. Fransisko Korneho, trener argentinskog omladinskog fudbalskog kluba Cebollitas, prvi je uočio Dijegov talenat. Nije mogao da poveruje da jedan osmogodišnji dečak može da izvede toliko stvari sa loptom. Korneho je morao da ojača sićušnog dečaka kako bi opstao u svetu fudbala. Odveo ga je kod lekara sumnjive reputacije Kaća Paladina, koji je injekcijama „podigao” dečakove mišiće. Paladino je to nakon penzionisanja priznao pred novinarima rekavši:

 

- Kad sam okončao tretman, Dijego je izgledao poput najboljeg trkačkog konja. –

Pritom nije pokazao da oseća ni tračak krivice, iako ga je tim činom odveo u svet dopinga.

Dok je igrao za ovaj tim, izvojevali su pobedu na 140 utakmica za redom.

 

Dijego Maradona je oduvek sanjao. Mada, kada ste rođeni sa takvim talentima, verovatno ne nazivate svoje želje snovima. 1971. godine, izjavio je kako ima dva sna - prvi, da nastupa na Svetskom prvenstvu, i drugi, da ga u argentinskom dresu i osvoji. Naredne godine odveo je svoj tim do juniorskog prvenstva. Tada su mu sa razlogom dodelili dres broj 10 - isti broj nosila je legendarna fudbalska zvezda – Pele.

 

Kao mladić igrao je za Argentinos Juniors. Već na kraju prve sezone, postao je kapiten tima, a stadioni su uvek bili puni. Klub je izvojevao pobede nad najtežim rivalima, a njegova budućnost je izgledala neograničeno.

 

Maradona je postao nacionalna fudbalska zvezda argentinskog kluba Boca Juniors sa 16 godina. On je najmlađi igrač koji se ikada pridružio nacionalnom timu. Nakon što je odveo Argentinu do juniorskog Svetskog prvenstva, 1979. je imenovan za južnoameričkog fudbalera godine. Njegovo ime je ponovo preplavilo naslove međunarodnih medija 1982, kada je prodat španskoj ligi za tada nečuvenih 7,7 miliona dolara i zaigrao za klub Barcelona. Imao je samo 21 godinu.

Nakon samo pet godina, potpisao je ugovor sa italijanskim klubom Napoli, za rekordnih 12 miliona dolara. Obožavaoci ovog kluba prozvali su ga San Diego. Ni ovde uspeh nije izostao - pomogao je 12-plasiranom timu da osvoji krunu italijanske lige (1987). U prilog njegovom talentu govori činjenica da je ovaj klub, osnovan još 1926. godine, svoju prvu pobedu izvojevao tek po dolasku ovog mladog fudbalskog virtuoza.

 

 

 

…y todo el pueblo cantó

 

Na 13. Svetskom prvenstvu u Meksiku, među brojnim igračima čak 24 nacionalna tima, izdvojila se upravo figura Maradone. Bio je dvostruki strelac na utakmici protiv Engleske, a oba njegova gola se i dan danas prepričavaju. Drugi gol je proglašen za najlepši gol svih svetskih prvenstava - dobro poznata desetka je sama predriblala polovinu engleskog tima i golmana Pitera Šiltona i postigla gol kakav se više ne postiže. Ipak, prvi pogodak je njegov najčuveniji gol ikada, ali se može nazvati golom samo zato što je imao sreće da bude priznat. Maradona ga je postigao tako što je zabio loptu u mrežu Engleske rukom. Sudija je gledao iz lošeg ugla i pretpostavio da je Maradona dao gol glavom, ali snimci jasno pokazuju kako on rukom udara loptu pored zapanjenog, a zatim besnog Šiltona. Na konferenciji za štampu nakon utakmice, Maradona nije rekao da je njegova ruka dotakla loptu, već da ju je Božija ruka poslala u mrežu. Otud i naziv Mano de Dios. Na ovom prvenstvu, Maradona je Argentinu doveo do postolja prvaka sveta posle dramatičnog „dvoboja” sa reprezentacijom Zapadne Nemačke (3:2).

 

 

 

 

Breme titule najboljeg fudbalera nije nimalo lako. Pogledi koji su svakodnevno bili uprti ka njemu, novinari koji mu nisu davali ni trena privatnosti, a pre svega osobe koje su mu oduzele detinjstvo kako bi od njega stvorili zvezdu verovatno su uticale na to da Gran Diego dođe do trenutka kada mu se kao jedini beg od svakodnevnih nemira učini ulazak u svet droge.

 

Izvan terena Maradonino ponašanje je neprekidno intrigiralo novinare. Tokom juna 1989. bilo je glasina da će biti prodat klubu Marseille, francuskoj ligi, što je Maradona demantovao. Međutim navijači Napolija su reagovali burno, zbog čega su počeli mnogobrojni konflikti poznatog fudbalera sa novinarima - oni su išli od grubih reči do fizičkih kontakata. Njegovo neprikladno ponašanje je akumuliralo. U avgustu iste godine, Maradona je izostajao sa treninga, tvrdeći da napuljska mafija preti njemu i njegovoj porodici. U oktobru, svađa sa sudijama tokom meča Roma-Napoli će ga koštati 7.000 dolara.

 

Iste godine, u Buenos Ajresu, oženio je ljubav iz detinjstva Klaudiju Viljafane, koja će mu kasnije roditi dve devojčice (Dalma i Giannina). Izgledalo je kao da se strasti smiruju…

Samo dve godine posle sklapanja braka, u dresu Napolija, veliki Maradona bio je pozitivan na doping kontroli (otkriven je kokain). Zbog toga je bio suspendovan sa terena na 15 meseci. Menjao je klubove: kao igrač španske Sevilje, kluba Newell’s Old Boys, čak se oprobao i kao trener (mada neuspešno) u klubovima Racing club i Deportivo Español, zatim ponovo kao igrač u Boca Juniors. Sve to vreme, skandali koji su pratili njegovo neprimereno ponašanje uzburkavali su javnost. Izbegavao je treninge, više puta je bio pozitivan na doping kontroli, pomoć je tražio na klinikama i često je izjavljivao da se rešio kokaina. U teškoj borbi odvikavanja od droge, na svoj 37. rođendan, 30. oktobra 1997. godine, telefonirao je televizijskoj stanici Amerika 3. Oni koji su slušali kažu da se gušio u suzama. Rekao je:

 

 

2004. godine veliki argentinski fudbaler doživljava krizni period. Neuspeh terapija ga vuče ka dnu, život mu se lagano gasi. Provodi 10 dana u komi. Fanovi koji ga ni tada nisu napustili čekali su ispred bolnice, očekujući naizgled neizbežne reči. Međutim, feniks se izdigao iz pepela. Dotakao je dno, ali je uspeo da se odgurne od njega i vine se nazad ka suncu.

 

Uprkos burnom životu, teškim trenucima, Dijego je uspeo da prevaziđe sve svoje slabosti. Mnogi mu pripisuju krivicu, govoreći da je imao sve što bi čovek mogao poželeti, ali to mu nije bilo dovoljno. „Sam je kriv”, kažu. Ali samo on zna koje je težine krst koji je morao da nosi na svojim leđima. U jednoj skorašnjoj televizijskoj emisiji, Maradona je izjavio da već šest godina nije imao kontakt sa kokainom.

 

…si Jesus tropezó

 

 

 

 

On nije posustao. Nije se zaustavio. Vraća se i sve više oduševljava javnost. Veliki Dijego, kao trener, predstavio je svoju zemlju na ovogodišnjem Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi. Neporažena do četvrtfinala, reprezentacija Argentine zaustavljena je u jurišu ka tituli od strane nemačke reprezentacije. Mnogi su bili skeptični po pitanju sposobnosti Maradone kao trenera i samo su čekali ovaj momenat da potvrde svoje tvrdnje. Ali on nije delao sam. Konsultovao se kako sa pomoćnim trenerima Alehandrom Mankusom i Hektorom Manrikeom, tako i sa svojim igračima. Njegova najveća uloga bila je pre svega motivaciona. Argentina je bila jedini tim na ovom Svetskom prvenstvu u kome se mogla uočiti neobična sloga među igračima i izuzetno prijateljski odnos sa trenerom, a to su nam pokazale pre svega scene ljubljenja Maradone sa svakim igračem koji je prilikom izmena napuštao teren. „On je naš idol i uzor za narod”, izjavio je član tima Teves, „On je fenomen. Zasmejava nas, a na kraju treninga, uvek nas ostavlja sa osećajem da smo jači nego što zaista jesmo”. Enrike takođe navodi: „Dijego je jedinstven. On je otvoren, savetuje nas, ali i sluša, iako je ipak on taj koji na kraju ima poslednju reč. Dijego uvek kaže vi ste svi podjednako važni”. Ni Mesi ne krije divljenje koje oseća prema svom idolu: „On je trener koji je konstantno iznad nas. Uvek zna šta se događa, i puni nas samopouzdanjem”.

 

 

 

 

Argentinski fudbalski fanatici su pronašli Boga. Dijega lično. Crkva La iglesia Maradoniana, osnovana 1998, danas ima oko 100.000 članova iz 60 zemalja. Vernici Maradonine crkve žive sa sopstvenim osećajem za vreme i svetim datumima. Godina počinje Maradoninim rođendanom, 30. oktobra. Maradonijanci ne žive u 2010. godini. Za njih je godina 49. D.D. (Después de Diego). Tako im je 29. oktobar poput Badnje večeri. Ceremonije započinju recitacijom vernika, odnosno njihovom verzijom molitve:

 

 

Čin krštenja se sastoji iz oponašanja gola koji je Maradona dao rukom na Svetskom prvenstvu u Meksiku. Naravno, budući pripadnik Maradonine crkve, za vreme krštenja nosi argentinski dres sa brojem 10.

 

Crkva ima i svojih 10 zapovesti, od kojih je prva upravo rečenica koju je Dijego jednom prilikom uputio svojim najvernijim navijačima (La pelota no se mancha):

 

1. Lopta se ne prlja

2. Voli fudbal iznad svega ostalog

3. Proglasi bezuslovnu ljubav prema Dijegu i lepoti fudbala

4. Brani dres argentinskog tima

6. Poštuj hramove u kojima je igrao i njegove svete dresove

7. Ne smatraj Dijega članom nijednog posebnog tima

8. Propovedaj i širi principe Maradonine crkve

9. Uzmi „Dijego” kao drugo ime

10. Nazovi svog prvog sina Dijego

 

 

1. Pradeda Maradonine majke zvao se Mateo Kariolić i poreklom je iz Hrvatske (iz dalmatinskog grada Korčula).

 

2. Maradonina majka Dalma, kao i njegova prvorođena ćerka, dobile su to ime po hrvatskoj regiji (Dalmaciji).

 

3. Maradonino venčanje je bilo ogromno - koštalo je oko tri miliona dolara. Ovom događaju prisustvovalo je 1.200 zvanica, a venčanje je održano u Buenos Ajresu. Tango orkestar od 80 članova je zabavljao goste. 99 zlatnih prstenova bilo je sakriveno u svadbenoj torti. Mladenci su se odvezli Rols-Rojs Fantomom III, za koji su kružile glasine da je u vlasništvu naciste Jozefa Gebelsa.

4. Tokom procesa razvoda Maradona je priznao da je otac Dijega Sinagre (rođenog u Napulju 20. septembra 1986). Otac i sin sastali su se prvi put u maju 2003. godine pošto ga je mladić presreo na jednom napuljskom terenu za golf.

 

5. Dok je igrao za reprezentaciju, Maradona je svako veče pobožno spavao u nacionalnom dresu. Čak i kada mu je skočni zglob bio natečen do veličine grejpfruta tokom Svetskog prvenstva 1990, igrao je sa 100 odsto snage, pokazujući svoju strast.

 

6. Kada je Maradona prodat Barseloni, fanovi Boke su okupirali aerodrom, probili se kroz obezbeđenje i polegali po pisti. Pokušavali su da blokiraju njegov avion, da ne odleti.

 

7. U jednom čuvenom momentu, Maradona je pucao iz vazdušne puške u novinare i fotografe koji su bili ispred njegove kuće. Još jedna od manifestacija njegovog buntovništva jeste i slika njega golog na Kubi, na klinici na kojoj je navodno bio na rehabilitaciji, kako šmrče kokain, okružen golim ženama.

 

8. U Argentini je procenjeno da je oko 600 proizvoda registrovano na Maradonino ime, a nacije od Meksika do Tanzanije su izdale poštanske marke s Maradoninim likom.

9. Profesionalni igrači, uključujući Argentince Tevesa iz Mančester junajteda i Mesija iz Barselone, registrovani su članovi Maradonine crkve.

 

10. Anketa u novinama Clarin u Buenos Ajresu kaže da 74 odsto javnosti nije podržavalo Maradonu kao trenera nacionalnog tima.