Profesor dr Dalibor Soldatić, prodekan na Filološkom fakultetu u Beogradu i istaknuti hispanista, za „Refleho" govori o jednom od najvećuh poduhvata srpskog prevodilaštva danas, o najovijoj ediciji španskih prevoda pod nazivom „Najbolji španski romani druge polovine 20. veka“, u izdanju Lagune. On objašnjava značaj ovog ciklusa romana ističući značajan pomak kada je u pitanju prevođenje dela sa španskog jezika u Srbiji, a pripisujući zaslugu Katedri za iberijske studije Filološkog fakulteta u Beogradu, koja je odškolovala značajan broj hispanista. Kada su u pitanju njegovi prevodi u okviru pomenute edicije, priznaje da je prevođenje Gojtisolovih „Znaka identiteta" bio najteži posao u njegovoj bogatoj prevodilačkoj karijeri. Dešavalo se, kaže, da mu na prevođenje jednog pasusa ode čitav dan, ali smatra da je bilo vredno truda. O značaju ovog dela govori i činjenica da je Ministarstvo kulture Španije subvencionisalo njegovo prevođenje i objavljivanje u Srbiji.

Srpska čitalačka publika susreće se sa velikim brojem književnih prevoda sa španskog kojima, međutim, nedostaje stručnost u prevodilačkom pristupu, ali i sistematičnost u predstavljanju španske književnosti. Zahvaljujući ediciji „Najbolji španski romani druge polovine 20. veka" imamo priliku da se upoznamo sa odabranim delima velikih pisaca u prevodu istaknutih stručnjaka u oblasti hispanistike, te edicija zapravo predstavlja značajan kulturološki projekat. Možete li nam reći nešto o kulturološkom uticaju i književnom značaju ovih dela i da li smatrate da je ovim izdanjem napravljen veliki pomak u srpskom izdavaštvu kada su dela španskih autora u pitanju?

Smatram da je izdavačka kuća Laguna zaista napravila poduhvat svojom edicijom "Najbolji španski romani 20. veka". Nema spora da se u Srbiji u poslednjoj deceniji objavljuje veliki broj naslova sa španskog jezičkog područja. Cifre su impozantne. Možemo govoriti o nekih 80-ak objavljenih dela španskih autora i otprilike istom broju naslova dela hispanoameričkih autora. Međutim, mi nismo sistematski pristupali predstavljanju španske književnosti kod nas, već je svaki prevod bio rezultat lične inicijative prevodioca ili su urednici dobili ponudu agencija na svetskim sajmovima knjige, Frankfurtskom na primer. Ova edicija je rezultat želje da se ipak predstave dela koja su predstavljala pomak u proznom stvaralaštvu španskih pisaca. Pokušali smo da napravimo kompromis između značaja dela i mogućeg komercijalnog efekta nudeći značajne autore, ali i dela za koja smo smatrali da mogu da izazovu pažnju i zanimanje naše čitakačke publike

Uzimajući kao primer Gojtisolove „Znake identiteta", o kojima smo pisali u januarskom izdanju „Refleha", nailazimo na izuzetno zahtevno delo u pogledu stila i forme (eksperimentisanje izrazom, potpuno lišavanje poglavlja svih znakova interpunkcije, dishronicitet, bogatsvo rečnika...). Sa stanovišta urednika edicije i prevodioca možete li nam reći kako je započeo rad na ediciji i koliko je truda i vremena bilo potrebno da se iznese ovako veliki projekat, pre svega kada su u pitanju vaši prevodi?

Kada je u pitanju prevođenje dela sa španskog jezičkog područja, mislim da je napravljen u poslednjoj deceniji značajan pomak. Ne mogu a da ne pripišem zasluge za to Katedri za iberijske studije Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu koja je odškolovala značajan broj hispanista. I u ovoj ediciji Lagune pojavila su se nova prevodilačka imena, što je, po mom mišljenju, veoma dobro jer se javlja konkurencija, a iz nje samo može da proistekne kvalitet i viši standardi. Priznaćete da, sem izuzetaka, danas je već teško naći prevod jednog književnog dela na srpski sa ozbiljnim i neoprostivim greškama. Kada je u pitanju Gojtisolo priznajem da mi je to bio najteži prevodilački posao do sada. U pitanju je delo koje je otvorilo nove horizonte proznom stavaralaštvu u Španiji, u kom se eksperimentiše sa strukturom i jezikom. Imamo čitave stranice teksta bez jednog jedinog znaka interpunkcije, čime autor otvara čitav niz mogućih tumačenja misli. Tu prevodilac mora da uđe u finu analizu književnog diskursa da bi postigao isti efekat i u prevodu. Pored toga, Gojtisolo često koristi reči u značenju koje je moguće ali retko u upotrebi, tako da sam često bio primoran da konsultujem nekoliko rečnika da bih našao pravo značenje neke reči koju inaće poznajem u njenom primarnom značenju.

Što se vremena tiče, prevod mi je zadao toliko muke da sam probio rokove koje smo bili dogovorili sa izdavačem, a to nije moj manir. Jedino opravdanje je bilo da je dešavalo da mi na prevođenje jednog pasusa ode čitav dan. Ali pošto je u pitanju jedan od najboljih španskih romana 20. veka, mislim da je bilo vredno truda. U kojoj meri sam uspeo da prenesem na srpski sve te vrednosti ovog romana nije na meni da ocenjujem. Tu dolazimo do jednog problema koji treba pomenuti. Vi ste kao hispanisti u stanju da procenite značaj i vrednost ovog, s pravom nazvanog, poduhvata. Ali ako pogledate našu štampu i književne časopise nećete naći ni jedan komentar, prikaz ili analizu. To se stalno dešava sa delima španskih i hispanoameričkih pisaca. Čak i kada su popularni u javnosti, čak i kada se veoma dobro prodaju pisci sa ovog jezičkog područja nemaju pažnju stručne kritike. Voleo bih da ovo naši hispanisti shvate kao poziv da se aktiviraju i na ovom planu.

Koje teme obrađuju i kojim žanrovima pripadaju dela iz pomenute edicije? Šta je ono što ih spaja?

Teme su raznovrsne i dela se žanrovski razlikuju. Idu od istorije, satire, egzotike do epske fantastike. Zajednički im je odnos prema stvarnosti Španije, njenoj istoriji, sadašnjosti i budućnosti. Međutim, primarni razlog za uključivanje dela u ediciju bio je kvalitet romana. Potrudili smo se da pokrijemo jedan široki dijapazon proznog stvaralaštva savremene Španije.

Kako je publika i kritika reagovala na dela i da li ćemo u skorijoj budućnosti imati priliku da se susretnemo sa sličnim projektima?

Mislim da sam delom odgovorio na ovo pitanje. Nemam konkretne podatke o prodaji ali nemam utisak da smo imali best selere, izuzev jednog romana. I to je uslovljeno gore navedenim razlozima. Što se budućih projekata tiče, razmišljamo o novom kolu španskog romana koji bi obuhvatilo period posle demokratske tranzicije.

Autor: Sanja Panjesković