A u njemu vas očekuju:

- Kako se proslavlja Nova godina u Španiji i Hispanoamerici, a kako to radi Društvo hispanista
- Intervjui sa značajnim srpskim prevodiocima i španskim piscima

- Kultura sefardskih Jevreja na Balkanu

- Nov način saradnje sa Trablmejkerom i WAVE magazinom
- Šta to Srbi pričaju o Borhesu i telenovelama

- Kultura Asteka

- Španski muzički trio Forma Antikva
- Novi istraživački rad

i još mnogo novosti i priča iz hispanskog sveta...

 

Čitajte, uživajte i komentarišite! Otvoreni smo kao i uvek za sve sugestije i predloge.

 

 

 

 

 

Veliki pozdrav,

 

Časopis Refleho

Novinarska sekcija Društva hispanista

 

 

Reč urednika:

 

Širom otvaram prozor puštajući da mi svež vetar golicavo umije lice i u sobu unese svežinu prvog novogodišnjeg jutra, isprati stara razmišljanja i napravi mesta novim planovima i maštanjima. Blistavi kristalčići u netaknutom snegu, bez mozaika (gle čuda!) od stopa užurbanih ljudi, mame mi osmeh, nagovestivši nove uspehe. Lenj dan se zadovoljno proteže po beogradskim ulicama – kao da je preko noći nestala sva ona užurbanost, gužve u saobraćaju zbog kojih bar dva sata produžiš radno vreme, „otimanje” robe po tržnim centrima i čekanje u kilometarskim redovima ispred kase uz kontradiktorno žaljenje na ekonomsku krizu…

 

 

Pomislih na članak u jučerašnjim dnevnim novinama koji, potkrepljen raznim statistikama, ima za cilj da nas ubedi da su prvi dani u godini najdepresivniji. Kažu, iščekuješ taj famozni odmor, dođe-prođe i … Ništa. Prođe i euforija (ako ste od onih koje su je osetili), nove obaveze čekaju, one stare nedovršene vrebaju. Pahulja mi nežno, topeći se, skliznu niz obraz. Završila je zavodljivu igru njihanja kroz oblake vođena vetrom i nestala. Zar je sve zadovoljstvo prolazno? U Sizifovom trudu prolaze dani, troše se i rasipaju? Okreneš se tako i pogledaš iza sebe – kuda ode ona stara godina?

 

Okupili smo se u aprilu te stare godine, u biblioteci Katedre za iberijske studije Filološkog fakulteta – da počnemo nešto da „piskaramo”? Šačica ljudi, nepoznatih ili viđenih u prolazu. Trebalo bi pokrenuti časopis, koji su drugi entuzijasti, slični nama, fino osmislili ali zastali, sticajem okolnosti, nakon prvog izdanja. Naziv časopisa, rubrike, sadržina, forma tekstova, lid, antrfile, dizajn, prevođenje, lektorisanje, praćenje događaja, intervjuisanje, fotografisanje, informisanje, istraživanje… Ideje su se nizale, jedna je rađala drugu; naporan rad, trud, upornost, dobra volja, saradnja, zdrava komunikacija, podrška… Već pred prvim rezultatom, zadovoljni, zastali smo u neverici, ipak, samo na trenutak. Trebalo je usmeriti ostvarenim ciljem podstaknutu inspiraciju i maštu. Iskoristiti sumu energija koje su se preplitale i stopile u šaroliki talas koji smo nazvali „Refleho”.

 

 

Svako od nas ostavio je već u prvom izdanju časopisa deo sebe – tako je „Refleho” postao naša riznica u kojoj čuvamo prolazne trenutke od zaborava. Trenutke inspiracije, nadahnuća, omamljujućeg stvaralačkog impulsa, koji u naglim valovima uzburkava sva čula. Čarobni svet koji smo usput nesvesno stvorili govorio je umesto nas. Uz taktove „Refleha” nastavili smo svoj sneni ples koji nas je doveo do predstavljanja našeg rada na jednoj od najprestižnijih kulturnih manifestacija u Srbiji – na Dane kulturne baštine. U pripremi prezentacije časopisa trka sa vremenom je otpočela, a mi smo se oslobođenom kreativnošću nosili sa novim izazovom, sve dok pred publikom u Impuls holu nije bljesnuo vatromet svih boja zastava hispanskog sveta, uz zvonke glasove civilizacija sa druge strane Atlantika. Otvorila su nam se vrata za saradnju sa Prirodnjačkim muzejom, a časopis je ubrzo proširio krug prijatelja.

 

Sada se tekstovi „Refleha” ponedeljkom objavljuju i na portalu trablmejker.com, a svakog meseca u „Wave” magazinu, u srpskom i engleskom izdanju. Komunikaciju smo započeli i sa velikim brojem udruženja i institucija koji u Srbiji neguju hispanistiku:Jugoslovensko udruženje latinoamerikanista, Udruženje španskih boraca i prijatelja, Institut Servantes, diplomatska predstavništva Kube i Meksika… Posebno nam znači podrška i pomoć profesora sa Katedre za iberijske studije Filološkog fakulteta, pre svega prof. dr Jasne Stojanović, prof. Jelene Došen, lektora Kristobala Dijas Beltrana i Luisa Monso Himenesa, kao i saradnika iz Španije Luisa Peres-Serano Artigasa.

Dakle, kuda ode ona stara godina? Na stvaralaštvo u kome uživaš, na igru mašte, na ispitivanje sopstvenih mogućnosti, na uzbudljive izazove na koje smišljaš odgovor i ostavljaš mesto da se ponovo rode… A pre svega na prijateljstvo. Svaki novi osmeh ljudi koji učestvuju u „Reflehu” vedri misli, svaka posvećenost budi nadu i volju. Stvaramo svoj svet lišen sujete, niskih strasti i malodušnosti. Tumbamo po nepresušnoj hispanskoj riznici, slažući od njenih dragocenosti šareni vitraž tradicije, istorije i današnjice.

 

Ne postoje dve iste pahulje. Same, skliznu niz obraz topeći se. Zajedno, one su ukrasi ogolelom drveću, razgaljujuća umetnost na pustom tlu, blistava svetlost u tmurnom danu.