Haragei je pojam koji se često sreće u istočnjačkim borilačkim veštinama. Sama reč potiče od japanskih reči hara, što znači stomak, i gei, što znači osećaj. U pitanju je osećaj koji se javlja neposredno pre nego što nastupi opasnost, tako da borci sa razvijenim harageijem, kako se tvrdi, mogu unapred da predosete napad protivnika.

Haragei je u nepostednoj vezi sa još jednim, sličnim pojmom, a to je zanšin, ili stanje neprekidne budnosti i spremnosti da se reaguje na napad.

U nekim borilačkim veštinama, kao što je ninđitsu, postoje posebni testovi kojima se utvrđuje da li je neko spreman da ponese titulu majstora, koji uključuju i testiranje razvijenosti harageija. Test se sastoji u tome da kandidat sedne u seize stav, a da iza njega stane neki od majstora koji u rukama drži katanu. U jednom trenutku majstor bez najave zamahuje katanom da poseče kandidata, a ovaj samo na osnovu svog harageija mora da oseti u kojem će se trenutku desiti napad kako bi se na vreme sklonio.

Ipak, samo postojanje harageija je uvek bilo predmet velikih kontraverzi, budući da, dok su jedni ubeđeni u njegovo postojanje, drugi smatraju da haragei nije ništa do kombinacija odličnih refleksa i sposobnosti da se u trenutku veoma brzo reaguje tako da neupućenom posmatraču izgleda kao da je napad unapred "pročitan".