Šuriken je japansko skriveno oružje koje se koristilo prvenstveno za bacanje, ali ponekad i za ubadanje ili sečenje protivnika. Sama reč šuriken i znači oštrica skrivena u ruci.

 

O poreklu šurikena se jako malo zna, pre svega zbog toga što je veština borbe šurikenima bila jedna od veština koja se izučavala u tajnosti. Prvi pomeni šurikena sreću se oko 1600. godine.

 

U popularnoj kulturi šuriken se obično zamišlja i predstavlja kao oružje zvezdastog oblika sa tri ili više vrhova koji su naoštreni. Međutim, postojali su i šurikeni koji su bili izrađeni u obliku zašiljenih štangli okruglog, četvrtastog ili osmougaonog profila dužine od oko davdesetak santimetara ili takozvani bo-šurikeni. Korišćeni su na sličan način kao i ovi poznatiji zvezdasti, to jest za bacanje, ali ponekad su i zakopavani u zemlju vrhom nagore i sakrivani lišćem.

 

 

Uprkos tome što se u filmovima ili stripovima šuriken prikazuje kao jedno od glavnih oružja koje koriste nindže, šuriken je zapravo bio sekundarno, sporedno oružje, čija je svrha bila da zbuni protinika ili da mu skrene pažnju da bi se dobila taktička prednost u dvoboju. Šurikenima se najčešće ciljalo u lice, vrat ili stopala, što su bili delovi tela najslabije zaštićeni samurajskim oklopom.

 

Ipak, postoje zabeleške da su šurikeni ponekad umakali u razne vrste otrova, a ponekad i zakopavani u zemlju ili životinjski izmet da bi zarđali i da bi onoga koga pogode zarazili, tada neizlečivim, tetanusom.

 

Podaci o tome kako su nekad izgledali šurikeni su veoma oskudni, budući da je šuriken bio oružje za jednokratnu upotrebu, pa ih je jako malo sačuvano. Danas se mogu nabaviti skoro svuda i ima ih u najrazličitijim oblicima.