Kapoera je borilačka veština nastala u Brazilu među robovima dovedenim iz Afrike. Ne zna se tačno odakle potiče sam naziv veštine, a i oko njenog porekla se vode rasprave – da li je u pitanju veština koja je već postojala u Africi, ili je samo poprimila elemente afričkog načina borbe.

 

 

 

Sam nastanak ove veštine tesno je vezan sa pojavom robovlasništva u Brazilu koje je trajalo od početka 16. veka pa sve do 1888. godine. Robovi koji su bili lišeni mogućnosti da se bore bilo čime drugim, sem golim rukama, počeli su da razvijaju ovu veštinu ne bi li uspeli da se ponovo domognu slobode. Budući da su bili pod konstantnom prismotrom, rešili su da je maskiraju tako što su njeni pokreti ličili na ples, a vežbalo se obavezno uz muziku.

 

Na taj način su mogli nesmetano da vežbaju ispred nosa robovlasnika. Koliko je ova veština bila efikasna govori i činjenica da je na teritoriji Brazila jedno vreme, tokom druge polovine 17. veka, bilo toliko odbeglih robova da su, predvođeni robom zvanim Zumbi (da, to je onaj iz pesme Ratamahatta) čak formirali i svoju državu na teritoriji današnje brazilske pokrajine Alagoas.

 

Sama veština se sastoji uglavnom iz kružnih udaraca nogama, koji se često izvode uz oslanjanje rukama o zemlju – slično zvezdi, čišćenja i akrobatskih manevara izbegavanja, a mnogo ređe udaraca rukama ili laktovima. Jedan od uzroka ovoga je svakako bila činjenica da su robovima ruke najčešće bile vezane. Iako danas to svakako nije slučaj, za udarce rukama se u kapoeri smatra da remete tok pokreta. U kapoeri ne postoji kontakt između protivnika, već se udarac zaustavllja neposedno pre nego što padne.

 

Kao i u samom početku, kapoera se izvodi uz pratnju muzike, koja je izuzetno važan deo veštine, budući da ona određuje kakva će se joga (žoga – igra) igrati. Kapoera se izvodi unutar kruga od oko 3 metra zvanog roda, koji formiraju takmičari, u kojem posebno mesto zauzima baterija ili orkestar koji se sastoji iz tradicionalnih brazilskih udaračkih instrumenata. Glavni instrument u bateriji je berimbao, luk sa čeličnom tetivom na čijem donjem kraju se nalazi tikva koja služi kao rezonator.

 

 

Postoji više stilova kapoere. Kapoera Angola je najstarija forma kapoere, sporija je i najviše od svih stilova liči na ples, a pokreti se izvode bliže zemlji. Stil zvani Kapoera regional je stvorio Mestre Bimba, i ona je najrasprostranjeniji stil kapoere. Brža je i više liči na pravu borbu. Postoji i stil Kapoera kontemporanea koji je neka vrsta mešavine ova dva stila.

 

 

Budući da se kapoera jedno vreme, krajem 19. i početkom 20. veka uglavnom povezivala sa kriminalnim grupama i bandama, 1890. godine je predsednik Brazila Marechal Deodoro da Fonseca čak zabranio kapoeru. Kapoera je ipak nastavila da se izvodi ilegalno, u tajnosti, pa čak i javno, na seoskim slavljima, što je često izazivalo nerede u kojima je i policija bivala prinuđena da interveniše. Ipak, 1930. godine Mestre Bimba je uspeo da izdejstvuje ukidanje ove zabrane.

 

Danas se kapoera trenira po celom svetu. Iako ne spada u red kontaktnih i takmičarskih borilačkih veština i sportova, kapoera stiče sve veću popularnost između ostalog, zahvaljujući i tome što je svakako među estetski najlepšim borilačkim veštinama.