Koncert je počeo nekih pola sata pre ponoći, i iako su Mornari baštu obližnje kafane napustili još oko 22 časa, što im daje dosta vremena da se dovuku do bine, odugovlačilo se verovatno jer im se bašta nije činila sasvim puna. Onda kada su se dosetili da je četvrtak i da možda ima nekog ko radi sutra... Popeli su se... ;)

Za početak, kako to obično biva, svirali su neke nove stvari, od kojih je još jedna posvećena Vesni, i to istoj onoj Vesni u haljini roze, ali ovoga puta ide:

"Vesna, Vesna, bila si moja prva pjesma..."

Ali dok nisu raspalili po starim stvarima nije bilo ni prave reakcije publike, pa su uz dobro poznate rifove i reči publika i Tusta pevali oči u oči sa podignutim pesnicama... Godine čine svoje pa od koncerta do koncerta Tusta se mora više odmarati, zato se par puta povukao iza dok su masu zabavljali Sale Veruda i Bucolini, a nakon što bi se osvežio gemištom – Tusta bi se vratio i nastavio sa istom ogromnom energijom...

Nešto pred kraj koncerta na binu su pozvali i njihovog velikog prijatelja Petra Janjatovića da podele zajedno jednu pesmu...

"Samo osmijeh! Oću da vidim osmijeh na licu kod svih!" – Proveravao bi Tusta, naravno, sa smeškom na licu... ;)

Ali nije to još gotovo, jer sledeće godine ovaj bend slavi 3 decenije svog postojanja!

Raportirao i fotografisao: Shonetow