U vreme kada je bila po prvi put najavljena manifestacija "Adrenalin music & Tattoo live fest" i kada sam video lokaciju na kojoj će biti održan pomislio sam da će to biti nešto poput "Mixera" koji je nedavno u Žitomlinu održan. Realno više me je zanimalo da vidim kako će to biti organizovano, da li će biti neki "crossover" fazon gde će ljudi moći slobodno da se šetaju između Tattoo majstora, glavne i DJ bine uz gustiranje nekog napitka. Nažalost, podsvesno imao sam u glavi nešto između standardnog "Tattoo expo"-a sa muzikom kao pratećim programom, a ništa od onoga što sam očekivao da vidim.

Kada sam se pojavio kraj industrijske zone bio sam iznenađen činjenicom da je bilo poluprazno, što je i donekle meni lično odgovaralo jer utisci sa "Beerfest"-a su bili suviše sveži i jako tmurni. (ako ništa barem Adrenalin je imao dovoljno ToiToi-a i prostor nije podsećao na kloaku).

Privukla nas je melodija Atheist Rap-a, nažalost ubrzo smo shvatili da smo upali skoro na kraj njihovog nastupa tako da smo mogli da uživamo u poslednje tri pesme. Ono što je bilo aktivne publike bilo je ispred bine, a ostatak su bili ljudi koji su verovatno čekali "hedlajnere". Ateisti su pružili zaista lepu svirku i napravili sjajnu atmosferu koja se nikako nije podudarala sa Mitom i ekipom koji su nastupili posle njih. Nema potrebe pisati kako je svirao Block-out. Ko je jednom čuo zna. Ono što je bilo međutim prva nezgodna situacija jeste vetar koji se u toku nastupa razduvao do te mere, da je odletelo platno iza bine koje moralo biti na kraju otkačeno ručno i činjenica da je pola binske opreme popadalo. Block out je prekinuo svirku i u jednom trenutku izgledalo je kao da će biti to to, što je naišlo na negodovanje ljudi koji su očigledno došli najviše zbog njih. Pauza je potrajala, ali je bend ipak završio svoj set. 

Nakon njih na binu je izašao KKN i tu se već izdefinisalo mišljenje, da su ljudi došli da slušaju odlične domaće bendove, a sva "ostala" ideja ovog festivala nije postojala. Posle hipnotičnih horova fanova Block out-a, na red su došli ljubitelji Oliverovog vokala. Mogu reći da je KKN definitivno jedan od najorginalnijih bendova na srpskoj sceni i to samo zahvaljujući njegovom nesvakidašnjem glasu (svaka čast naravno ostalim momcima) koji održava katarzu benda i opisuje samu njegovu srž. Proveli su nas kroz sve sjajne trenutke njihovog stvaralaštva i mogu reći lično sam uživao. Sve to bio je uvod u nastup hrvatskog benda Let3.

Prvo da konstatujemo: LET3 je NEVEROVATAN bend!! (mora boldovano) Ovo je bio prvi put da sam ih gledao i mogu reći u svoje ime, ali i u ime većine da su nas prosto oduvali. Ta njihova energija pomešana sa zaista bizarnom pojavom vas potpuno obuzima. Nastup za pamćenje. (Ukoliko ih niste slušali molim pustite play)

Na putu ka kapiji svratili smo da oslušnemo dešavanja na DJ bini i uz zvuke ebm-a u ritmu njihalo se dvadesetak ljudi. Opšti utisak je: Sjajni bendovi, odlična svirka, atmosfera industrijske zone je pun pogodak, tema samog festivala - potpuni promašaj. T od Tattoo-a nije bilo no možda je problem u meni.

Kiša i Goblini. Drugi dan Adrenalin live festivala obeležile su ove dve pojave. Pošto smo, tokom dana, pomno pratili vremensku prognozu odlučili smo da kalkulišemo i da na festival dođemo nešto kasnije, kako bi izbegli kišu. Rezultat te neuspešne kalkulacije bio je taj, da smo se pred kapijama festivala, posle dobrih kilometar i po pešačenja kroz sve lepote industrijske zone Dorćola, našli tačno kada je kiša počela.

U tom trenutku na bini su već bili momci iz SMF-a koji su svojom energičnom muzikom pokušavali da razbežalu publiku nateraju da izađe ispod limenih krovova tovarnog dela „Žitomlin“ silosa i pridruži im se na bini. Međutim, kiša, vetar i nagli pad temperature ostavili su većinu grogirane publike, da stoji, ukopana na mestu. Ironično je u zaklonu bilo slušati „Propade mi pos’o“. U međuvremenu od prijatelja saznajemo da Straight Jackin nisu nastupili.

SMF je svoj nastup završio dok je kiša oko Dunava igrala svoju prljavu igru: Napred, nazad, jače, slabije. I taman kada pomisliš da je kraj ona zada najjači podmukao udarac i patosira te. A povrh svega toga sledi ti nastup Lolobrigide. Iz kojih razloga se živi kaleidoskop poznatiji kao Lolobrigida tako visko kotira u alternativnim krugovima ovde, nije mi ni poznato a ni jasno. Reče mi neko jednom: „To je taj treš fazon, one se sprdaju sa time“. Pa ukoliko izgledaš „treš“, muzika i tekstovi su ti „čizi“ i „treš“ i ti guraš fazon „treš“, onda se ti uopšte ne sprdaš već i jesi taj isti „treš“ koji želiš da karikiraš. Podvala hipsterske megalomanske estetike, koja je slična dekoru zabavnišnih priredbi, na ovakvim koncertima ne prolazi. Lolobrigida je jednostavno u vremenu i prostoru bila nepotrebna. Njihov nastup možemo uporediti sa Dj binom, koju je juče posetilo 0 (nula) ljudi.

Nakon nastupa Lolobrigide kiša je smanjila tempo i veliki broj ljudi prišao je bini u iščekivanju nastupa Bjesova. Međutim, umesto uživanja uz muziku ovog sjajnog benda imali smo sat vremena tišine i stajanja na kiši. Bjesovi nisu nastupili a organizatori nisu našli za shodno da o tome obaveste publiku. Iz jednog problema organizatori su uleteli u drugi, tako da su Goblini, zvezde večeri, o čijem nastupu sledi tekst, svoju svirku završili u 2 sata posle ponoći. U 2 sata posle ponoći, po zvaničnoj satnici festivala tek je trebao da počne njihov nastup, tako da je većina ljudi koja je dolazila samo zbog Goblina veći deo, ili čak ceo, koncert propustila, što se nikako nije smelo dozvoliti.

Jedina dobra stvar juče bili su Goblini. Devet godina smo kukali što su nestali sa naše muzičke scene i sada smo konačno imali priliku da ih opet čujemo. Ni kiša, hladno vreme, vetar, organizacioni propusti, prepešačeni kilometri, pa čak ni prilično jadno i falično ozvučenje nisu mogli da ubiju radost slušanja jednog od najuticajnijih domaćih pank bendova.

Žestoka rokačina, nabijena emocijama publiku je bacila u trans a Goblinima je podarila jedan brushalter, kako nam je Golub objasnio, prvi u istoriji ovog benda. Dobijali su flaše, čaše, a nedavno i kamenje, ali brushaltere nikada. Koliko sam i sam bio zanesen njihovim nastupom, shvatio sam tek kada nakon koncerta nisam mogao da se setim redosleda pesama. „Ima nas“, „LSD se vraća kući“, „Voz“, „Daleki put“, „Petra“, „Anja volim te“, „Luna“ samo su neki od „hitčina“ koje su nam Goblini pripremili za sinoć. Na bisu su Goblini imali pomoć u vidu Doktora Popa koji je zajedno sa Goblinima pevao hit Borisa Novkovića „Tamara“.
Kada podvučemo crtu, na kraju, kući smo ipak otišli srećni.

Za našu sreću jedinu zaslugu imala je fenomenalna šabačka petorka. Jutros smo se probudili prehlađeni, ali nas pozitivna trzavica i dalje drži. Sa druge strane, organizatore je jutros, na zvaničnom fesjbuk događaju dočekala gomila pritužbi, uglavnom, potpuno opravdanih.

Raportirali: Hades, Joshibeast i Anja Zoidberg

Foto: Oxana Krutenyuk