Raport

Dodela Popbox nagrada

Dom omladine Beograda, 8. oktobar 2009.

11.02.2010.
Uz sve te formalnosti kojima je ovo veče obilovalo neću pisati, već ću se osvrnuti na nastupe bendova koji su svirali u pauzama između dodela.

Uz sve te formalnosti kojima je ovo veče obilovalo neću pisati, već ću se osvrnuti na nastupe bendova koji su svirali u pauzama između dodela. Ukoliko ne znate ko je dobio nagrade evo spiska.

Multietnička Atrakcija je otvorila dodele, odsvirali su samo dve pesme NLO i Jan Pavijan, videlo sa da je bubnjar neraspoložen, a kako i ne bi kada su ih "iscimali" da odsviraju samo 2 pesme, a bogme mogli su barem 5 komada, nisu dugačke, a i brže bi prošlo u veselju, stoga su mi ovde malo pali u očima posle one lude promocije albuma u Šipražju, ali nema veze, da se to popraviti na nekom solo koncertu.

 

Posle podužih deljenja nagrada, nastupio je Sevdahbaby, koji je prošle godine isporučio nekoliko "hitova", Yo! Hambin 91 u kojoj mu gostuje reper Lou Benny, sa njom su i počeli, dok Sevdahbaby izgleda kao neki akademik koji se petlja sa laptopom i basom, Lou Benny se prezentovao kao parti manijak, došavši u kombinezonu koji je imao logo imena pesme, noseći funky naočare u obliku zvezda koje bi rado nosio Džimi Barka ili čak funk legenda Bootsy Collins, svojom žustrom lirikom i odavanjem pošte preminuloj legendi domaćeg hip-hop-a Moskriju, kroz nekoliko strofa, nije uspeo da animira statičnu publiku, iako je imao najbolje namere...

 

Posle toga sledi pesma 3 poljupca u kojoj gostuje Shobaya, oživljavajući disco 80-ih i dance naših 90-tih, sa Shobayinm vokalom koji podseća na Justin Timberlake-a, koji je došao u jako komičnoj odeždi, šajkači koja je obložena logom dolara plus nekoliko "zlatnih" kajli sa znakom dolara koji nosi šajkaču, izmamio mi je koji osmeh na licu, ali iskreno ništa više od toga, verujem da ova pesma jeste ostvarila svoju namenu, a to je da lako uđe slušaocima u uši i da vas zarazi da je pevušite...

Mislim da je greška popboksa bila što je postavila oko 40 stolica ispred bine, ko zna možda bi se onolika masa ljudi okuražila barem da priđe bliže, i da uglavnom tu nisu ordinirali fotografi...

Ujedno se mogu iskritikovati što nisu postavili izdanja Odličnog Hrčka/B92 na prodaju, iako je ovo dodela nagrada, promocija nije na odmet...

Svi na pod! su bili treći na tapeti, mnogo sam očekivao od ovog benda, njihov demo album kulja internet vodama već neko vreme i u njima sam uvideo potencijalan za komercijalan proboj, prvo zato što mešaju razne žanrove od pop-a, reggae, funk-a, pa čak i dub-a i trip-hop-a...

 

 

Sinoć su nastupali kao predgrupa Francuskom elektro pop dvojcu Air. Prva pesma je bila Bugi Vugi, funky bas linije, dosta saksofona, zvuk kristalno čist, pevačica i pevač su imali svoj bugi vugi ples tokom ove pesme. Usledio je jako mlak aplauz, pa je pevačica pomalo burno odreagovala rekavši da takav aplauz nisu imali ni sinoć u Beogradskoj Areni pred Air-om, meni je to bilo posve neukusno i neprofesionalno, ipak treba gajiti kontakt sa publikom čak iako te se stidi ili pribojava.
Usledila je odlična stvar sa tog demo albuma Afrikanac u Beogradu, tehnička potkovanost članova je zaista bila na zavidnom nivou, u obe pesme, ali u ovoj je pevač uspeo da zabrlja stvar, onakav hrapav vokal (u demo verziji muški glas je čist ko suza) više bi pristajao Bjesovima ili nekom raggamuffin bendu.

Vredi i spomenuti da je vođa ovog benda Petar Rudić nekada davno tokom 90-tih napravio jedan od najzanimljivijih pojava na našoj muzičkoj sceni, bend po imenu Mravi (i dalje neprežaljeni...), pa nije ni čudo što sam načuo par komentara iz publike kako im se ne sviđa stil kojim se kreće Svi Na Pod!, mada ja im svakako želim sreće u daljem radu i radujem se albumu za koji se nadam da će izaći ove godine pošto ga najavljuju još od prošle...

Na kraju su ostali stari iskusni vukovi, Veliki Prezir, koji su odneli nagradu za najbolji domaći album, ono što je usledilo može da bude priprema za promociju albuma Nikadjekraj. Počevši sa svojim prvim video singlom sa tog albuma No No, koji ne može, a da vas ne obaspe nekim lepim raspoloženjem, još kada naživo to čujete pa do izražaja sa velike bine nadiru oni gitarski vajbovi i rok psihodelični rifovi, samo jedna reč može da opiše to stanje: sevdah. Sledi sanjiva i pomalo melanholična Svi se spustite na pod, Kole dominira sa svojim britkim vokalom, da bi na kraju kao kakva stihija bend sasuo svoj šaržer rifova u stihijskoj završnici. Na kraju je ostala Pomozi Sebi, koja ima baš prost, a lako pamtljiv refren, vesela i pomalo post-rock orijentisana, i ona doživljava svoju kulminaciju i time se završava nastup, a i ujedno dodele nagrada.

 

 

Neki ljudi iz publike su vrištali da se vrate nazad i odsviraju još koju, ali ipak će to ostaviti za koncertnu promociju u Domu Omladine 24. februara.

 

Korisni linkovi:

www.myspace.com/svinapod
www.myspace.com/velikiprezir
www.myspace.com/sevdahbaby
www.myspace.com/multietnickaatrakcija

 

Raportirao: VoivodBG

• 

  Demo Fest 2010, četvrta noć

  29.07.2010.
  Odlične pesme, opasan i tvrd zvuk, dobar vokal, dobar nastup... Pokidaše... a i doboš su pokidali
• 

  Demo Fest 2010, treće takmičarsko veče

  23.07.2010.
  Pesme kojima stvarno stihovi nisu potrebni da prikažu sliku, one se same stvaraju samo slušajući muziku.
• 

  Strah u ulici Brestova (remake)

  20.07.2010.
  Svi ga dobro pamtimo po njegovom šeširu, crveno-zelenom džemperu, spaljenoj faci i, naravno, rukavici sa 4 oštrice