 Raport
Kanjon Brnjičke rekeJedan od ''bisera'' Nacionalnog Parka Đerdap31.08.2008.Gornji tesnac se sastoji iz tri vodopada, dva manja i jednog većeg, visine oko 5m. Drugi tesnac nije ništa manje zanimljiv od prvog iako nema vodopada. Na pojedinim mestima se kanjon sužava toliko da je ispruženim rukama moguće dohvatiti njegove zidove. Brnjička reka uliva se u Dunav desetak kilometara nizvodno od Golupca, kod sela Brnjica. Na 4km od sela dolina ove reke se sužava i prerasta u prelep kanjon obrastao gustom šumom, koji ima dva živopisna kamena tesnaca. Uprkos priči da je kanjon zapravo neprohodan, u subotu 30.VIII 2008. grupa od 45 planinara pod vođstvom Gordane Atanasijević, upustila se u avanturu koja za cilj ima prolazak kroz ceo kanjon Brnjice. U 6:00 se skupljamo kod opštine Novi Beograd, i polazimo autobusom preko Požarevca, Kučeva i Duboke do sela Donja Radenka gde napuštamo autobus i posle kraćeg pešačenja stižemo do ulaza u gornji deo kanjona. U početku je moguće ići pored reke, ali vrlo brzo stižemo do dela gde je nemoguće ostati suv. Opremljeni obućom i odećom za vodu, i dečijim čamčićima kojima ćemo prebacivati rančeve preko delova gde je voda previše duboka upuštamo se u avanturu. Gornji tesnac se sastoji iz tri vodopada, dva manja i jednog većeg, visine oko 5m. Niz prva dva vodopada smo se spuštali kao niz tobogane. Na pojedinim mestima je plivanje bilo neizbežno, ali i nenadano. Pa smo tako posle drugog vodopada naišli na deo gde je voda do kolena a onda odjedanput prerasta u lonac gde je preko glave, da bi posle par metara opet bila do kolena. Ko nije bio ranije na ovom izletu nikako nije mogao da proceni da će se na tom mestu okupati. Nas par, prošavši taj deo sačekali smo sa druge strane da pristigne ostatak ekipe. Spremili smo i fotoaparate da bi ovekovečili iznenađenje sledećeg nesrećnika kad upadne u taj lonac. Međutim naš ''pakleni plan'' bio je osujećen, prvi sledeći je naišao čovek sa profesionalnim fotoaparatom, koji nije imao nikakvu zaštitu od vode pa nismo mogli da ga pustimo da se okupa.
Za prelazak trećeg vodopada su postojale dve opcije, ili da se obiđe kroz šumu, ili da obezbeđujemo jednog po jednog člana ekipe niz sam vodopad. Kako je Goca ponela uže a ja prusike, karabinere i osmicu, odlučili smo se za drugu varijantu. Razmotali smo uže, napravili dva para prusikovih gaća (improvizovani pojasevi) i počeli spuštanje. Trojca jačih iz ekipe su obezbeđivali jednog po jednog člana naše družine uz malu pomoć ''šaptača'' koji su govorili onima koji se spuštaju gde da se oslanjaju. Moram pohvaliti sve koji su se na ovaj način spustili (neki nestrpljiviji su ipak odabrali da obiđu vodopad), jer je većini to bio prvi put a uprkos tome su ovu tehniku zaista dobro savladali. Kako se spuštanje završavalo preplivavanjem lagune koja okružuje vodopad, jedna grupica je založila vatru na obali uz koju su svi koji se spuste mogli da se ogreju. Kada su i poslednji čovek našao ispod vodopada, njhi trojca koji su spuštali članove ekipe skočili su sa vodopada praćeni ovacijama i aplauzom cele grupe. Nastavljamo još malo kroz kanjon koji se polako širi, a zatim ga napuštamo prateći šumsku stazu. Deo kanjona koji smo zaobišli nije preterano zanimljiv, a time smo kupili malo više vremena za drugi tesnac.
Kako je grupa bila pretežno sastavljena od mlađih ljudi, moram posebno da pohvalim i onaj malobrojniji, stariji deo ekipe koji ni na jednoj deonici nije zaostajao za mlađima. Dokazali su zaista, da je najbitnje biti mlad duhom.
Pogledaj još...
Komentari
|
Belgrade Design WeekBeogradska nedelja dizajna 2010 - Najveći kreativni umovi 21. vekaTrablmejker Info Refleho, Časopis Društva hispanistaRefleho vas poziva da sa nama sanjate, maštate, da svakog ponedeljka prelazite Atlantik ka neiscrpnim izvorima inspiracije!Reflejo Info  Emisije info |
     
|
Drugi tesnac nije ništa manje zanimljiv od prvog iako nema vodopada. Na pojedinim mestima se kanjon sužava toliko da je ispruženim rukama moguće dohvatiti njegove zidove. Opet je bilo neizbežno plivanje na pojedinim mestima. Okomite litice onemogućile su izlazak iz kanjona i zaobilaženje ovih deonica. Kako smo se svi zagrejali šetnjom kroz šumu, pomalo nevoljno smo se ponovo kvasili. Pokazalo se da su najpraktičnija, što se odeće tiče, neoprenska odela, kratkih ili dugačkih rukava i nogavica, jer najbolje održavaju telesnu temperaturu. Kako su nepropusna, onaj sloj vode koji se nađe između odela i tela veoma brzo se zagreje, pa ne hladi do sledećeg ulaska u vodu. Takođe, što se obuće tiče, najbolje se pokazala obuća zatvorenih prstiju. Hodajući kroz dublju vodu, gde se dno ne vidi, ne retko smo nailazili na veće kamenje u koje smo se bukvalno ''zakucavali'', pa je zbog toga znatno bolje bilo imati zaštićene prste na nogama. Kroz drugi tesnac nas je i vreme malo bolje poslužilo. Sunce koje smo tek povremeno viđali na početku dana, potpuno probilo kroz oblake i pratilo nas do izlaska iz kanjona. Posle oko dva i po sata hoda izašli smo iz drugog tesnaca. Sačekali smo da se svi prikupe na sunčanoj livadi pored prelepe vikendice a zatim nastavili makadamom kroz selo Brnjica do Dunava, gde nas je čekao autobus. Oko 18:20 stigli smo do odredišta. Onako izmorenim i mokrim činilo nam se da smo ugledali more kada smo videli Dunav. Napravli smo kraću pauzu da se svi presvuku u nešto suvo, i kako se u kafani ''Toma'' slavilo krštenje, nastavili do Golupca na riblju večeru i zalazak Sunca koji je krunisao ovaј predivan dan. Oko 22:30 stigli smo u Beograd.
zadovoljstvo je pratiti tvoje izvestaje
sledeca akcija- bilo kada i bilo gde- idem i ja
pozdrav... i
VIDIMO SE NA VRHU