 Intervju
James Hetfield - Metallica
Smrtonosno magnetno
07.08.2008.
“St.Anger” je nekako bilo čišćenje i završno poglavlje. Novi basista, nov stav prema životu i bendu, nov producent… jednostavno izgledalo je ispravno. Znali smo da želimo da radimo sa nekim drugim, nismo znali sa kim, ali smo hteli da počnemo ispočetka.
Pre svega moram da se zahvalim našoj saradnici Thei Ryn koja je uradila intervju sa jednim od najlegendarnijih ljudi istoriji metal muzike. Takođe, posebno bismo voleli da se zahvalimo prijateljima - Klubu Stroeja iz Sofije koji su nam omogućili da ovaj intervju prezentujemo kao eksluzivu za fanove Metallice u Srbiji. I na kraju fotografu Ivailo Ivanovu – IVU koji nam je nesebično ustupio fotografije sa koncerta.
Četiri sata pre nego što će Metallica izaći pred Bugarske fanove po drugi put, na Nacionalnom stadionu “Vassil Levski”, 25. jula, 2008., nalazim se na mestu gde bi trebalo da se nađem sa ljudima iz Virginia Records-a, koji će me odvesti u bekstejdž, gde ću mala ja, biti sa ostalim predstavnicima medija koji će upoznati momke iz Metallice. Čekam već dvadeset minuta i počinjem da se pitam da li je ovo pravo mesto na kome trebam da budem…Srećom, primećujem još par ljudi sa okačenim press legitimacijama sa istim belim pogledom. U tom trenutku sam pomislila da je ovo vreme kada treba da nađem negde veliku dozu sedativa, međutim, ljudi koje smo čekali, konačno su se pojavili. Približili smo se jedan korak cilju. I naravno kao što biva, moramo još da čekamo. U svakom slučaju preliminarne informacije se potvrđuju i ostalo je još sat vremena do mog upoznavanja sa James Hetfield-om – osnivačem i frontmenom Metallice. Neću ići u opise i superlative ovde i nemam predstavu da li je okej biti malo nervozan u ovim situacijama… ali ako bi postojala prava “nervozometar”, verovatno bi se pokvarila s obzirom na moje stanje u tom trenutku. U svakom slučaju, uspešno sam simulirala hladnokrvnost.
 Pola sata kasnije i svi smo u bekstejdžu, uredno zauzimajući pozicije oko stolova za upoznavanje. Čekamo...Pušimo nervozno ispred šatora. Igram igre ‘vešanja’ sa nekim likovima koji su ludi kao ja..Čekamo.. U trenutku je počelo neko komešanje oko nas kada smo ugledali momka sa dugom kovrdžavom kosom koji ide sa još par ljudi. U trenutku pomislih na sekundu: „Pa ja znam ovog lika“.. Kirk Hammett prolazi i pozdravlja nas na takav način da je osećaj sličan kao kada vidite posle dugog vremena starog prijatelja na ulici. Ne prilazi nama, već odlazi na razgovor sa „radio stanicama“. U svakom slučaju vraćamo se na svoja mesta i čekamo „našeg“ momka. Nismo ga dugo čekali. Za stolom, sem mene, ima još sedam predstavnika medija. Odmah po ulasku, James počinje da se zeza sa nama kako još uvek nije bio u tuči sa voćem koja je izazvana nakon toliko dugo čekanja. Njegov let je bio dobar, ne želi ništa, svež je i nasmejan. Njegovo prisustvo i senzibilitet je takav da hvata svačiju pažnju momentalno i na moje najveće iznenađenje, sva nervoza koju sam osećala, nestaje. Reč koja može totalno da opiše James Hetfield-a je „harizmatičan“. Tokom celog sastanka i upoznavanja bio je raspoložen, odgovarao je sa mnogo humora i ironije, praveći izvanrednui toplu atmosferu, po meri za svakog od nas. Prepun gestikulacije, da bi objasnio jednu stvar, igra celu predstavu, a njegov magnetni glas samo dodaje na sve to. U majci i farmerkama vidimo njegove kompletno istetovirane ruke koje fanovi te noći nisu imali prilike da vide. Od svih njegovih tetovaža najviše mi se dopala ona na njegovoj desnoj ruci. Slovo „M“ sa Metallikinog logoa i broj „81“, godina u kojoj je bend formiran. Slatko...
Ispod možete pročitati kako je naša konverzacija tekla, neskraćena, neizmenjena verzija, blizu koliko god je to moguće ( način na koji su ljudi pričali je kompletno originalan, kako od strane novinara tako i Jamesa ). Objavljujem takođe i pitanja drugih medija. Ja lično sam prisustvovala kao predstavnik STROEJA.COM gde možete naći tekst na Bugarskom jeziku, raport sa koncerta i celu galeriju oficijalnog fotografa STROEJA.COM na Metallikinom koncertu Ivailo Ivanov – IVU.
Šta možemo očekivati od novog albuma “Death Magnetic”, i da li ga možete uporediti sa nekim predhodnim albumima Metallice? I sa kojim?
Pa, kada bude izdat, ljudi će ga upoređivati sa čime imaju potrebu da ga uporede… Misija je bila da se vratimo i ponovo uhvatimo esenciju i glad Metallice koji se najbolje vidi na “Master of Puppets” , i ono što je takođe bilo bitno, a to je samo slaganje pesama na albumu, od balada i instrumentala, kratkih i brzih, epic… Ali takođe da zvuči kao danas: veće, više u facu, direktno, znate zvučno imate mnogo više tehnologije koja može doneti muziku bliže vašem telu. (Smeh)
Ako nemaš ništa protiv, vratiću te u prošlost više od dvadeset godina. Da li možeš da nam kažeš kakva je osoba bio Cliff Burton, tvoja sećanja i utisci o njemu i da li bi mogao da uporediš Jason Newsted-a i Roberta Trujillo-a sa Burtonom?
 Uh.. pa… Očigledno je da su totalno različiti ljudi u pitanju. Svako od njih izvrstan basista, svako od njih drugačiji. Cliff je bio veoma..hajde da kažemo opušten, ali je imao “spreman na akciju” osećaj, znate (smeh). Obožavao je muziku, voleo je da svira, piše muziku, bio je najverovatnije muzičar prve klase. Imao je odlično okruženje i prijatelje, vrlo zdravo pre svega. Ali mentalno bio je spreman na bilo šta. Na sve. i naravno na bini… je prosto sijao, znate. Jasonov dolazak u bend bio je jako težak, teško vrme za sve nas. Hvatali smo se za nešto samo da bi nastavili, a jednostavno sviranje je činilo da se osećamo dobro. Tako, bio nam je potreban basista, a Jason je bio dovoljno dobar, bio je frontmen svog benda, znate, pisao je pesme i pevao… Svirao je sa trzalicom, što je bilo drugačiji osećaj, pratio je dosta gitarske deonice, mislim, bio je previše fan u početku i pokušali smo da to izbijemo iz njega.( udara pesnicom u unutrašnjost šake ), što nam nije tako dobro pošlo za rukom.I rekao bih da je imao previše respekta prema Cliff-u, ali takođe bilo mu je teško da zauzme njegovo mesto. Bilo je teško. Mislim i sa Robom… on ima puno poštovanja u muzičkom svetu, njegov senzibilitet, njegova persona, veoma zahvalan, veoma opušten. On ima svoju sliku i imidž, on se ne trudi na uđe u Cliffove cipele i da ih ispuni.Robert, čini se kao da je oduvek u bendu, već sad.
Gde nalazite ovu energiju, ovu enromnu energiju i ovo osećanje?
Muzike? Koncerata?......
Koncerti, misija, rad sa bendom….Energija, strast u vašim pesmama?
Hm..ah, odakle dolazi? Da,da… Am, pa verujem da je to dar koji mi je dat da bi mogao da pišem muziku i da komuniciram na taj način. Mislim da bi bez toga bilo problema…(smeh) Verovatno bi bio negde drugde “pusti me napolje”… Možda… energiju bacamo u pravcu jedni drugih, na neki način posebno na bini, ne postoji sumnja… kada mi…..Znate, totalno je nova vrsta droge, kada hodaš preko bine u prvom minutu osetiš ono “JESSSS!” i tako je visoko, to je totalno novi nivo ljudskog osećanja, naizmenično, pevaš reči, mi koji odašiljemo to u pravcu publike, ali ne na agresivan način, već znate, na jedan brižni, spajajući način pun ljubavi .I puno puta se desi isto to između benda kada smo u studiju pišemo, znate postoje izvesni ljudi koje volim koji ti ulivaju tu istu snagu. Izneseš ideju i oni ti je vrate, ti je proslediš ponovo i ona raste, ne možete da poverujete da je došla niotkud.Mislim, ipak verujem da je došla odnekud, ali da takođe ne možemo da je uzmemo zdravo za gotovo i tako smo jako zahvalni što imamo taj dar. i nas četvorica zajedno, zajedno smo iz nekog razloga. Individualno, ako stojimo sami za sebe mi smo okej. Okej muzičari, okej pevač… Mnogo dobar bubnjar, ali kada nas sastaviš zajedno, desi se i postoji nešto magično u tome.
Da li ste srećni sa činjenicom da je Metallica način života, pa čak i religija?
Ovo sam tražio celog života. Tražio sam familiju neke vrste, znate. Moju familiju..svako ima svoju priču o njihovoj familiji (smeh)
Ne, ne moje pitanje su vaši fanovi… Metallica je za fanove način života, religija..
 Da, da…. Pa to je familija o kojoj pričam. Lepota Metallice je iskrenost, ono što nas četvorica imamo.( pokazuje na poster gde su njih četvorica ) Nas četvorica, imamo iskrenost kada smo zajedno, kada pišemo, pišemo o našim strahovima, o našim najdubljim i najmračnijim stvarima, i kada se neko plaši nečega, a mi upravo pišemo o tome taj neko ko to čuje može da se uteši činjenicom i pomisli “ Ah nisam jedini”. Dakle tamo negde su Misfitsi moguće i ljudi koji misle da to jesu… a ustvari nisu. Mi smo takvi takođe, oni nisu sami. Tako da kad god odemo u neku zemlju, zemlja misli ili oseća da oni poseduju Metallicu… To je … “To je naše”… i to je odlično osećanje. Bezobzira gde odemo mi smo kod kuće.
Zamisli da je tvoj život film, kakav bi naslov imao?
(smeh) Uh.. pa to je “ Some kind of Monster”…. To nije … ovaj film… Mislim dobar je to film, ali sam ga gledao samo dva puta. To je dovoljno. Dakle moj život ili život benda?
Tvoj.
Moj?....Hm..Kako bi se zvao?... Srećnik?... Njah, ne… Šta bi to bilo? Stvarno ne znam, ali ću razmisliti o tome.. (smeh)
Naslov filma bi bio “Skoro” ( Almost )… Ne znam šta to znači. Skoro umro, skoro nešto…Skoro srećan…. Skoro uspeo da napravi najbolju ploču ikad…Skoro zadovoljan… ne znam … Okej…
Koji su loši aspekti biti James Hetfield iz Metallice?
Uuuu. Hm….. Jas am druželjubiv uglavnom…. A ponekad nisam baš prijateljski nastrojen… (smeh). Nisam dobar u slušanju, malo sam sebičan… Da, da… Mislio sam da će odrastanje značiti da ću dobiti ono što mi je potrebno kako u životu tako i u Metallici. Na turneji si…I ako ne zgrabiš peškir pod tušem prvi… ne zgrabiš ga uopšte. ( smeh) Znate “Uh..ah!” – više kao životinja.
Pitam se...šta pevaš pod tušem?
Aaaaaa. Ne tuširam se, nah ( smeh ). Šta pevam? Uglavnom uradim vokalno zagrejavanje ili imam svoj Ipod plejer pustim bilo šta i pevam usput, što je i najbolje. Sada imam i porodicu na putu, imam troje dece, moj sin, koji ima osam godina, ne mogu da ga dovučem do tuša, hahaha ali kad je unutra, unutra je sat vremena…. I samo peva i peva..Divno je to čuti. Kada slušam njega, nema ideju da ga slušam, tako da je čisto i iskreno.
Uskoro ti je rođendan. Da li bi voleo nešto specijalno da dobiješ?
Ammm, samo ljubav svoje porodice i da budem sa njima… Znaš, Da budete zajedno za tvoj rođendan. Moja žena je vrlo… “Moraš biti tamo!”, ne možeš biti vikend posle, mora da bude tog dana, kada si rođen, moraš biti tu. “Ok…ok” i uvek imamo kolač za doručak… To je odlično.
STROEJA.COM: Volela bih da te pitam nešto malo o novom albumu. Gledajući naslove i imajući na umu sam naziv albuma i vizuelni izgled, album izgleda mračno. Dobijate utisak smrti, kraja, izgubljenih momenata, da li je ovo glavna tema albuma? Da li je mračan?
Ne mislim da je mračan… Ali ne ostaje mračan. Ne znam kako ovo da ti objasnim. Postoji nešto kao… ne znam kako da ti objasnim…. Nije crn, kao “nema nade”, unutra duboko postoji taj osećaj da je ima. Vera u čoveka, vera u nešto drugo, što je razlog za sve ovo. Mislim da je glavna stvar to što je “Death Magnetic” izabran kao naslov jeste da se neke pesme bave sa temom smrti, svi moramo da se suočimo sa smrću sami, sami i sam magnet ima polove koji privlače i odbijaju. Neki ljudi su privučeni smrću, zašto? Mi to ne znamo. Možda su jednostavno opsednuti njom, možda misle da će umreti uskoro, ili jednostavno brinu zobg toga. Ili neko kao recimo Layne Staley, pevač Alice in Chains koji je bio opsednut smrću i na kraju je i umro. Zašto je on tako privučen? Na drugoj strani ima mnogo ljudi koji se plaši smrti. Niko ne priča o tome, čak kad i neko zaista blizak umire. U bolnicama, posebno u Americi, niko ne želi da pomene da njihovi… “ Ili to i to će se desiti nakon što umreš”. Niko ne želi da priča o tome, to je veliki slon u sobi koga niko ne želi da primeti, znate (pokriva rukom jednu stranu očiju ) Nešto od toga ima i srećnije teme.
STROEJA.COM Da li mi možeš reći nešto detaljnije o ovom specijalnom događaju u album pakovanju? Znam da će sa albumom doći i kreditna karitca sa specijalnim kodom sa kojim će fanovi moći da daunloaduju lajv snimak sa nekog koncerta u Septembru u Evropi?... Da li ste izabrali mesto?
Da.
Da li planirate nešto?
Da.
I nećeš mi ništa reći?
Pa govorim ti “ Da!”
Okej… koji deo Evrope?
Da. Evropski deo...
Zaista...
Dakle ti si jedna od onih koja uvek prodrma poklon za Božić? ( pokazuje pokret sa rukama) "Znam šta je!” Ne, neke stvari zaista mogu biti iznenađenje. Biće mnogo specijalnih stvari koje će se dešavati, uključujući specijalno pakovanje za album, unikatni predmeti o kojima smo razmišljali unapred, a koji trebaju da budu prezentovani u pravo vreme.
STROEJA.COM: Promenili ste producenta za ovaj album i u časopisu Rolling Stone ste rekli da vam je potreban “svež vazduh”. Da li vam je uspelo i kako je Rick uticao na razvoj “Death Magnetic”
Mislim da je uspelo… i … vidite imati Boba sa nama na poslednjih pet albuma je dugo vremena…. “St.Anger” je nekako bio čišćenje i završno poglavlje. Novi basista, nov stav prema životu i bendu nov producent… jednostavno izgledalo je ispravno. Znali smo da želimo da radimo sa nekim drugim, nismo znali sa kim, ali smo hteli da počnemo ispočetka. Znate na “St.Angeru” imate sve oko nas, terapeute, producenta, inženjera, menadžment, svi koji su se brinuli da ne padnemo… Nedostajalo nam je to da smo samo nas četvorica u studiju, kao: “Hoćemo li početi?”, “ U koje vreme ćemo početi?" , “ Pa ja ću biti ovde oko deset…” “Okej hajde da napravimo raspored”, “ Oh.. Okej…” Znate, Ponovo smo počeli da radimo sami i to nam je prijalo. A što se tiče Rick Rubin-a, on je producent koji vas ne proverava, kao “Radite li?”, “Da li ste još tamo?”, “Kako ide?”… Morali smo to da uradimo sami što je po mom mišljenju jako dobro za nas, vratilo nam je osećaj odgovornosti za bend i za biti u studiju i pisati.
Muzika, novac, slava…Šta je održalo bend nakon ovoliko vremena?
Pa, sve te stvari igraju pozitivnu ulogu u svemu, takođe iste te stvari igraju i negativnu ulogu. Činjenica da mi imamo novca mi možemo da unajmimo terapeuta da nam pomogne, znate, da nismo imali to možda ne bi bili ovde. Mnogo novca koji smo zaradili vratili smo nazad u bend. Kao što je npr. Kupovina polja punog kuća..(smeh) Kao što je recimo dolazak na ovaj koncert čarter letom, nismo u autobusu, odmorni smo, dolazimo ovde sveži, ja sam ovde radim intervju i osećam se dobro oko toga. Tako da novac koji je dobro uložen vam se vraća u drugom obliku. Deo oko slave, zavisi od vašeg stave, možeš postati zarobljenik svoje slave, ili je možeš okrenuti u drugom pravcu i upoznati mnogo prijatelja. i ja radim oba… zavisi od dana verovatno…Šta beše ono treće što si pomenula? Hm..hm Muzika? Ne, pa naravno muzika je razlog zašto smo ovde. Razlog što smo ovde jer čekamo. Čekamo da izađemo i sviramo , ne postoji ništa bolje. Sedeti u studiju pisati pesme i misliti na dan kada ćete moći da ih svirate uživo. To je to za nas.
Da li se sećaš, vašeg prvog nastupa u Bugarskoj, pre devet godina… Šta će biti razlika sada?
Manje ljudi? Hm….. Više ljudi, tačno! Nadam se! Da, 1999. je bio poslednji put,. Pa ono što je najbitnije mi smo ovde, još uvek smo bend, devet godina, to je sjajno! Sjajno je biti u mogućnosti da se vratimo jer smo rekli da ćemo se vratiti, neki bendovi se I raspadnu posle devet godina. I videti još više ljudi , svirati na većem mestu, I vreme je…hm… pa nije tako loše (smeh). Mislim, činjenica da smo ovde nakon devet godina ponovo, čoveče mnogo stvari se može desiti u devet godina…Još uvek smo zajedno, pravimo muziku I prezentujemo je ljudima, to je… sjajno.
Koji su uticaji Roberta na novom albumu? Da li je i on doneo još svežeg vazduha ili je lik sa kime niste mogli da izađete na kraj?
Neee, nije tako svež… vazduh…( smeh ) Vidite on jede Meksičku hranu… Znate…Ne.. Svirali smo koncerte sa njim, Metallica i Suicidal Tendncies, davno i da je neko tada rekao : “Ovaj lik tamo gore, će biti vaš basista za dvanaest godina…” , ja bih rekao: “ Da, nema šanse”… On je tako jaka ličnost , on i Mike Mur u Suicidal Tendencies nije bilo šanse da on to napusti! Zašto bi uopšte napustio tako nešto! Oni su ga trebali! Ali nikada ne možeš da predvidiš šta će se desiti u životu. On je veoma opušten momak, pun samopouzdanja, vrlo je ugodno sa njim… Bilo šta da mu se desi on bi bio u redu. On i Kirk su veoma dobri u tome da sede na zadnjem sedištu dok Lars i Ja vozimo gde god da idemo. I potrebna je određena vrsta čoveka od poverenja. Njegove sposobnosti su zapanjujuće, njegovo prijateljstvo neverovatno, njegova energija, njegova volja da bude bolji u svirci, vežba stalno, čak nekad do tri ujutru… da.. takođe ide na časove pevanja, i flamenko gitare
 Da li će biti toga na novom albumu?
Flamenko gitare? Flamenko gitare na basu
Na “Death Magnetic”?
To je isto! Jeste zaista… On je predobar muzičar.
Reci mi tajnu o novom albumu za koju niko ne zna.
Hahaha.. Koju tajnu?
Pa, mnogi kažu da imate 14 pesama…. Da li je to istina?
Pa, mi imamo 28 pesama, ali smo morali da ih dovedemo na 14 i na kraju na 10, to je sve što je stalo. Dakle postoje i neke druge pesme koje će se pojaviti negde sigurno.
Šta te “provocira” da pišeš pesme?
Zavisi. Uvek je drugačije. Ponekad, baš kao sa muzikom, ako imam neki slobodan trenutak da sednem na kauč, uzmem akustaru i odjednom nešto izađe. Kao “ Trebam ovo da snimim” Izvadim svoj mobilni i kažem “ ok, evo ga novi rif niu-niu-niu-meow-meow-ow…” Isto je i sa stihovima, znate, nešto izađe, i pomislim “hm ove reči su interesantne zajedno” i zapišem ih u moj mozak…moj telefonski mozak ( pokazuje ka džepu ) i ponekad kasnije se pojave. Ponekad jednostavno sednem i počnem da pišem sam od sebe, ne mislim, I počinje da poprima oblik poezije i jeste to, hej ova poema pripada sebi i stoji sama, ali ono što nama treba su stihovi, hm ajde da probamo da stavimo ovo ovde, tako da ima mnogo načina. Ne moram biti na nekoj plaži na Havajima.. ne moram… i ne treba mi neko specijalno mesto, desi se kada je najmanje očigledno da će se desiti.
Intervjuisala: Thea Ryn STROEJA.COM
Photo by Ivailo Ivanov – IVU
Tekst preveo i adaptirao: Hades
Pogledaj još...  31.08.2010.
Verujem da je tekst, kao i svaki sistem, sistem s greškom, a vreme je jedino koliko-toliko pouzdano merilo za greške. 08.08.2010.
Ceo taj kvazi stoner fazon je prehajpovan i baš popularan sada u svetu... mi malo drugačije gledamo na stvari. 02.08.2010.
Dali mi je jedan od omiljenih slikara, ne pokušavam niti mogu da ga imitiram, ali pretpostavljam da je dosta uticao ...
Komentari
|
|
|
)
