Десет дина гласа на матрици

МХ
MУП
Пакт са ђаволом
Бели шенгени - бела листа
Стање ствари
Ми ћемо победити
Ко каниђа
Лежерни стил
Дупли клик
Тренинг
Савана
Пријатељу стари
Нови свет
Дух из шкољке
Ронин
Ппородица (side1 rmx)
Интро (twinetrax rmx)

Преузимање

Шкабо је породични човек, познато је да си репер, радиш матре и продуцираш – колико је тешко бити све то истовремено и како успеваш да извагаш све те обавезе

Шкабо: Па у последње време све мање радим матрице и продуцирам јер сам искрен према себи и чуо сам да има људи који то много рутинскије и брже раде на већем нивоу од мене а ја сам све тањи са временом. Тако ми се писање рима издвојило као примарна активност у репу. У ствари то је одувек и било. Али како сам заузетији то ми више треба реп као вентил.

Твоји текстови обилују мултисилабичким римама, а опет то не одвраћа пажњу од конкретне поуке већ те на јединствен начин издваја из мноштва репера – колико обраћаш пажњу на версификацију у току самог рада и да ли унапред имаш скицу по којој ствараш или пустиш да те бит „понесе“...

Шкабо: Како време одмиче тако сам се мало посветио и тим шемама и флоуовима али као што си и сам приметио прича и порука су важније од тога и не смеју да испаштају ни у ком случају. Свакако је за тај ток пресудан бит који треба да „понесе“.

Свако време има свој изазов, а хип хоп и бунт који носи тежи да му одговори – чему си ти као хип хоп глава, уметник и борац тежио да се супротставиш и шта да саградиш до данашњег дана, како хоп каналисати данас?

Шкабо: Ја се не бавим хип хопом него репом и то је увек био само продужетак моје личности, некада оружје, углавном оклоп. Некима се свидело, још бројнијима није али оних којима се свидело има довољно да се и даље бавим репом и да не престанем још ко зна колико. Ја не пратим фудбал, сем Светског купа, за мене је реп „најважнија споредна ствар на свету“, без које бих тренутно и још пар пута у животу сигурно полудео. Не постоји универзални рецепт за приступ репу, музици, уметности... Ово што сам вам рекао је баш лично, у томе је суштина.

После неких негативних критика на „Ремек дело“, избацио си на нет „10 дина гласа на матрици“, албум који претстављја врхунац твоје зрелости као ем сија и многи ће се сложити да је то можда и најбољи твој албум. Зашто си донео одлуку да избациш то на нет, а уједно оставио отворену могућност да се кнјига и цд купе или наруче поштом? Да ли мислиш да је интернет превладао над музичком индустријом и који су позитивни аспекти тога...

Шкабо: Искрено: мислио сам да ће људи кад прочитају колумну која је претходила избацивању целог албума и књиге на нет ипак пожелети да допринесу решавању мојих проблема које сам навео и купе то дело. Али нису па то нећу поновити са четворком (смијех). Интернет је потопио грамзиву светску музичку индустрију која је скрцавала милионе на спотове за глупи МТВ. А код нас то није могао да уради јер никада није ни постојала ван Гранда. А Гранду интернет не може ништа јер не можеш да даунлоудујеш ракију и уштип масњикавог дупета певаљке. Да неко не помисли погрешно: Немам ништа против Гранда, они су једини професионални у овим условима и најкомпатибилнији са српским колективним музичким укусом. Проблем је у нама осталима, који се кољемо ко да смо туђи за неке мрвице. Али Шкабо фура са својом екипом и више не пружа руке баш свакоме.

Такође ме занима твој рецепт за рађење репа јер је последњи албум нешто најзрелије од тебе што је до сада изашло, а како се показује и са стране и код нас – већина репера како пролазе године губе на свежини и поенти, док је код тебе управо супротно...

Шкабо: Па кад не мораш да испоштујеш уговор и немаш над главом шефа, притом капираш да не можеш живети само од музике а и даље је радиш и налазиш јој место у животу, онда је то доказ да радиш из љубави и дајеш све од себе. А што си зрелији то више зрелости и имаш да даш од себе слушаоцима. Успут, хвала на баш лепом комплименту.

Наступи Ф4 су редовни, људи могу да вас чују али да ли планирате неки заједнички пројекат у будућности као група?

Шкабо: Снимамо албум Ф4-Реп и град. Изаћи ће 18.9. када ће бити београдски концерт на коме ће се за 400 динара добијати тек објављен цд и један од најјачих реп наступа на коме ћете икада бити. Недељу дана пре тога ће бити „светска премијера“ у клубу Сомерказино у Базелу, Швицарска.

Да ли и Марлон спрема aлбум можда?

Шкабо: Марлон спрема соло албум који ће бити чак бољи од Ф4 албума јер ће на њему бити више Марлона а мање маторог џангризала и Жоблиног трубљења.

На утакмици Партизан-Макаби, на полувремену, је ишла песма „Реп и град“ и арена је дословно подивљала у тих пет минута (око 25000 навијача плус Борис Тадић) док је исте вечери 50 Цент држао концерт у Пиониру на коме је било свега око 3000 људи. Како коментаришеш успех те песме у народу...

Шкабо: Па Фифти је певао и шиптарима за независност а ми смо се обратили својим људима који капирају срање у којем смо на исти начин. И дали смо им песму ко народњаци: да бесомучно изврте причу о својој муци док им евентуално нешто паметно не падне на памет. Шалим се мало. Та песма је невиђени вентил била за сву тројицу присутних емсијева и то су људи осетили. А Центићи то већ годинама ради зато што мора, већ је био овде једном...и то су људи осетили.

Једна од последњих ствари које је Ф4 урадила је „Мој бас“, супер зезање на тему гужве у гсп-у и са доста преправљених линија из туђих песама... како је настала та песма? Фристајл? Реци нам нешто о томе...

Шкабо: То није песма Ф4 већ много шире групе људи која је блејала тада у БСтудију. Жози је донео дојаја бит и некако смо заједно интоксинирани истриповали концепцију да избацамо линије из туђих песама прерађених на темтику шверцовања у ГСПу. Настала је практично као фри стајл јер већина рима није ни записана али после смо их ипак по папирићима нашкрабали да лакше снимимо и инстант погубили. Нема Жобле на песми али смо ту: ТХЦФ, Сале Тру, Жози Жо, Марлон и ја. То је нет зајбанција каквих ћемо радити још јер блејање у студију доноси луде идеје и најбољи провод у овом замрлом граду. Од тога су само наступи боља зајебанција.

После уласка Ђуса на фарму, после боравка Груа, Ајса и Виклера у великом брату – да ли мислиш да је то добро за сцену у смислу афирмације репа у народу као музичког правца или је твоје мишљење другачије? Где је данас домаћи реп и да ли му је судбина неизвесна...

Шкабо: Судбина домаћег репа није неизвесна. Он ће остати ван мејстрима без обзира на појединачне хитове и уласке у ријалити шоуове јер једноставно није толико општенародан као народњаци. Ђус ме је одушевио почетком наступа на сеоском имању. Гру ми је био бледуњав као и његова музика. Ајс и Виклер су покидали људима живце и баш зачинили ВБ али знам са су могли боље да сви ти формати нису у суштини тотално ретардирани и незанимљиви. Стварно ми није јасно ко то гледа. Ја бих то направио на фазон да ставим Ђуса да прозива неку надобудну ретардирану шатро певачицу, најпре Јелену Карлеушу, неку која живи у измишљеном свету витон ташница и плишаних тренерки пре подне и лепоард принт допичњака увече на тезги у Кајзершприцбургу. Гро публике би се лажно снебивало што Ђус псује а та нека Карлеуша би се убила после пар дана проведених у друштву човека над којим кинта њеног супруга нема ауторитет.

Када се гледа из одређене перспективе уласци у ријалитије представља круну каријера све већег броја домаћих репера у смислу популарности и ту се реп показује као одскочна даска ка прилици за нешто веће... лаж би била када би са друге стране причали да репери не желе и да зараде али, по теби, треба ли реп да прелази у шоу бизнис и где је та граница, ако постоји, ако је битно...

Шкабо: То су све индивидуалне ствари. Мени су те емисије само досадне и некомаптибилне са мојом личношћу и свиме што сам рекао и урадио у животу. Али нисам клинац дебил који ће рећи да се неко „продао“ јер је урадио то у својој каријери, али се исто тако нећу палити да ће улазак неког репера у ријалити или било шта што исти уради везано за тај ријалити урадити нешто за некакву „хип хоп сцену“: То је небитно, свако ради за себе како најбоље мисли и зна и сам жање плодове тог рада. Мени уласци у ријалти не мењају мишљење о реперима ја их све знам и пре тога.

Недавно је на званичном сајту групе (www.beogradskisindikat.com) пуштен и промо снимак за нови албум Синдиката, да ли је Синдикат остао доследан себи оштрином својих идеолошких ставова, политички „некоректан“ или сте усмерили пажњу и на неке алтернативне теме?

Шкабо: Нови албум је поново еволуција БС-а у даљу политичку некоректност. Али не кроз „политичке“ песме него као целина. Чућете уосталом.

Генерације које су данас добар део реп публике су буквално одрастале уз рад Синдиката и Синдикат је један од ретких за које се са тешкоћом може рећи да се „продао“, шта је оно што ће им Синдикат понудити новим албумом сада када имају око 20 година и када им је можда и најпотребнији...

Шкабо: Најбољи и најреалнији реп на српском који су икада чули.

На сајту myspace.com већ дуго времена стоји профил групе Ред Змаја... заправо када сам копао по нету мислио сам да је то нешто од скоро и понадао се да се спрема нешто ново, а будући да су мени као слушаоцу и великом поштоваоцу рада БС – Дајс и ЂолоЂоло међу омиљеним члановима баш сам се онако дечачки понадао... верујем да моја очекивања и нису нешто реална, али занима ме што се тиче новог албума БС-а – хоће ли се наћи можда који верс од поменуте двојице...

Шкабо: Нисам сигуран шта ће на крају све ући на албум, они су снимили по строфу али не знам да ли ће се наћи то на албуму.

Опет везано за групу, начуо сам да ће албум који следи бити последњи албум групе?

Шкабо: Врло је могуће да ће нам ово бити последњи албум. Шеф и ја настављамо да снимамо и издајемо, то је сигурно. БС никад неће умрети као идеја. СВИЗАЈЕДНО, Б, С и звезда ће сијати заувек. То није флоскула, то је факат.

„Боље него да смарам са политиком као Синдикат“ је девиза коју репери имају све чешће, зашто мислиш да имају потребу да се удаље од тих тема...

Шкабо: Зато што су једноставно слепи за чињеницу да им политика најнепотребније прожима сваку пору живота. Мисле да су гангстери ако продају траву коју су им партијски кадрирани полицајци продали на велико? Мисле да су шмекери ако прозивају док им се ми под прозором боримо за право на нормалан квалитет живота? Нема везе, слаби су то клипови у точкове. Много нам је опаснији заједнички противник против кога ћемо се ми и за њих борити.

Наступао си недавно у Републици Српској, како у Београду тако и ван релативно често наступаш, затим са групом у Русији не толико давно, раније си представљао домаћу сцену на разним фестивалима који нису домаћег карактера... какав је осећај и разликују ли се публике...

Шкабо: У Бања Луку бих се преселио колико је тамо лепо бити Србин, колико је Нектар питак, колко су добри ћевапи и, пре свега, колико су готивни људи које тамо познајем. У Москви сам недавно био и сам (са Марлоном и Ајроном) и било је лудница са браћом Русима. Свуге где одемо пријем је сличан: братски. Такву енергију ми зрачимо па такву и добијамо назад. Много ми значе ти наступи јер више не излазим по Београду, много ми је досадно да тако траћим драгоцено време за удаљавање од дома.

Ако би неко у догледно време организовао промотивну турнеју хип хоп извођача по разним градовима Србије, да ли би пристао да подржиш ту акцију ширења културе и да ли мислиш да би организовање једног хип хоп фестивала била добра одскочна даска за даље ширење хип хопа.

Шкабо: Нисам сигуран да би фестивал био одскочна даска за било шта јер сам и сам одустао од организација још 2001. док сам се још палио на те одскочне даске. Турнеја би могла да буде добра ствар али пази: више не можеш очекивати ни од кога од нас који већ 11 година наступамо да наступамо за џабе. То неби било фер ни од ког организатора. А окупити екипу која би заједно могла да разваљује и „шири хип хоп“ би било прилично скупо, колко се ја разумем у хонораре оних на које мислим и услове који важе за наступе по Србији (а разумем се). Мислим да хип хоп и било коју музику уопште најбоље промовишу одличне хит песме. Тешко да то мишљење ико може аргументовано да ми оспори. А то Шкабо већ годинама даје за џабе тако да немате за шта да му се жалите (застрашујући смијех).

Иза твоје музике и музике групе стоји огромна доза озбиљности и реалности, ненамерно сам у питањима нагласио превише страну која се тиче политике, али ту је спектар тема који покрива скоро све сфере живота и проблеме који се могу накачити... такав реп едукује поред тога што јесте по форми облик забаве – можеш ли објаснити разлог за све то, поенту, пошто то јесте нешто што се данас генерално занемарује....

Шкабо: Једноставно нисмо одрасли на аутотјуну него на Паблик енемију и реп смо схватили као поезију преко тврдог ритма, поезију са ангажованом поруком и доста често епску по форми. То смо заволели, то нам је фалило овде на срспском па смо га направили. Временом смо схватили да имамо снагу и жељу да акцијама конкртизујемо приче својих песама. То се усталом стално дешава, десило се и Тупаку, само што је он од васпитаног, образованог и по кевином педигреу ангажованог денсера Диџитал андерграунда постао опаки гангстер у песмама, па у животу и на крају трагичној смрти.

За крај, имаш ли нешто да поручиш читаоцима...

Шкабо: Поновио бих уобичајену Фелину синдикалну поруку: Останите здрави у глави!

Интервјуисали: Деки/ТМ Ерупција