Redakcija Trablmejkera podseća vas na reči i planove benda Metak za zlikovca, izrečene na samom početku njihovog rada. Koliko su uspeli da sve ostvare, i da li su možda otišli i korak dalje - prosudite sami.

Najfamozniji i najintrigantniji sastav beogradske muzičke aktuelnosti. Bend na koga bi trebalo da "bace uvo" svi relevantni likovi iz miljea srednje generacije mecena domaće muzičke produkcije. Eto male preporuke u narednom tekstu:

Bend potekao iz punka, koji svira nesto nalik jazz-u majlsovske prominijencije, kombinovane sa eklekticnim rokom. Sebe naziva sklopom bubnja, basa, gitare i trube; bend vrlo škrt na rečima, ali obrnuto proporcionalno tome,  jako bogat muzičkom razboritošću. “Metak…“ je iza sebe ostvario pet koncerata, koji su ostavili neoboriv utisak da se nešto potpuno neočekivano dešava, i da nije baš sve onako kako izgleda već dugo – prezasićeno forsiranim dokazivanjem “da je magarac u stvari konj, ili čak njegov naslednik”. Mislim prevashodno na popularnu muziku koja više zvuči kao muzički kontekst, insinuacija na muziku, referenca, pre nego kao konkretan muzički sadržaj. Metak za zlikovca poprima karakteristiku totalne muzike, i ako bi me neko danas pitao šta oni sviraju, rekao bih mu "Muziku i ništa osim nje".

Bend prevashodno ističe instrumentalnost i isključenost bilo kakvih vokalnih deonica. Kao takav pušta u prvi plan ono što je već dugo marginalizovano i što je postalo službenik neke retoričke izražajne forme, priče koja često ume malo toga da kaže. U njihovom slučaju muzika priča priču, otvara je i zaključuje. Taj princip je vrlo svojstven jazzu, ali razlike između jazz muzike današnjice (jazz izvođača) i muzike koju kreira Metak za zlikovca su te da: metak sam pravi svoje aranžmane, metak nikada nije pohađao časove muzičkih škola, nikada nije odsvirao ni jedan jazz standard, ne treba im štimer već se štimuju po trubi, ne treba im poznavanje trajanja taktova da bi napravili neparan ritam, ne treba im “jedan” da bi znali šta je sviranje “na dva”, sinkopa ili sving, ne treba im reći koju ulogu ima ritam sekcija a koju vodeći instrumenti. Oni to ontološki znaju, a njihov koketizam spada u vredno stvaralaštvo.

Bend se nalazi na brojnim listama najslušanijih, ispred sebe imajući samo mainstream poput Darkvuda, Kandakodže, Marčela, pritom sve to sa snimkom probe urađenim kod drugara, bez mnogo mikrofona, ništa dorađivanje, dosnimavanje, ništa produkcija. Nema laži, nema prevare.. Što govori mnogo o tome, o toj mrtvoj trci sa tehnologijom, i kako muzika apriori napreduje rame uz rame sa njenim dostignućima. Mnogi se polakome i olenje, pomisle da će mašine da sviraju umesto njih. Hoće, ali ne muziku. A najmanje antropomorfnu, organičenu. Onu koje pogađa poentu, a to je izraz ljudskosti.

Bend čine njih četvoro:
Jovana – bubanj
Jimmie – bass
Ica – gitara
Danilo – truba

Koliko tačno imena je promenio bend i o čemu su ona govorila; da li je to bio isti bend?

Jimmie: Bend je pod nazivom Metak za zlikovca počeo da svira početkom 2006. godine. Zvuk je bio određen ljudima koji su u bendu i svirali, kojih nije mali broj, pa se može reći da je bend prošao nekoliko faza, i nekoliko puta promenio pravac i zvuk. Osnovali smo ga ja i Ica nakon raspada XI80. On je u suštini proizvod struje koja se u okviru XI80 i razvila. Ona koncepcijski nije odgovarala ovom bendu, pa smo Ica i ja kroz rad sa raznim ljudima nastavili da je razvijamo samostalno.

Koliko godina imate svi zajedno?

Danilo: Devedeset i dve.

Zar ste stvarno mislili da je sve to igra?

Danilo: Reći ćemo ti kad budemo stigli do zida.

Koja je razlika između urbanog i gradskog?

Ica: Pitaj Ramba Amadeusa.

Čime se profesionalno bavite?

Jimmie: Ica je frizer za pse, ja se bavim molerajem i sezonskim poslovima, Danilo studira menadžment u građevinarstvu, a Jovana studira bibliotekarstvo i bavi se prevođenjem.

Zašto se niste odlučili za emo kor kao sva normalna deca?

Jimmie: Bilo bi nam dosadno.

Da li vas nesto frustrira od opste/aktuelnih dešavanja?

Ica: Frustrira me to što se svaki jebeni dan priča o politici, i to što ja padam u vatru kada god su neke rasprave o tome.

Kada bi većina mislila da ste loš bend, šta bi ste vi mislili o većini?

Ica: Ne zanima nas ko šta misli.

Gde bi ste najviše voleli da svirate, Top 3..?

Ica: Voleo bih da imamo koncerte u Japanu, u Amsterdamu i New Yorku. Prostor nije toliko bitan.

Sa kime nikada ne bi ste delili stage?

Ica: Ne bih delio stage sa Bregovićem.

Imate li vizije dok svirate? Putujete li na neka lepša ili onostrana mesta?

Jovana: Dok sviramo dosta volimo da improvizujemo i da se prepuštamo trenutcima. U pesmama pravimo aranžmane, ali su u njima često prisutne i deonice koje su stvar trenutne inspiracije i raspoloženja. Dok sviramo svi zajedno stvaramo jednu novu dimenziju koja postoji samo u kontekstu našeg zajedničkog rada, pa bi se moglo reći da svi putujemo na isto mesto, gde se gubi svest o pojedinačnom.

Da vam neko pokloni dvadeset hiljada evra šta bi ste uradili?

Danilo: Podelili pare.

Da li bi ste štampali diskove, kasete ili ploče?

Jimmie: Dva glasa za ploče, jedan za kasete, a jednom je svejedno. Znači, pobedile su ploče. :)

Kakva su vam iskustva sa Bigzom?

Ica: Sviramo u BIGZ-u dosta dugo, imamo tamo prostor koji iznajmljujemo, i koji zadovoljava sve naše potrebe. Mnogo manje para dajemo na prostor, i mnogo više vremena provodimo svirajući jer nismo ograničeni na satnicu.

Jesu li vas učili da se ne družite sa probisvetima, i šta su to probisveti?

Jimmie: Učili su nas, u ranoj mladosti, a probisveti su uvek bila deca kojima su roditelji dozvoljavali više nego naši roditelji nama.

Kako vam se zovu pesme?

Jovana: Pesme uglavnom imaju radne naslove koje im dajemo po sistemu trenutne asocijacije. Nekada je to svemir, nekada popodne lenjog mačora, nekada leteći tanjir, nekada šimika itd. Njihov jedini cilj je naša orjentacija u sporazumevanju oko npr. redosleda sviranja, jer bi u suprotnom morali da pevamo početak svake :). Njihovi nazivi imaju veze sa našim utiskom o istim, a pošto su utisci često subjektivna stvar, ostavljamo ljudima koji ih slušaju da ih sami nazovu za sebe. Izbegavamo da dajemo instrukcije u slušanju muzike, jer je i ona sama živi organizam.

Šta biste poručili ljubiteljima poezije? Ne mora da se rimuje..

Ica: Poezija je najbolja kad je trezna :) .


Klik na MySpace stranu

Intervjuisao: Siniša Stojanović Sinister