1969. godine, 20. odnosno 21. jula, u zavisnosti od vremenske zone, ljudi na Zemlji su čuli reči „Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo”. Posada Apola 11, koja je poletela 16. jula stigla je na Mesec.

Ljudska fascinacija Mesecom traje koliko i ljudi. Preko pesama, mitova, verovanja, do nauke 20. veka koja je učinila mogućim da čovek stupi na Mesec. Milioni ljudi širom sveta pratili su preko televizije dolazak prvog čoveka na Mesec.

„Trka” do Meseca dešavala se tokom celog perioda hladnog rata. SAD i SSSR su se nadmetale u svemu. Godine 1958. SAD su nekoliko puta pokušale da lansiraju raketu prema Mesecu. Nisu imali uspeha. SSSR je 1959. lansirao stanicu Luna 1, koja je proletela oko 6.000 km pored Meseca posle čega je ušla u orbitu oko Sunca i postala prva veštačka planeta Sunčevog sistema. Te godine, lansirana je i Luna 2 koja je pala na Mesec i postala prvi predmet sa Zemlje na Mesecu. Luna 3 je lansirana iste te godine, zašla je sa druge strane Meseca i snimila njegovu drugu stranu.

Sovjeti su nastavili lansiranja sondi na Mesec, međutim prizemljivanje je predstavljalo problem. Tek je Luna 9, 1966, bila uspešna – bezbedno je sletela. Iste godine, Luna 10 je ušla u orbitu Meseca i tu ostala. Postala je Mesečev mesec, prvi satelit Meseca.

Amerikanci su 1964. i 1965. takođe uspešno lansirali nekoliko sondi koje su stigle do Meseca. U periodu od 1966. do 1968. godine, američke sonde Orbiter i Survejor su se sputile na površinu Meseca.

Posle američkih uspeha povećao se politički pritisak u SSSR-u u vezi sa svemirskim programom. Bilo je planirano da 1968. poleti brod sa ljudskom posadom. Iste godine, Amerikanci su lansirali Apolo 7, sa tri člana posade, zatim Apolo 8, koji se sa tročlanom posadom uputio ka Mesecu, obleteo ga i vratio se na Zemlju. To je bio najduži put koji je do tada ostvaren.

Sovjeti su pokušali dva puta da lansiraju brod, ali oba puta je eksplodirao. Imali su manje novca, glavni konstruktor projekta, Koroljev, umro je neku godinu ranije, i nisu imali sreće.

Američka misija Apolo 1, 1967, bila je zamišljena kao prva sa ljudskom posadom u kojoj će poleteti i komandni i svemirski modul. Pri poletanju je došlo do nesreće u kojoj su u vatri stradala tri astronauta – Virdžil Grisom, Ed Vajt i Rodžer Kafi.

Sovjeti su odustali od ljudske posade, ali ne i od programa. Tri dana pre poletanja Apola 11, lansirali su letilicu, ali ona nije uspešno sletela.

Apolo 11 je lansiran 16. jula 1969, napravio je krug oko Zemlje i odleteo do Meseca. Prvi je izašao Nil Armstrong, a zatim Edvin Oldrin.

Lunarni programi su živeli jos neko vreme.

Sovjeti nisu uspeli da pošalju čoveka na Mesec, ali su spustili automatska vozila Lunahod 1 i 2, koja su provela mesece na površini Meseca i izvršila veliki broj ispitivanja.

Poslednja sovjetska letilica bila je Luna 24, 1976. godine.

Poslednja poseta čoveka Mesecu bila je 1972. godine brodom Apolo 17. Astronauti Džin Sernan i Džek Šmit boravili su na Mesecu tri i po dana. Sve je bilo uživo. Ali, ljudi znaju za Armstronga i Oldrina, ipak malo njih zna da je još deset astronauta ponovilo isti podvig.

Izvor: Rubrika "Podsećanja" Univerzitetske biblioteke Svetozar Marković