22.09.2007. "Osim što se zahvalio publici, Vlade je poručio da od danas igra neku drugu i mnogo veću utakmicu koja je veća od bilo koje koje je igrao u karijeri, a to je da pomogne ljudima da dobiju krov nad glavom."
BEOGRAD
Šta reći za ovo večeras? Ja zaista ne znam odakle da počnem. Multimedijalni spektakl. Ludilo. Mislim da nijedan sportista u ovoj državi nije imao ovakav oproštaj od karijere (mogu samo da se setim Siniše Mihajlovića i Saše Đorđevića koji du nešto slično imali). Ovoliko emocija na jednom mestu prevazišla je svaki doček i svaki uspeh koji je cela reprezentacija, bilo košarke ili nekog drugog sporta, ikada doživela.
Lista imena koja su došla da podrže Divca i da ga isprate je predugačka. Stvarno je neverovatno koliko samo poznatih ličnosti što iz našeg i inostranog sportskog vrha, što bivših reprezentativaca Jugoslavije Vladinih saigrača, poput: Paspalja, Bodiroge, Đorđevića, Kukoča, Peđe Stojakovića, Predraga Danilovića, tu su bili naravno i Glen Rajs, Kris Veber, Skot Polard, Glen Popovič - trener San Antonio Spursa, Vejn Kuper, ... (itd. itd. itd). Videti sve te ljude zajedno večeras, ispred Skupštine uz zaista sjajan muzički program od Atomskog skloništa, Darka Rundeka, DLM -a, Negativa, Aleksandre Kovač i mnogih drugih ostavlja ovaj događaj permanentno zapamćen.
Najzanimljivije je bilo prikazivanje poruka na video bimu od najveći imena Amerike. Snoop Dog, Flea iz Pepersa, Džeri Vesta, Mike Bibi, Sam Cassell, Bill Crystal, Jao Ming, Karim Abdul Džabar i mnogi drugi. Vlade se obratio publici koja je došla da ga pozdravi sledećim rečima: "Dobro veče, Beograde, dobro veče Srbijo hvala vam najviše. Trebao sam da naučim ovo napamet, ali toliku tremu imam, nikada nisam imao ovoliku tremu. Ovo je pismo upućeno vama". Osim što se zahvalio puplici, Vlade je poručio da od danas igra neku drugu i mnogo veću utakmicu koja je veća od bilo koje koje je igrao u karijeri, a to je da pomogne ljudima da dobiju krov nad glavom.
Nakon svega toga svi akteri izašli su na binu i odigrali pravo kolce uz trubače. Proslava se nastavlja u Prijepolju gde će se Vlade ispisati svojim poslednjim košem i zatvoriti krug, okončati svoj dugogodišnju košarkašku karijeru. U rodnom mestu pridružiće mu se gosti njegovi prijatelji i dugogodišnji saradnici. Jedino ostaje da mu kažemo od srca hvala za sve što je učinio za našu zemlju i da ga podržimo u daljem radu jer kao što reče Veber "Nije Vlade samo dobar igrač već i čovek koji ima veliko srce". Početak njegovog humanitarnog rada je tek na pomolu. Igrajući košarku dopreo je do srca ogromnog broja ljudi, ne sumnjam da će svojim humanitarnim radom dotaći još više.
Raportirao: HADES
PRJEPOLJE
E sad ovako... Malo moje perspektive,i malo mojih slika... Prvo, Divac je doshao plavim vozom na stanicu i tamo ga je dochekao veliki broj ljudi, gde se i slikao sa njima. Tu su bili i svi ostali poput Miloševića Save, Webera, i bla , blah ,ne znam ih sve... Elem, "u društvu lepših polovina", kako su naši tabloidi preneli, jer je to očito najvažnije u svemu ovome, Divac se uputio ka Mileševu, da vidi shta ima novo... Tamo ga je sačekao vladika Filaret, kao i novinare, poznate ličnosti, i ostale koji su došli u tri autobusa. Sirene, motori policije, policija, policija, policija... i policija...
Ne razumem, ajde ,ali ono... No nema veze, ajde, na trgu se već skupio jako veliki broj ljudi, tu sam uhvatio par finih slika... Prvo je trebalo da ide gore, do muzeja, pa posle, je li, logichno, da se pozdravi sa zadnjim košem dole, ali nemamo svi istu logiku. I ništa, čekam kod glavnog trga, zgrade i ulice vrve od ljudi, krovovi krcati, studenti su odlučili da baš taj vikend bude pauza u njihovom studiranju... I šta se dešava, dolazi Divac, obezbezbeđenje je bilo... tipa drži narod dok možeš... mislim ajde neke ograde postavi ili tako nešto, da prođu ljudi... Ma jok, kao držaćemo mi njih…na kraju Vlade i ekipa nisu mogli proći..
No, no.. voditeljka najavljuje, dolaze, izlaze, pozdravite, bla, bla... Narod kliče, eeeeej, kao da su doneli hleba, a mi ko da smo iz Afrike. Tako sam se osećao,svi su vrištali kad izađe onaj Veber, a ja ne kontam, valjda ljudi nisu videli nikad crnca u Prijepolju, ama bio je jedan u Polimlju igrao... : ) Elem,madrfakrzi na vrhovima zgrada su zaključali vrata za privatni gušt i hteli da naplaćuju svakome ko se popne gore da ga samo puste da slika, mislim se, ajd dobro je... I ništa, ide on ka muzeju, ka džamiji gore, da se fino upita sa hodžom i sve po protokolu, oko njega ljudi iz samoupravne samouprave opštine Prijepolje... I tako narod se stiska, da vidi koga tu sve ima... Neki su se popeli na onaj vrh od džamije, munara, kako bi gledali to sve iz drugog ugla, ali na žalost, ne da chovek, nema trika...
U međuvremenu,Vlade sa svitom je ušao u muzej, i objašnjavao svoje fotke: „E tu sam ja njemu roknuo bananu... a ovde sam se ja pokačio sa olimpijskim komitetom...a ovde sam...“ Kolaps vlada u gradu, gužva,vrućina... I ništa, djeca koja su bila u okolini opazila zidić na koji se moge popeti i proviriti u labidarijum, koji je završen dan pre dolaska. Ali opazili i milicajci, i molim lepo, da se oformi patrola koja će lomiti koske ako se iko popne. I ništa, ja rekoh da izbegnem modrice, malo dole... I slušam shta pričaju...pa se vratih, kad ono zidić, prenatrpan ,ja pitah ljubazno gospodina u plavom, koji je jednom trebalo da me uhapsi zbog otimanja pamuka sa galaksije Miroplaximos, "Boga ti, šta bi ovo ?", a on meni :"Pa dokaži ti stoki!"... Hmmmm, ajd, dooobro...I ništa, posle malo više milicajaca bi, i ono oteraše, i ja se tu zatekoh nekog druga da tražim, kad ono hajde, hajde, a ja živim, inače, tu iznad muzeja... Ajd, ajd.. ja rekoh, stani da vidim, da se okrenem, gde mi je drug što sam bio sa njim.. On mene laktom u ledja ?!!? Ja se okrenuh, kažem koji ti je kur*c, on nešto, preti, plaši nogom, kao da sam ptica... E da ne bi bilo remećenja reda i mira dogadjaja, ja se lepo uputih ulicom, uz par "pas vam mater" psovki žandarima...
I tako, teče program, uručuju se plakete, priznanja, opštinski katalozi, investirajmo u Prijepolje, investirajte, gradite, rušite, pa opet investirajte... Do tada sam ja jurio prave ličnosti… Znate možda onu dvojicu iz Ciklotrona ? Jurio sam ih po celom gradu... I nađoh ih! Imam i sliku : ) A ono su carevi, matere mi! I ništa, ja tu imao kod sebe, sluuuuuuučajno (je, je) neku majicu MADE in Prijepolje i ja kontao njima da dam za uspomenu, a oni mi se izgubiše u gužvi i ja ništa sad, idem tako, gledam kuda se provući da se vidi ta otvorena scena proširenog muzeja... KAD ONO ... Luna Lu... Ja rekoh: “Pozdrav, ev'' ti maj''ca...” Ona se zbuni, otkud sad to... Ja objasnih, tražio tvoje kolege, nema ih, pa evo tebi, a ona mi dade predlog: "Divcu ću ja dati, da snimimo kako ti meni daješ", a ja sam insistirao da se razumemo da je ona nosi... Al'' ajde, Divac, Divac... kad ste toliko zapeli oko njega... pfffff... ništa i bi interview, i kasnije mi rekoše kako mu je dala, a mislim da sam I sam spazio to, ali sam izbrisao iz sećanja...
I ništa, posle toga, izlaze jedan po jedan, poludele cure su im napravile sačekušu, omiljeni srpski hobi, kod autobusa, da bi dobile autograme, slike uramile u svoje dnevnike i ostalo... Toni Kukoch je potpisivao poster Tempa iz 1877... Zabunili se koji je koji autobus, pošto su vozači napravili laganu rokadu... "Prvi je treći,a drugi je prvi", a onda da bi Prjepoljci dodali malo zabune u sve to poviknuh ja "A ne, ne petnaest je deveti, a ooooosmi je sedmi"... Ja zovem Divčevu ženu, “dođi opet”, pokazujem, ona me ne čuje iz Lasitnog busa, kao ne može prozor da se otvori, pokazuje mi, ja pantomimom objašnjavam “dođi opet”, a ona konta “izađi”... i kao ne može, maše... Wtf, no ajd dobro... I odoše... bilo finih cura, naših i njihovih, finih supruga, Švarceneger nije prichao, nije bilo live prenosa na RTS-u ,nije bio Tadić... Ma nema veze, "ludilo je bilo u Kreševu" što bi rekao Nele u TLN-u iz ''81...
Posle je Balkanika zagrejala narod, bogami sa minusa, oni se smrzli, kontam ja, hoće to kad pušeš u metal na minusu... Pa hvala bogu da ćesh se smrznuti, no njima svaka čast, svi se čude gde je ta misterioooozna Sanjaaaaa, ja rekoh, eno ti ga onaj što svira klavijature ,oni misle ja ih zajebavam?! Sve u svemu,sjajno su odradili, mase ostalo od dana, pa je bilo opet puno... Svirali su za svakoga vala, ama bash za svakoga, ja sam bio oduševljen više atmosferom koju su pravili, probranim verovatno curama na bini i...i... da, samo su se smejali, svi i nonstop... Samo se smeju, ono kao nenormalno, i ono ja sa njima, i tako smo svi bili u nekom veselom tripu : ) Ne daj bože, da je u tom momentu neko poviko "Jurish na ***", ja mislim da niko ne bi ni sekunde razmišljao, kolika je euforija bila... Aliiiiiiiiiiiiiiii jakooooooooo kratko, jakooooo... Tako da je on praktično na početku, najavio i najavljivao kraj... A i ono, to ne umeju, prelaz da naprave, dovedu te do nekog vrha, i onda cap, ništa, nema užitka... Al ajde, dobro... Ogroman stejdž su spushtali do rano u noć, građani Prijepolja su jako umorni i iscrpljeni, uz bolove u nogama otišli na zasluženi počinak...
Raport
