Consecration? Postoje već ravno 10 godina i pre par dana su izbacili svoj drugi studijski album pod etiketom “Geenger Recordsa“. Album nosi ime “.avi” i pre preslušavanja istog možemo videti nešto krajnje specifično. Naime u pitanju je studijska verzija živog albuma “live 2nd april 2008”. Ja se ne hvalim da dovoljno dobro poznajem istoriju moderne muzike, ali primer da album izađe prvo kao “live” a zatim kao studijski sam do sada video samo kod Consecrationa. A da stvar bude još neverovatnija, “.avi” je možda i najzreliji metal album u Srba ikada, što ću se potruditi da u daljem tekstu pojasnim.

Žanrovski, ovaj bend, pa i “.avi” je “šaren”, što ne znači da im je i muzika takva, šarena. Pre bi se moglo reći da je u pitanju inteligentan spoj različitih muzičkih pravaca koji čine celinu za sebe, a što se boje tiče, ukoliko obratimo pažnju na emocije koje navlači „.avi“, u pitanju su nijanse sive, bele i crne. Naravno, treba napomenuti da u pitanju nije srpskoblekerska crna radi crnine, već je po sredi dosta suptilnije i realnije bojenje muzičkog izraza svojstveno pravim muzičarima. A da su u pitanju pravi muzičari, u to se uverio svako ko je makar jedanput slušao Consecration uživo.

„.avi“ sadrži 5 pesama i jednu minijaturu. Ta minijatura traje nešto preko minuta i zove se „Cisterna“. U mom poimanju muzike, za koje ne tvrdim ni da je dobro, tačno i dosledno, ovaj minut albuma ja bih najpre nazvao „pseudo-kantri-bluzom“. No to nije toliko bitno. Ovaj album je, pre svega, jako dobro ispunjen „saržajem“ i predstavlja jednu kompletnu celinu, na čijoj osnovi će Consecration, nadam se, nastaviti da gradi svoju muziku.

A čega sve ima u „sadržaju“ ovog albuma? Pa ima jako lepih stvari: Od „toolične“ pesme koja nosi ime albuma, preko „post-rock-ambijent“ „neurbanog đavola“ do „Aligatora“ iz „Luizijane“, „države“ koja se, moglo bi se reći, provlači kroz čitav album i daje mu kičmu, iako nije u svakoj pesmi jednako primetna. Kada kažem Luizijana, ne mislim doslovno na državu, stoga i navodnici, već na „metalne derivate“ koji su se kroz porozno močvarno tlo ove države filtrirali dalje u Svet. Jednim delom i Consecrationov „.avi“ predstavlja filtrat Luizijane, no ovaj bend poseduje i osobenosti koje ne bi imao da je samo „puki filtrat“. Luizijana sladž se kod Consecrationa čuje pre svega preko gitara, a bitna razlika sa izvornim sladžom je u nedostatku intenzivnog osećanja „južnjačke nelagode“, međutim treba naglasiti da Consecrationu ništa ne fali. Naprotiv, ovaj bend i ovaj album imaju mnogo toga da vam pruže, a pritom ćete se iznenaditi kada shvatite da je prosečno trajanje pesme oko 10 minuta. Kod Consecrationa to sve ide lako, počne, razvija se i završi, dok vi uživate u muzici.

Ovim albumom Consecration je postavio novi standard na domaćoj sceni, ostaje nam samo da se nadamo da će u bliskoj budućnosti biti još bendova za koje će taj standard biti dostižan, što će domaću metal scenu pomeriti od srednjoškolskih sala za fiskulturu, gde se danas, nažalost nalazi.

Autor: Joshibeast