Kraj

Kada postanem suviše daleko za tebe,
Kada prestanem krv žilama da ti pumpam...
Kada zamru damari i organi se više ne žare..
Zaboraviću ime tvoje.
Tanka je nit između ljubavi i ludila.
Tanki je pločnik na kojem sam zajecao
I razboleo se tobom..
Zato umiri tiho u meni ko bolest koja me proždire..
Da ne vidim... da ne čujem...
Dok tiho leđa ti okrećem... da svemu je kraj.

Poruka u boci

Momci šalju poruke u boci,
Devojke kosu seku....
Boce su pune krvi,
Reke su pune nestalih ljudi...
A pitaju bojim li se mraka...
Da me ne pojede uspomena na miris smrti.
Devojke čitaju krvava pisma,
Momci plivaju niz reku...
Jer je rat i mrak i suze i jad,
I kiše počinju... a plivaju poruke u boci.

Miriše tmina

Mračno je.....
Tvoji mirisi moje telo oplođuju,
Tvoja muzika me kida kao raštimanu violinu,
Niz leđa mi se toči smola
A niz trbuh žmarci.
Drvi mi telo kao hrastovina...
Bolno je... Mirise tmina.