vrh dno
Kako sam zamrzeo vikend Biblioteka

Kako sam zamrzeo vikend

Igor Braca Damnjanović DIB

09.08.2012.
Mrzim vikend. Mrzim subotu i nedelju. Glupo bi bilo da kažem da mrzim i svoju mnogobrojnu rodbinu, ali trenutno ne mogu da nađem blažu reč. Nekako i razumem da rodbina treba međusobno da se posećuje, nekoliko puta godišnje.

Mrzim vikend. Mrzim subotu i nedelju. Glupo bi bilo da kažem da mrzim i svoju mnogobrojnu rodbinu, ali trenutno ne mogu da nađem blažu reč. Nekako i razumem da rodbina treba međusobno da se posećuje, nekoliko puta godišnje. Ali, svakog vikenda i to u mojoj kući, e to zaista ne razumem. Tradicija je već duga i protiv toga se ne može ništa. Koliko me sećanje služi moj prvi susret sa rodbinom bio je negde oko četvrte godine. Naravno da su se ti susreti ili kraće: pijančenja, krkanluci i raznorazna naglabanja odvijali i ranije. Ali, pamtim ih tek od svoje četvrte godine (hvala bogu... Ne očekujem ono „nema na čemu“). Moram vam reći da je taj moj prvi zapamćeni susret sa rodbinom zaista bio sjajan. Bio sam zatrpan igračkama i slatkišima. Hvala bogu, imam veliku rodbinu, pa je tako bilo i mnogo poklona. Za praznike da i ne pričam. To je bila milina. Ali, sve je to trajalo dok nisam napunio sedam godina. Onda je rodbina prestala da mi poklanja igračke i slatkiše, a počela je da me zatrpava knjigama, računaljkama i raznim spravama za (m)učenje matematike. Mrzim matematiku. Sve bi bilo u redu da mi rodbina nije mnogobrojna, ali pošto jeste, svakog sam vikenda bio zatrpavan tonama raznih knjiga. Zar nisu čuli za toalet papir? Kad već to spomenuh - i zbog toga sam imao dosta problema.

Zaista nisam znao kako da se otarasim tolike hartije, pa ono što nisam uspeo da bacim u kontejner, iskoristio sam na vc šolji (pretpostavljate da nisam od onih koji sede na šolji i čita). I sve bi bilo u redu da to nije saznala tada tri godine mlađa sestra od tetke (tri godine mlađa od mene, a ne od tetke). Ta tri godine mlađa sestra od tetke bila je velika tužibaba (a, tada je imala samo četiri godine) i naravno, odmah me je ocinkarila pred celom familijom. I od tada je sve krenulo nizbrdo. Ne samo da sam morao da zaboravim slatkiše (čak i za rođendan), već sam morao da se naviknem na duple školske poklone. Godine su prolazile, neko od rodbine je umirao, ali mnogo se njih i rađalo. I posle kad čujem na televiziji da Srbi izumiru dođe mi da zaplačem od muke. Moraću da dovedem televiziju u svoju kuću jedan vikend i da im pokažem svoj rođački fenomen. Toliko Srba na jednom mestu, a ne ratuju jedan protiv drugog, morate priznati, pravi fenomen. I kao što rekoh, godine su prolazile, sve veća rodbina je dolazila, a ja sam rastao...
I danas su tu. Nedelja je. Pobogu, pa da li su oni nekad čitali „Bibliju“?

Tamo lepo piše da se bog sedmog dana odmara. Možda i nisu najbolje razumeli ovo „sedmi dan“. Možda su mislili sedmi dan u godini (7. Januar, oni čak ni tada nisu kod svoje kuće), a ne sedmi dan u nedelji. I više me nije briga šta ćete misliti o tome - moraću da ih izbacim iz kuće. Ali tek za mesec dana jer ovog vikenda jedna od mnogobrojnih baba slavi stodvanaesti rođendan. Naravno, u našoj kući! Sledećeg vikenda je zakazan familijarni obilazak groblja. Hvala bogu što su tamo mrtvi jer ako ništa drugo, barem oni ne mogu da dođu u moju kuću. Nije mi nikakav problem što ne izlazim nigde kasno za vikend (plašimo se da će (barem) jedna od baba dobiti srčani udar kada me vidi sa podočnjacima - misliće da se drogiram - pa ću morati da odem kod doktora na pregled. A, dokaži ti babi da doktor ne radi nedeljom). Ne, ne žalim se zbog toga što su mi uzeli noćni život, možda su i u pravu, nije zdravo. Ali, stvarno sam ljut na njih jer ne mogu da imam normalan ljubavni život. Pre nekih mesec doveo sam svoju novu devojku u kuću. I to baš za vikend! Naravno, morao sam da je upoznam sa mnogobrojnom familijom. I je l' znate šta je izjavila jedna od baba? Rekla je:
-Kuku, ćero je l' si se ti to farbala?
(Kuku)ćera: Nisam bako, ja sam odavno plava.
(Neka) od baba: Pa, prošle nedelje si bila crna.

Hteo sam da propadnem u crnu zemlju (nadam se da i ona nije prošle nedelje bila plava?). A, možda je baba u pravu - ne bi trebalo da sedim na dve stolice. Na kraju uvek nekog zaboli... Posle tog događaja više ne dovodim devojke kući. I ne vredi da više skrivam svoju mržnju. Mrzim svoju mnogobrojnu rodbinu. Pogotovo sada kada su odlučili da dolaze i sredom - misle da je sedam dana mnogo dug period da se ne vide. Razmišljao sam o tome i našao tri rešenja. Prvo rešenje je da ih isteram napolje. Ali, piši propalo. Pre bih isterao mečku iz rupe, nego mnogobrojnu rodbinu iz kuće. Drugo rešenje je da namerno izazovem babu da dobije srčani udar, ali ni od toga nema ništa, jer bi se onda ona tako bolesna preselila u našu kuću, a mnogobrojna rodbina bi tek tada skroz zaposela porodične prostorije. Treće i najrealnije rešenje je da se udam. Što dalje i što tajnije. I pod jednim uslovom: da to ne bude za vikend.

Pogledaj još...
  • 1368616710-00.jpg

    Dragan J. Ristić

    01.04.2014.
    Na granici ga, začudo, dočekaše vrlo ljubazno, sve klanjajući se i smešeći se.
  • 1367070918-00.jpg

    Sovjeta Grubešić

    27.03.2014.
    „Kako ćemo?“ pita. „Na ćelavo,“ kažem. Prenerazi se. „Molim? Kako?“ Ponavljam: „Na ćelavo, kao Kodžak, sjećate ga se? Imam svoje ...
  • 1367070604-00.jpg

    Jovan N. Bundalo

    11.03.2014.
    U ovom haosu ne mogu da se snađem ja sam između, u tamnom prognanstvu ne mogu dušu u mraku da nađem ...
Komentari
Trenutno nema nijednog komentara.

Ime:
Gost_
Komentar:
 :)  :D  :lol:  :(  ;)  :grrr:  :P  :hm:  :o
Prekucaj broj sa slike:

Registracija