vrh dno
Intervju sa Hope-om Walls don’t lie

Intervju sa Hope-om

Street power player!

16.03.2011.
"Šta ja znam, fali nam nešto što smo kao scena posedovali ranije, možda autentičnost. Sada je manje-više sve isto, već je viđeno i užasno je dosadno. Deluje mi kao da svi idu na tu loptu samo da uskoče u masu, i da eto budu deo te neke scene, i da tako kao prosečni plivaju u moru crtača."

Grafiti u Srbiji su tek u ekspanziji i graffiti scena ima dosta da radi na poboljšanju i vraćanju starog sjaja oldschool graffiti scene devedesetih, koja je bila nešto zaista posebno, autentično i kreativno. Danas se crta zbog kojekakvih interesa, a jako je malo onih koji ostaju aktivni do kraja. Prate se trendovi, crta se zbog fotografija koje odmah završavaju na internetu, a ne zbog svog ličnog zadovoljstva i ljubavi prema tome. S’toga počinjem ovu pilot emisiju o grafitima i street art-u sa jednim domaćim crtačem vrednim pažnje, iz ranog perioda naše scene...

Zdravo druže, šta ima? Jesi li dobar?

Evo, životari se.

Možeš li nam reci čime se sve baviš i jesi li zavisnik od grafita?

Neka bude da se bavim samo grafitima, ovo ostalo nije toliko bitno za intervju. Pa valjda jesam zavisnik, kada se već ovoliko dugo bavim njima.

Reci neupućenima kako se potpisuješ i kada je sve to krenulo?

Potpisujem se Hope. Sve je krenulo 1998. godine u blokovima, a aktivnije sam počeo da se bavim grafitima 1999. godine. Drugar iz razreda, Noise, me je generalno zainteresovao za celu priču. Njegova kreativnost je bila na nenormalnom nivou. I dalje je, samo što se sada bavi nekim drugim stvarima gde je usmeruje na drugačiji način.

Tokom ovih godina dosta si napredovao i bio si jedan od najaktivnijih crtača na našoj grafiti sceni. Reci nam odakle toliko entuzijazma, inspiracije i šta te sve pokreće u tome?

Hvala ti. Pa ne znam, sada je najzabavnije, jer mi se tek sada dopadaju moji grafiti. :)
Valjda me gura napred to što mislim da i dalje mogu da srušim neke lične granice na nivou stila, ali i posvećenosti. Gura me i to što tek sada vidim koliko ljudi van grafita prepoznaje to što radim, to mi je i poenta.

Reci nam kako je izgledala scena kad si ti počinjao, a kako danas?

Dva sveta. Scena je bila jako mala, a kada kazem mala, mislim na desetak aktivnih crtača. To kažem kao spoljni posmatrač, jer sam bio mlad i nevešt, pa nisam sebe smatrao crtačem koji čini scenu. Iz te perspektive, mogu da kažem da nije bilo džemova, legalnih zidova, a o časopisima, kapicama i sprejevima i da ne pričam. Dial-up je bio privilegija, a nije ni bilo nešto preterano dobrih sajtova pored Art Crimes-a. Tada je sve bilo tačno podeljeno na starije i mlađe, danas tu nema pravila, crtaju i stariji i mlađi zajedno. Bilo je malo grafita, ali je velika većina bila jako dobra.

Sada kada sam ja došao na mesto starijeg crtača, mogu da kazem da nije ni upola zanimljivo kao kada sam bio klinac. :) Tada mi je bio trip da gledam nove radove, sada mi je retko šta zanimljivo, i iskreno, postalo je toliko haotično, i toliko se novih ljudi pojavljuje na dnevnoj bazi, da ne mogu ni da pohvatam ko je ko. Šta ja znam, fali nam nešto što smo kao scena posedovali ranije, možda autentičnost. Sada je manje-više sve isto, već je viđeno i užasno je dosadno. Deluje mi kao da svi idu na tu loptu samo da uskoče u masu, i da eto budu deo te neke scene, i da tako kao prosečni plivaju u moru crtača. Ne znam, ja sam uvek gledao da budem jači od ostalih, i da iskočim sa nečim drugačijim. Danas možes da crtaš krompire i sigurica si. ;)

Šta su bile prednosti i čari scene iz tog perioda, a koje su danas?

Meni su čari bile te što nije bilo sve pristupačno, i morao si da se stvarno iscimaš i da kopaš da bi došao do nekih stvari. Nešto kao kupovina kasete ispred SKC-a devedesetih. Čar mi je bila što sam apsolutno sam, odnosno sa svojim ortacima Noise-om i Nes-om, provaljivao fore, i nije bilo nikoga nikoga da nam objasni šta i kako, nego smo sve sami radili. Danas možes da nađes bilo kog crtača na internetu, da ga pitaš šta, gde i kako, pa i da crtaš sa njim. Eto, to su i mane i prednosti ovog perioda. Nemam pojma, mene je iskreno bio i blam da cimam te ljude, a i valjda mi je bio trip da do nečega dođem sam, sada je to valjda drugačije.

Primećeno je da mladja populacija počinje da crta grafite zbog devojaka i sličnih interesa. Možeš li nam reći da li je Hope uspeo da omasti brk na konto grafita?

Ne znam kako to ide sa novim generacijama, ali kada sam ja bio klinac, blam je bio crtati grafite, tako da nije bilo mašćenja brkova, a da ne pricam o ostalim delovima tela. :)

Izdvoj nam par zanimljivih situacija ili scena sa crtačkih akcija?

Pa ima ih puno, uvek su bile zabavne akcije na vozovima. Bilo je svega, od gubljenja patika prilikom bežanja, saplitanja o sajle, razbijanje kolena po kamenju na pruzi itd. Stručnjak za te stvari je bio Zink aka Morf. Takve situacije su me uvek obarale sa nogu, koliko god da je bila kritična situacija u datom momentu.

Legal ili ilegal, i zašto?

Oba, ali sa velikim akcentom na ilegal, jer je ilegala suština. Kul je s vremena na vreme opeglati neku opuštenu legalu uz pivo i bleju, ali ništa ne može da zajebe jačinu zategnutog full color voza ili masivnog srebra na prometnom mestu.

Gde si sve crtao i koji ti je omiljeni grafiti jam ostao u sećanju?

Omiljeni džem mi je bio na bazenu 11. april na Novom Beogradu koji je organizovao Jens. Godina je 2004. Mislim da sam sve ukupno proveo dva sata na džemu, pošto sam morao u sred crtanja da idem u školu na Konjarniku, da odradim maturski rad iz srpskog jezika, i da se vratim nazad na Novi Beograd da završim započeto. Bilo je dobro zezanje, i bila je kul ekipa. Tada sam prvi put upoznao Juice-a i Jens-a, koji su mi tada bili pojam. Kao klinac nisam ni razmišljao da ću ih ikada upoznati, a tek nisam sanjao o tome da ćemo deliti isti zid. A da, imao sam najbolji maturski rad u odeljenju! :)

Kako bi opisao svoj stil? (u jednoj ili dve reči)

Volim kada mi neko kaže da imam blokovski stil, pa neka bude blokovski.

Šta misliš o grafitima koji se sve česće rade u komercijalne svrhe?

Mislim da su sranje. Ali je dobro da se uzme keš, pa da se taj keš uloži u real deal. Zašto da ne, ali generalno takvi grafiti nemaju nikakvu suštinsku vrednost.

Da li pružiti šansu grafitima da se pojave u galerijama ili ipak da ostanemo verni ulici?

Pa u suštini, zašto da ne, ali iskreno ne znam čemu sve to. Mislim, nije da ih nema napolju, ne znam šta će sada i u galerijama. Grafiti u galerijama su strahovito dosadni osim u slučaju da se to digne na neki nivo instalacije ili skulpture, e takvu izložbu bih posetio. Mesto im je na ulicama, i to je to.

... a da privedemo ovo kraju s'toga predlažem par blic pitanja..

New york ili skinny kep?

New York uvek.

Ranac ili ceger?

Kesa.

Stara škola ili nova skola?

Obe.

Addidas ili nike?

All Day I Dream About Sex.

Rap ili rock?

Death Metal.

Nešto za kraj? Čestitke i pozdravi?

Hvala ti za intervju, zabavna su pitanja, nadam se da si zadovoljan odgovorima. Vi koji čitate, čuvajte sranje realno, i nastavite da trčite tu grafiti igru! ;)

 

Više o Hopeu i njegovim radovima možete saznati na njegovom sajtu.

Autor: Bjesni

Komentari
cofi - 16.03.2011. 14:50 h
odlično!
Krsni Kum Djordje - 16.03.2011. 17:36 h
svaka čast!
Макса - 17.03.2011. 02:55 h
Лудница!!!
gost_denok cfpk - 17.03.2011. 14:37 h
HOPE odrao !!!!!!!!!!
gost_insoneR - 17.03.2011. 21:40 h
hope bravo
gost_JEST21-magnus - 17.03.2011. 23:36 h
Svaka cast Krle
gost_Pera - 19.03.2011. 02:21 h
Koga jos zabole za saranje po zidu?
=>
Anja Zoidberg - 20.03.2011. 22:58 h
Ko priča o šaranju?
gost_KVEN - 30.04.2011. 21:07 h
Death Metal
Koja carina,svaka mu cast..
gost_ph - 26.04.2012. 13:31 h
kidas sve se vidi.....Voleo bih neki graff u 44 puno pozz iz 44
gost_ph - 26.04.2012. 13:31 h
kidash svaka cast vidi se sve..... Voleo bih da vidim neki tvoj graff u bloku 44 puno pozz

Ime:
Gost_
Komentar:
 :)  :D  :lol:  :(  ;)  :grrr:  :P  :hm:  :o
Prekucaj broj sa slike:

Registracija