Od ovog momenta moja priča će poprimiti još čudniji tok. Trebalo mi je puno snage da prevalim preko usana ovo što ću sad ispričati, isto toliko i da zapišem. Krenućemo zajedno kroz ovo, jer ti meni nisi bio tu kad sam ja silazio u ove dubine i svestan sam šta podrška može da znači. Verujem i da je dobar deo ovog pisanja način da podelim sa nekim ono što me muči. Od ovog momenta možeš da izabereš da mi veruješ ili da odbaciš sve što čuješ. Moje iskustvo neće biti promenjeno ni na koji način tvojim iskustvom, ja sam odabrao da podelim ovo, bez obzira na to kako ćeš ti doživeti moju priču. Imaj uvek na umu da moraš držati otvorenu maštu, otvorene sve opcije, sagledati stvari iz svakog ugla, i tek tada ćeš moći da prihvatiš Kukuslaviju na pravi način... Tupim, bolje da krenem.

Duž Jadranskog mora, gore preko Alpa,
Rudne gore i Sudeti, i visokih Karpata
Niz Crno more preko celoga Balkana
Velika i lepa, ta država naša!
Pre decenije četiri shvatila je sama
Da je režim i vlada cepa i uništava!

Gledala je u sutra!
Nije joj se svidelo!
Slušaj me jer sada ta razlika naša i izlazi na videlo!
Mi smo sutra!
Vi ste juče!
Mi smo bili bliži Bogu vi ste kreature tužne!
Dopusti, ne uvredi se!
Objasniću ti sve!
Kako se realnost cepa i podeli na dve:

U životu ćeš sresti krajnosti trista,
Neka zna da pukne, neka zna da blista.
A univerzum, svet, je jedan večni krug
I pravilo je večno da večno biće tu!
Neumerenost nije odlika čoveka,
Bog je neumereno stvarao, ne znajući šta ga čeka!
Tebi ću otkriti nešto što Jugosloven ne zna,
A Kukusloven od toga najviše preza!
Slušaj me sad!

Svet se širi bez prekida, i sve u njemu što postoji,
Do momenta kad preveliko postane i na kraju se slomi!
Vrhunac teži da doživi sve na ovom svetu
I zatim u momentu se vrati u tačku jednu!
Univerzum se širi u vremenu i prostoru,
Dok trenutak i mrva opet ne postanu!
Da li me razumeš?
Slične si priče imao prilike da čuješ,
I to je uvek bilo, i biće naša stvarnost,
Ne usudi se da ispitaš me koliko je tačno.
Jer objasniti ti ne mogu, a to je moj svaki dan
Kukuslavija je deo koji nekad beše i vaš!

U budućnosti što dolazi vama,
Kulminiraće trenutak koji svesnost slama,
Vaša glupost i nemoral doživeće vrhunac,
Tada biće kasno, vaša zemlja tad je pukla!
U budućnosti groznoj što dolazi vama,
Knjiga biće ogrev kojim loži se vatra,
Bez principa, bez volje, bez pisane reči,
Vaš naraštaj pogrešnim ciljevima teži,
Vaša tupa svakodnevica doživeće tren svesti,
Bog neće dozvoliti! Kazna vam sledi!

Kad najtuplji budete, kad postanete najgori,
Kad dosegnete vrhunac, prilika će da se stvori,
To je nešto što trenutno ne možeš da pojmiš,
Ali u tačku će jednu opet svest da se spoji!
Nestaće ono sve što ne mogu da izgovorim,
Jer te su reči zabranjene na tlu na kojem stojim,
Ali prioritet za koji strahuješ, mučiš se i bojiš,
Svaki nestaće u ognju, Bog će da ga kori!
Pohlepa, gnev, lenjost, zavist i požuda,
Ponos i neumerenost, za sve sledi osuda,
Nema pakla i raja, naprotiv, ne postoji kazna,
Ali sve na početak se u jednu tačku vraća.
I nastaje Kukuslavija!

Ovde sam osećao već snažnu vrtoglavicu. Morao sam da prekinem sa čitanjem. Prva četiri stiha su mi se urezala duboko i uporno sam ih ponavljao. Pokušavao sam da smirim ruku, crtao sam na parčetu papira ono što mi je student pojasnio, jedino korektno... Duž Jadranskog mora... Gore preko Alpa... Rudne gore i Sudeti... Visokih Karpata... I niz Crno more pa preko celoga Balkana... To bi izgledalo nešto ovako:

U budućnosti, moja Jugoslavija više nije Jugoslavija. Opet će se zvati Srbija. Svest mog naroda će biti dovedena u pitanje. Kukuslavija i Jugoslavija koegzistiraće uspešno do jednog momenta, kada "glupost" u Jugoslaviji dosegne svoj vrhunac. Kada se proširi do krajnjih granica, kada postane prevelika, vratiće se u jednu tačku. "Glupost" i sve što ona nosi za sobom. Jugoslavija će nastaviti da se razvija u svom određenom pravcu, po Occasi-u odlazi u sunovrat, a Kukuslavija će nastaviti u drugom, u svojoj sasvim drugoj stvarnosti, u svetu gde će "glupost" biti svedena, kako on kaže - na minimum. Dva sveta, koja su nekad bila jedno, nastaviće svoje postojanje u paralelnim univerzumima. Kukuslavija, preporođena, vratiće se na mesto gde je naša svest, naš moral i naš ponos doveden u pitanje; Jugoslavija se kotrlja u nepoznato, u neispitane dubine nečovečnosti i opšte učmalosti. Kukusloveni su, opet, svesni svoje prošlosti i svojih grešaka, i odnose se prema njima sa odrođenom dozom poštovanja, ali opšteprisutan je prezir i strah od ponavljanja istorije. Jugosloveni će ostati slepi, kao i uvek, i momenat kada izgube sve vredno, sve ono što čini čoveka, biće samo još jedan dan, koji će ih ovog puta u sumrak odvesti na put prema zaboravu.

Đorđe Jovica Ilić

foto: Shonetow i TBC