vrh dno
Petar i Prilika na pomolu Kukuslavija

Petar i Prilika na pomolu

Ponovo smo tu

12.05.2011.
U budućnosti, moja Jugoslavija više nije Jugoslavija. Opet će se zvati Srbija. Svest mog naroda će biti dovedena u pitanje. Kukuslavija i Jugoslavija koegzistiraće uspešno do jednog momenta, kada "glupost" u Jugoslaviji dosegne svoj vrhunac.

Od ovog momenta moja priča će poprimiti još čudniji tok. Trebalo mi je puno snage da prevalim preko usana ovo što ću sad ispričati, isto toliko i da zapišem. Krenućemo zajedno kroz ovo, jer ti meni nisi bio tu kad sam ja silazio u ove dubine i svestan sam šta podrška može da znači. Verujem i da je dobar deo ovog pisanja način da podelim sa nekim ono što me muči. Od ovog momenta možeš da izabereš da mi veruješ ili da odbaciš sve što čuješ. Moje iskustvo neće biti promenjeno ni na koji način tvojim iskustvom, ja sam odabrao da podelim ovo, bez obzira na to kako ćeš ti doživeti moju priču. Imaj uvek na umu da moraš držati otvorenu maštu, otvorene sve opcije, sagledati stvari iz svakog ugla, i tek tada ćeš moći da prihvatiš Kukuslaviju na pravi način... Tupim, bolje da krenem.

Duž Jadranskog mora, gore preko Alpa,
Rudne gore i Sudeti, i visokih Karpata
Niz Crno more preko celoga Balkana
Velika i lepa, ta država naša!
Pre decenije četiri shvatila je sama
Da je režim i vlada cepa i uništava!

Gledala je u sutra!
Nije joj se svidelo!
Slušaj me jer sada ta razlika naša i izlazi na videlo!
Mi smo sutra!
Vi ste juče!
Mi smo bili bliži Bogu vi ste kreature tužne!
Dopusti, ne uvredi se!
Objasniću ti sve!
Kako se realnost cepa i podeli na dve:

U životu ćeš sresti krajnosti trista,
Neka zna da pukne, neka zna da blista.
A univerzum, svet, je jedan večni krug
I pravilo je večno da večno biće tu!
Neumerenost nije odlika čoveka,
Bog je neumereno stvarao, ne znajući šta ga čeka!
Tebi ću otkriti nešto što Jugosloven ne zna,
A Kukusloven od toga najviše preza!
Slušaj me sad!

Svet se širi bez prekida, i sve u njemu što postoji,
Do momenta kad preveliko postane i na kraju se slomi!
Vrhunac teži da doživi sve na ovom svetu
I zatim u momentu se vrati u tačku jednu!
Univerzum se širi u vremenu i prostoru,
Dok trenutak i mrva opet ne postanu!
Da li me razumeš?
Slične si priče imao prilike da čuješ,
I to je uvek bilo, i biće naša stvarnost,
Ne usudi se da ispitaš me koliko je tačno.
Jer objasniti ti ne mogu, a to je moj svaki dan
Kukuslavija je deo koji nekad beše i vaš!

U budućnosti što dolazi vama,
Kulminiraće trenutak koji svesnost slama,
Vaša glupost i nemoral doživeće vrhunac,
Tada biće kasno, vaša zemlja tad je pukla!
U budućnosti groznoj što dolazi vama,
Knjiga biće ogrev kojim loži se vatra,
Bez principa, bez volje, bez pisane reči,
Vaš naraštaj pogrešnim ciljevima teži,
Vaša tupa svakodnevica doživeće tren svesti,
Bog neće dozvoliti! Kazna vam sledi!

Kad najtuplji budete, kad postanete najgori,
Kad dosegnete vrhunac, prilika će da se stvori,
To je nešto što trenutno ne možeš da pojmiš,
Ali u tačku će jednu opet svest da se spoji!
Nestaće ono sve što ne mogu da izgovorim,
Jer te su reči zabranjene na tlu na kojem stojim,
Ali prioritet za koji strahuješ, mučiš se i bojiš,
Svaki nestaće u ognju, Bog će da ga kori!
Pohlepa, gnev, lenjost, zavist i požuda,
Ponos i neumerenost, za sve sledi osuda,
Nema pakla i raja, naprotiv, ne postoji kazna,
Ali sve na početak se u jednu tačku vraća.
I nastaje Kukuslavija!


Ovde sam osećao već snažnu vrtoglavicu. Morao sam da prekinem sa čitanjem. Prva četiri stiha su mi se urezala duboko i uporno sam ih ponavljao. Pokušavao sam da smirim ruku, crtao sam na parčetu papira ono što mi je student pojasnio, jedino korektno... Duž Jadranskog mora... Gore preko Alpa... Rudne gore i Sudeti... Visokih Karpata... I niz Crno more pa preko celoga Balkana... To bi izgledalo nešto ovako:

Ali da nastavim. Ovo je momenat na koji ću, opet, morati da te pripremim. Na prvo čitanje nisam razumeo o čemu govori Occasio. Pismo sam prevrtao i iščitavao na segmente, koncentracija me je izdavala, kao i strpljenje, prisutan je bio samo duboki nemir i moja potreba da vrisnem iz punih grudi. "Farsa je doživela svoj vrhunac!" - rekao sam sam sebi. Istrgao sam parče papira i na njemu napisao, u nastupu slepog besa, samo četiri reči:
 
Kako se zoveš ti?!
 
Ruka je počela da mi drhti, osećaj dezorijentisanosti je takođe nastupio jako brzo i nisam više mogao da usmerim misli. Potrčao sam prema prozoru ne bi li ga otvorio i udahnuo svežeg vazduha, krv je punila lice i uši su mi prosto gorele. Otvorivši prozor, nalet promaje je ušao u moju sobicu... Verovatno je još negde prozor otvoren. Smirio sam se. "Poslaću mu samo ovo..." - izgovorio sam naglas, umirujući se. Osvežen, vraćao sam se prema stolu sa kojeg je vetar razbacao papire. Prišao sam, kupeći pismo i mapu, uredno ih slažući, i ustanovio da je moja poruka okrenuta, a na poleđini je ispisano meni poznatim rukopisom, poznatom bojom mastila, tek nekoliko reči:
 
A kako se zovete Vi?
 
U tom momentu sam izgubio svest i malo čega se sećam, moram da priznam. Znam samo da sam se probudio u sitne sate sa neobjašnjivim osećajem smirenosti. Da, sad bih rekao baš to. Prihvatio sam da ne mogu da razumem! Nešto što nije u ljudskoj prirodi, ali je trenutno bilo neizbežno...
Vratio sam se za sto, duboko odahnuo, i zapisao svoje ime.
 
Petar. A ti?
 
Jedan momenat sam čekao, naslonivši se na laktom na dasku, odahnuo duboko i okrenuo zatim papir. Stajalo je, opet istim rukopisom, istom tintom:
 
Occasio!
 
...Čudno ime. Vratio sam se na pismo, iščitavao ga iznova i iznova, i na kraju sam najzad ubedio samog sebe da se opustim i pitam Occasia da mi detaljno objasni o čemu govori i u kakvoj je to opasnosti moja zemlja, moj narod... Ova đavolska prepiska je trajala do ranih jutarnjih sati, do momenta kad sam već morao i da krenem na posao. Objasniću ti sve što sam uspeo da zaključim, mada moraš imati razumevanja - ni samom mi nije sve jasno. Potrudi se da ostaneš i dalje otvorenog uma!
U budućnosti, moja Jugoslavija više nije Jugoslavija. Opet će se zvati Srbija. Svest mog naroda će biti dovedena u pitanje. Kukuslavija i Jugoslavija koegzistiraće uspešno do jednog momenta, kada "glupost" u Jugoslaviji dosegne svoj vrhunac. Kada se proširi do krajnjih granica, kada postane prevelika, vratiće se u jednu tačku. "Glupost" i sve što ona nosi za sobom. Jugoslavija će nastaviti da se razvija u svom određenom pravcu, po Occasi-u odlazi u sunovrat, a Kukuslavija će nastaviti u drugom, u svojoj sasvim drugoj stvarnosti, u svetu gde će "glupost" biti svedena, kako on kaže - na minimum. Dva sveta, koja su nekad bila jedno, nastaviće svoje postojanje u paralelnim univerzumima. Kukuslavija, preporođena, vratiće se na mesto gde je naša svest, naš moral i naš ponos doveden u pitanje; Jugoslavija se kotrlja u nepoznato, u neispitane dubine nečovečnosti i opšte učmalosti. Kukusloveni su, opet, svesni svoje prošlosti i svojih grešaka, i odnose se prema njima sa odrođenom dozom poštovanja, ali opšteprisutan je prezir i strah od ponavljanja istorije. Jugosloveni će ostati slepi, kao i uvek, i momenat kada izgube sve vredno, sve ono što čini čoveka, biće samo još jedan dan, koji će ih ovog puta u sumrak odvesti na put prema zaboravu.
 
Ja verovatno nisam čovek potkovan za dublje razgovore o temi "paralelnih univerzuma" i o celoj ovoj stvari uopšte... Kad sam po prvi put čitao ove redove, veruj mi, znao sam i razumeo i mnogo manje. Ostani uz mene, pokušaćemo zajedno da objasnimo... pa... sve ovo.
Osećaj spokoja me je pratio ceo dan, bez obzira na prirodu informacija koje sam primio tokom večeri. Kad sam to jutro gurao bicikl pored sebe putem, između svih tih redova sam uspeo da pročitam i jednu, meni bitniju informaciju: "Ja nisam sam."

Đorđe Jovica Ilić

foto: Shonetow i TBC

Pogledaj još...
  • 2038-00.jpg

    Cenjeni

    29.03.2011.
    Suočavanje sa strahovima ne osigurava i oslobađanje od strahova.
  • 2031-00.jpg

    Drznik

    21.03.2011.
    Tu noć sam prespavao u kancelariji. Patrolirao sam na svakih pola sata oko pošte i osećao sam se potpuno iscrpljeno ...
  • 2016-00.jpg

    Prvo pismo

    14.03.2011.
    Neko se šalio sa mnom. Neko se drznuo i tutnuo ovu kovertu u korpu dok ja nisam obraćao pažnju. „Kukuslavija!“ ...
Komentari
Trenutno nema nijednog komentara.

Ime:
Gost_
Komentar:
 :)  :D  :lol:  :(  ;)  :grrr:  :P  :hm:  :o
Prekucaj broj sa slike:

Registracija