vrh dno
Zagonetni kanon pokretnih traka II SciSound

Zagonetni kanon pokretnih traka II

Lista od deset originalnih, istaknutih soundtrackova, drugi deo

03.10.2012.
Nastavak i suplement prošlonedeljnoj epizodi, eklektični presek kroz modernu klasiku i soundtrackove koji se pamte. Warp pogon možda ipak nije samo san na javi sci-fi kulture, a takođe, koji eksperiment traje najduže?

deo I : Nastavak liste

Lista se nastavlja, a kao i prošli put da naglasim da je subjektivnog karaktera i otvorena za komentare. :)

5. Hans Zimmer - Batman Begins (2005)

1. Vespertilio
2. Eptesicus
3. Myotis
4. Barbastella
5. Artibeus
6. Tadarida
7. Macrotus
8. Antrozous
9. Nycteris
10. Molossus
11. Corynorhinus
12. Lasiurus
 
Imajući na umu veličanstveno bogatstvo Hans Zimmerove baštine kojom je oplemenio jedna od najvećih ostvarenja moderne kinematografije danas, zadatak biranja njegovog najuspešnijeg soundtracka nije bio nimalo lak. Od čoveka koji je dobitnik čak četiri Gremija, dva Zlatna Globusa, Oskara i nalazi se na The Daily Telegraph-ovoj listi Top 100 živih genija, teško je ne očekivati išta do.. da je taj neko u tajnosti Betmen. 
U kreativnom procesu, sam se našao sukobljen sa nekoliko nedoumica. Jedna od njih je količina elektronskih deonica - "I didn't want to do straight orchestra because Batman, he's not a straight character. I mean, where do you get those wonderful toys from and the technology? So I thought I could embrace a bit more technology in this one. There isn't a straight orchestral note on this score."
Grupica od oko 90 Londonskih muzičara iz raznih orkestara je skupljena na ovom projektu u svrhe ostvarivanja Zimmerove zamisli i njegovog, kako sam kaže, "completely anarchistic way of working." Za potrebe priče kao što je ova, dakle, upoznavanje sa mračnom i traumatičnom prošlošću, koja progresivno upire u razvoj i stvaranje jednog od najinspirativnijih (i badass) DC Comics karaktera ikad, bila je potrebna kreativna dirigentska palica Hansa, kome je spoj melodramatičnosti i progresivnosti drugo ime. Koristeći svoju prirodnu sofisticiranost, ovaj score je komponovao da bude odsviran "pažljivo", gotovo fragilno kao što detinjstvo i jeste. Umotavajući ga u kolevku sećanja, ljubavi i traume, on izvlači najbolje iz njega, koristeći životnu snagu kao motor rezurekcije i borbe za ono što smatra ispravnim u svetu koji to ne razume.  Ovako kompleksna tema kao "brainstorm" saradnika dobija i legendarnog, ludog James Newton Howarda koji je začinio celu stvar. 
Postoji i razlog zašto ovaj score nije na višoj poziciji liste, a to je tbog toga što je negde preterana atmosferičnost "pojela" suštinu svojim kvantitetom pasaža koji deluju besciljno i mislim da je ova saradnja mogla da ispadne daleko bolja. To ne menja činjenicu da je ispratila možda najbolje izdanje Betmena nakon Danny Elfmanovog iz 1989.-te i da savršeno paše filmu. 
 

4. Joe Hisaishi - Princess Mononoke/Mononoke Hime (1999)
 
1. Legend of Ashitaka
2. Demon God
3. Journey to the West
4. Demon Power
5. Land of the Impure
6. Encounter
7. Kodamas
8. Forest of the Gods
9. Evening at the Ironworks
10. Demon God II-The Lost Mountains
11. Lady Eboshi
12. Tatara Women Work Song
13. Furies
14. Young Man from the East
15. Requiem
16. Will to Live
17. San and Ashitaka in the Forest of the Deer
18. Princess Mononoke Theme Song
19. Requiem II
20. Battle Drums
 
Borba čovek vs priroda je odavnina korišćen kinematografski koncept, međutim, uvijen u Diznijevsko-Miramaxovski-Hayao Miyazakijevski anime aranžman, dobija sasvim novi okvir. Budući da je američku publiku zatekao u mahom neupućenom i začuđenom stanju svesti, Hayao Miyazaki pravi svoj prvi, veliki ulazak na njihova vrata u savršenom trenutku.
Ovaj score, zajedno sa filmom je dizao obrve i obrve širom sveta i topio srca svima dovoljno otvorenim da vide i prepuste se magičnoj priči o borbi dobra i zla, prirode i čoveka, ljudskom u nadljudskom i životinjskom u ljudskom. Začuđujuće po autora ovih redova, biva upoređivan sa njegovim OST-ovima za "Nausicaa of the Valley of Wind", "Laputa: Castle in the Sky", kao i sa radom popularnih američkih kompozitora, Jerry Goldsmitha i James Hornera.
Te "optužbe" nemaju veze sa mozgom, jer je pre svega Hime ima drugačiju strukturu priče i jedina stvar koja ju je povezuje sa "nekim/nečim" drugim je ta što ima Hayao Miyazakijev klasičan jak i razvijen ženski lik.
Score, kao i sam film odišu plemenitošću, borbom i zaslužuju samo visoko mesto na ovoj listi.
 

3. Clint Mansell - The Fountain (2006)
 
1. The Last Man
2. Holy Dread!
3. Tree Of Life
4. Stay With Me
5. Death Is a Disease
6. Xibalba
7. First Snow
8. Finish It
9. Death Is The Road To Awe
10. Together We Will Live Forever
 
Nakon što je 1996. godine napustio britanski alt / rock bend Pop Will Eat Itself, Clint se upušta u pravljenje muzike za filmove. Iste godine ga je dobri prijatelj Darren Aronofsky pitao da li bi radio muziku za njegov sledeći film sa rečima da će biti nešto totalno drugačije. Pogađate, u pitanju je "Rekvijem za san", a ostalo je istorija. :)
Deset godina kasnije, saradnja se ponavlja. Aronofsky-Mansell magični tim nastavlja svoj rad na Fontani, metafizičkoj drami koju krase filozofska pitanja, odlična gluma i unikatna scenografija i fotografija. Priča prati mladog naučnika koji pokušava da spasi svoju voljenu od tumora, time što pokušava da nađe lek za njenu bolest. Negde između jave, sna, lepote i bola, rodilo se čudo. Mansell je ovde energičniji i emotivnii nego ikada pre, praveći "himne" od čijih se visina ledi krv u žilama i stežu srca. Dahoduzimajuće.
 

2. John Williams - The Music of Star Wars (1977-2008)
 
Star Wars Episode IV: A New Hope (1977)
Star Wars Episode V: The Empire Strikes Back (1980)
Star Wars Episode VI: Return of the Jedi (1983)
Star Wars Episode I: The Phantom Menace (1999)
Star Wars Episode II: Attack of the Clones (2002)
Star Wars Episode III: Revenge of the Sith (2005)
Star Wars: The Clone Wars (2008)
 
Bilo da ste fan SW-a ili ne, sigurno svako od vas pamti ili zna napamet neku od melodija ili tema iz ovih ostvarenja.
 
John Williamsov rad se ovde uglavnom oslanja na kombinaciju klasičnog romanticizma spojenog sa (donekle) Bondovskim "zlatnim" Holivudom, sa jakim uticajima Stravinskog, Straussa, itd. Epski u svakom smislu.
 
 

1. Howard Shore - The Lord of the Rings: Motion Picture Trilogy Soundtrack (2001-2003)
 
The Fellowship of the Ring (2001)
The Two Towers (2002)
The Return of the King (2003)
 
Prestižnu priliku poput ove Howard je dobio u konkurenciji između sebe, Danny Elfmana i Wojciech Kilara tako što je impresionairao Jacksona i Walsha sa svoje dve osobine: prva je da poseduje sposobnost da na inteligentan način interpretira i dočara književna dela, a druga je njegovo široko poznavanja "instrumentalnih boja".
Mali kontigent odabranih fanova se uzbudio tada već davne 2001. kada je objavljeno da je baš on izabran, verujući da će uspeti da izvede fenomenalan i nezaboravan soundtrack. Ostatak javnosti je bio zbunjen i vrlo skeptičan, budući na Howardovu praksu pravljenja score-ova za ostvarenja nalik The Silence of the Lambs i za The Fly.

U tako riskantnom scenariju, šanse i talenat su definitivno bile na njegovoj strani. Angažujući veliki broj vokalista i muzičara, stvorio je soundtrack za trilogiju sa takvom "dušom" da joj je istinski teško odoleti i pozicinirao ga je svakako koliko među jedne od najboljih, tako i najboljih (uzeću slobodu da dodam) svih vremena. Šta još dodati, osim, "My precious"...

deo II: Warp pogon mogao bi da postane stvaran, tvrde naučnici

Skupina naučnika marljivo radi na stvarnoj primeni legendarnog koncepta pogona iz naučne fantastike.
 
Ima nade! Otkrića koja sada prezenujem dovode warp pogon iz nepraktične u moguću fazu. Eksperimentisaćemo u laboratoriji s mini modelom warp pogona – poručio je Harold White iz NASA-e prošle nedelje u Houstonu.
 
Legendarni warp pogon iz Star Treka, izmišljeni način putovanja bržeg od brzine svetlosti, možda ipak nije tako nerealan koliko se mislilo. Naučnici sada tvrde da bi takav apstraktan pogon možda ipak mogao biti ostvariv te da vriedi eksperimentisati s tom idejom. Warp pogon podrazueva manipulisanje prostor-vremena, iskorištavajući rupu u zakonima fizike koji sprečavaju da se išta kreće brže od svetlosti.
 
Koncept warp pogona u stvarnosti često je bio tema ne samo u brojnim filmovima i serijama scifi-a nego i u naučnim krugovima. Još je 1994. godine meksički fizičar Miguel Alcubierre teoretizirao da bi takav motor mogao biti napravljen, ali da bi zahtevao neverojatne velike količine energije. Znala se spominjati i količina energije celog jednog planeta mase Jupitera.
 
Jednom prilikom kada je sudelovao u snimanju epizode Zvezdanih staza slavni fizičar Stephen Hawking na setu je posetio posadu Enterprisea pa su mu pokazali maketu koja predstavlja warp pogon: – Radim na tome – poručio je tada Hawking. Sada skupina naučnika tvrdi da bi se warp pogon mogao prilagoditi i da bi mogao da funkcioniše i s daleko manje energije.
 
– Ima nade! Otkrića koja sada prezentiram dovode warp pogon iz nepraktične u moguću fazu i samim time znači da vredi to dalje istraživati. Eksperimentisaćemo u laboratoriji s mini modelom warp pogona – poručio je Harold White iz NASA-e prošle nedelje u Houstonu tokom konferencije 100 godina svemirskih brodova, na kojoj se raspravljalo o izazovima međuzvezdanih putovanja.
 
Alcubierreova ideja warp pogona uključivala je svemirski brod u obliku izdužene lopte (poput one za američki fudbal) koji bi bio povezan s velikim prstenom koji bi ga okruživao. Taj bi prsten stvarao polje prostor-vremena koje bi okružilo brod. Ispred broda prostor bi se smanjivao, a iza broda širio, dok bi sam brod ostao u netaknutom prostoru.
 
– Sve što se nalazi u prostoru ograničeno je brzinom svetla. Ali ono što je stvarno zanimljivo jeste to što prostor-vreme, svojevrsna tkanina od koje je načinjen prostor svemira, nije ograničen brzinom svetla – objašnjava Richard Obousy, predsednik Icarus Interstellara, neprofitne skupine naučnika i inženjera posvećenih razvoju međuzvezdanih putovanja.
 
Taj koncept predviđa brzine svemirskih brodova i do 10 puta brže od brzine svetla, a sve bez rušenja svemirskih brzinskih rekorda.
 
deo II: Eksperiment koji nema kraj

Naučnici već 82 godine posmatraju kapanje katrana, a ovom neobičnom eksperimentu se ne nazire kraj.
 
Katran je poslednji put iz specijalnog levka kapnuo pre 12 godina, ali nova kap je na pomolu.
 
Profesor Džon Meinstopun sa Univerziteta "Kvinslend" u Brizbejnu zadužen je za praćenje eksperimenta kojim naučnici pokušavaju da dokažu je katran, potpuno kruta materija koja se čekićem može razbiti na sitne delove, ustvari tečnost.
 
Eksperiment je davne 1927. godine započeo Tomas Parnel koji je tada katran zagrejao i pretočio u levak, a kapanje crne lepljive materije zavisi isključivo od promene spoljašnje temperature, odnosno uticaja vremenskih prilika.
 
Do sad je kapnulo ukupno osam kapi, a Parnel je za života video samo tri. Posle njegove smrti posmatranje je nastavio Meinstoun koji nesrpljivo čeka devetu kap koja se već formirala i mogla bi da padne do kraja ove ili početkom naredne godine.
 
 

Za korišæenje Mp3 Player-a neophodan je Flash Player koji besplatno možeš preuzeti ovde.
Pogledaj još...
Komentari
gost_parashoota - 07.10.2012. 14:03 h
Pretpostavljam da je Amelie bio u razmatranju. Jes da se ponavlja jedna tema vise puta, ali ima onaj jedan deo od 2 i po minuta koji izuva (ili vec ekvivalentni emo termin). Slicna stvar i za The Piano. Padaju na pamet i Rain Man, koji doduse ima i par ubacenih "gotovih" pesama, i (subjektivno) neizostavni Highlander. Tu je i Eduard Artemyev koji je radio muziku za skoro sve filmove Tarkovskog, meni je posebno ostavila utisak tema iz Stalkera. Sto se igrica tice, recimo Prince of Persia: Warrior Within. Inace super lista, neke od soundtrackova prvi put konstatujem.
SciSound - 07.10.2012. 14:13 h
da, Yan Tiersen je bio "u igri", kao i mnogi drugi i baš je bilo vražje teško izdvojiti "najbolje". Drago mi je ako sam ti otkrila neke nove

Ime:
Gost_
Komentar:
 :)  :D  :lol:  :(  ;)  :grrr:  :P  :hm:  :o
Prekucaj broj sa slike:

Registracija