vrh dno
Vertigo Korporacija H

Vertigo

Razmažena dečurlija u noćnom provodu

24.07.2011.
U tom poslednjem deliću sekunde, dok je Mekteleb još uvek bio u njemu, jedan vešto planirani impuls se provuče kičmenom moždinom onog mladića, dođe do leve ruke, ciljajući na šaku, čiji se palac opruži opuštajući okidač eksploziva. To je trenutak koji svi Undurgoti najviše vole. Čisto ubrizgavanje životne energije.

Vrata na krovu najviše zgrade Los Anđelesa, drhtavo se otvoriše i jedna tamna prilika se na jedvite jade izvuče napolje. Muškarac usahlog lica, uz stenjanje i nadolazeći plač krenu ka ivici najbližeg kraka dvanaestokrake zvezde koja je činila osnovu vrha ove zgrade. Noć se već davno spustila u grad, pokušavajući da se izbori za ono malo mraka u zabačenim i neosvetljenim ulicama, ćorsokacima i akvaduktima. Na helipadu koji je stajao na samom vrhu krova, te iste zgrade sa koje je onaj nesrećni mladić jecajući posmatrao panoramu grada, stajale su četiri visoke siluete iz kojih je, reklo bi se, kuljao mrak.
“A šta kažeš, Skajlajdabe, misliš da će nas naći?”, reče jedan glas.
“Baktalarijane, ovo je ludost! Prekoračili smo sva moguća ovlašćenja i protokole. Korporacija H nam je već za petama, a tvom ocu smo stvorili ozbiljne probleme.”, reče Skajlajdab.
“Tu si u pravu Skajlajdabe, ali ti problemi moga oca nisu moji, već njegovi. Mi samo želimo da se zabavimo. Je’l tako Mektelebe? Mektelebe!”, reče Baktalarijan, očekujući potvrdu od brata.
“Tišina! Nešto sam namirisao. I mislim da će to biti veoma sočan zalogaj.”, rekao je Mekteleb, najtamniji i dosta veći od ostalih.
Baktalarijan, Skajlajdab i Siterijan ga pogledaše, pa počeše da njuše okolni vazduh.
“Idemo dole!”, reče Baktalarijan, a Mekteleb već odlete prvi, ne sačekavši da ostali krenu.
“Vidi, vidi šta to ovde imamo! Neko se razočarao u život. Korporacija H je poslala nekog na posao, bez uputstva. Takvi su mi najdraži plen.”, reče Mekteleb naslonjen na zid. Onaj mladić je i dalje stajao, ovog puta je već zapao u stanje šoka i samo je gledao napred. Nije čuo ostale.
“Šta mu se desilo? Verovatno je izašao na čist vazduh.”, reče Siterijan. Ostali prasnuše u smeh. Mladić se u tom trenutku prope na zid i stupi na metalni ispust, između dva kraka, iz koga je izbijalo svetlo. Noge su mu podrhtavale, a oči su mu bile zatvorene. Polako ih je otvorio, a onda je u grču naglo udahnuo vazduh i vratio se korak nazad. Ispod, na ulici, promicala su svetla auotomobila i sićušne tamne mrlje. Verovatno ljudi.
“Da, da…čist vazduh iznad ovog grada. Ne bih rekao. Kladim se da je u pitanju ovo propali glumac koji nije uspeo da dobije ulogu u nekoj novoj kultnoj seriji.” reče Baktalarijan.
“Ma ne, čoveka je verovatno ostavila devojka…ili dečko…hahahahahahaha! Rešio je da izađe na krov i da pređe poslednjih 300 metara u životu..mislim da je toliko ova zgrada visoka, zar ne.”
“US Bank Tower je sedmi najviši neboder u SAD, i najviša zgrada zapadno od Čikaga. Zgrada je visoka 310 metara i ima 73 sprata i dve podzemne...”, govorio je Skajlajdab.
“Hvala na ispravci, Skaj!”, reče Mekteleb podrugljivo.
“ Da, veliki si pametnjaković, Skaj! Hoćeš li ikada prestati sa tim trtljanjem? Pa šta ako si pametan...tvoje obrazovanje je beznačajno u ovom poslu. Prosečan Undurgot ne voli školu. Ne čita enciklopedije koje su pisali ljudi...ima li išta gore od toga? Nerviraš me, Skaj! Da mi nisi rođak, davnobih te otpisao. I da, nećemo prestati sa ovim. Korporacija H nas je mnogo puta hvatala i zatvarala, i ne, nije nas briga šta će biti, i da, mi želimo da preuzmemo stvar u svoje ruke. Mi želimo Korporaciju H!”, reče Baktalarijan veoma nervozno.
“Da li osećate taj miris? Bliži se trenutak. Izgleda da je naš junoša ipak rešio da skoči.”, reče Mekteleb.
“Ja osećam mnoštvo mirisa i mnogi dolaze odozdo, sa ulice. Biće večeras puno posla za nas.”, Baktalarijan je zadovoljno trljao svoje koščate šake.
“Jeste li s nama momci?”, upita Mekteleb Skaja i Siterijana.
“Uz vas smo, Vaša visosti.”, odgovoriše obojica istovremeno.
Mladić je bolno kriknuo, okrenuo se ka zgradi i u trenutku su pomislili da je odustao. Međutim, shvatili su da će skočiti okrenut leđima. Tada su videli da za pojasom nosi eksploziv, a u levoj ruci prekidač. Verovatno nije mogao da izvrši svoj zadatak unutar zgrade, pa je rešio da se ne vraća dole stepeništem ili liftom.
“Rekoh da je ovo glumac. Dečko voli teatralnost.”, procedio je zajedljivo Baktalarijan.
“Ovaj će nas dečko večeras debelo častiti. Biće za svakoga ponešto.”, rekao je Mekteleb samouvereno.
A onda je mladić raširio ruke, još jednom zatvorio oči i pustio se...jedan, dva, tri ,četiri!

 

Prilike u crnom su skočile za njim. Njihove tamne pelerine su pucale i previjale se usled velike brzine. Leteli su veoma hitro i menjali svoje položaje neverovatnom brzinom, uporedo s momkom čiji se pad sve više ubrzavao. Pokušavali su da mu se približe što više. Mladić je leđima tresnuo o krov parkiranog automobila, prethodno proletevši kroz Mekteleba koji se postavio ispod. U tom poslednjem deliću sekunde, dok je Mekteleb još uvek bio u njemu, jedan vešto planirani impuls se provuče kičmenom moždinom onog mladića, dođe do leve ruke, ciljajući na šaku, čiji se palac opruži opuštajući okidač eksploziva. To je trenutak koji svi Undurgoti najviše vole. Čisto ubrizgavanje životne energije. Ljudi bi to nazvali smrću, a agenti iz Korporacije H, krađom. Undurgotima je ovo bila hrana, droga koju su obožavali da srču iz svega živog što je ikad hodalo univerzumima, van njihovog. Plamen ispuni ulicu i trotoar, a mnoštvo prolaznika i ljudi koji su tuda prolazili automobilima, nađe se u tom ognju. Za Undurgote je ostalo samo da sačekaju i preuzmu ono što najviše vole. Astralno telo svakog pojedinca. Međutim, ovog puta nisu bili sami. Pojavili se i agenti Korporacije H koji nisu voleli da im neko otima klijente.

 

David Darko

 

Pogledaj još...
  • 2196-00.jpg

    Kejli Benks

    20.10.2011.
    Kejli je zanemela pre prizorom. Znala je da nešto nije u redu. Pretpostavila je da tu mogu biti samo dva ...
  • 2177-00.jpg

    Poslednji susret

    21.09.2011.
    Dok ovo budeš čitao, znaj da sam ja zauvek napustio ovaj univerzum i da se više neću vraćati.Predugo sam boravio ...
  • 2130-00.jpg

    Dezmond O’Rajli

    08.07.2011.
    Spustila je torbicu na svoj radni sto, odmakla stolicu, sela i uključila stonu lampu. Otvorila je neke fioke, kako ...
Komentari
Trenutno nema nijednog komentara.

Ime:
Gost_
Komentar:
 :)  :D  :lol:  :(  ;)  :grrr:  :P  :hm:  :o
Prekucaj broj sa slike:

Registracija