vrh dno
Dezmond O’Rajli Korporacija H

Dezmond O’Rajli

Nepoštovanje ugovora nosi sa sobom veliku cenu.

08.07.2011.
Spustila je torbicu na svoj radni sto, odmakla stolicu, sela i uključila stonu lampu. Otvorila je neke fioke, kako bi pogledala ima li čega u njima. Većina je bila prazna, a u jednoj je bilo nekoliko zapakovanih svežnjeva formulara, koji su se koristili pri sklapanju ugovora.

Endži se okrenula jer joj se učinilo da neko dolazi. Pogledala je sliku na zidu. Bila je to neka apstraktna umetnost. Nije ni stigla da je pogleda bolje kad se iza nje pojavio neki stariji čovek. Prišao joj je i predstavio se:

''Dobro jutro, moje ime je Klejton Sparks. Vi ste sigurno Endži? Ja sam Vaš mentor. Sigurno se pitate...da, gđica Vejlen mi je rekla da Vas svi oslovljavaju sa Endži.'', pružio je ruku kako bi se rukovao sa njom.

''Da, ja sam Endži. Drago mi je gospodine Sparks.'', rekla je to malo zbunjeno. Klejton Sparks je radio dugo u Korporaciji H. Već ga je stigla starost. Posao u kancelariji je i dalje mogao da obavlja, ali na teren nije izlazio jako dugo. Bližila mu se penzija, ali je rešio da obuči još jednog agenta za posao u Korporaciji H. On je izabrao Endži. Svaki agent mora na početku da prođe tu dosadnu obuku, da nauči da radi sa papirologijom, sa klijentima, pa tek onda da izađe na teren. Klejton Sparks se sećao svojih početaka dok je uvodio Endži u kancelariju. Tada se radilo drugačije. Proces rada je bio sporiji, papirologija je bila daleko teža, ali se sve promenilo pojavom kompjutera.

''Sa onog prozora sam posmatrao mnoge promene i video mnogo dobrih, ali i loših stvari. Moja kancelarija ima mnogo bolji pogled. Mislim da je bolje da uđemo unutra jer klijenti samo što nisu pohrlili.'', rekao je g-din Sparks.

Endži je potvrdno klimnula glavom i krenula za njim. On je pokušao da otvori vrata, ali su bila zaključana. Odmahnuo je glavom sa osmehom na licu. Desnom rukom je pokušavao da nađe ključ u svom džepu dok je u levoj ruci držao svoju akten tašnu. Vrata su se otvorila i oni su ušli unutra.
U kancelariji su bila dva starinska drvena radna stola, inače čitav prostor je imao u sebi taj duh starinskog. Jedan sto je bio njegov i stajao je levo od vrata, okrenut prema drugom radnom stolu. Za tim drugim radnim stolom trebalo je da sedi Endži. Iz njenih leđa je bio jedan prozor, takođe heksagonalnog oblika, ali dosta manji u poređenju sa onim iz hodnika. Ivica stakla je bila zadebljana i mutna. Nekada je njen budući sto pripadao mentoru g-dina Sparksa, gospodinu Hodžisu. A njega odavno nije bilo tu. Posle njega tu su sedeli razni Sparksovi štićenici, odnosno učenici. A Klejton Sparks je takođe bio poslednji Hodžisov štićenik pred njegovu penziju.
Na jednom od zidova kancelarije gospodina Sparksa nalazilo se ulje na platnu, rad poznate slikarke Margaret Driskol. Slika se zvala ''Povorka duša''. Endži je čitala o toj slici i načinu njenog nastanka na koledžu. Prema starim predanjima, ova slika predstavlja raskol unutar triju sila. Bele, Crvene i Crne. Jedino se Crna sila pobunila i zaustavila svaki oblik saradnje sa preostalim dvema silama. Na ovoj ogromnoj slici moglo se videti tačno kako je sve to krenulo. Ta slika se nalazila na zidu iznad stola g-dina Sparksa. Na ostalim zidovima su stajale uramljene fotografije iz starih dana. Slike saradnika, štićenika. Posebno mesto je zauzimala izbledela crno – bela fotografija na kojoj su bili gospodin Sparks i gospodin Hodžis. Endži je na jednoj od fotografija prepoznala i Džefa koji je otpratio do pulta. Ispod fotografije je pisalo ''K. Sparks i R. Džeferson''.

„Gospodine Sparks, agent Mejson želi da razgovara sa Vama.“, začuo se Patrišin glas na interfonu.
„U redu je Patriša. Reci mu da me sačeka ispred. Odmah dolazim.“, odgovorio je Klejton Sparks.
„Endži, pripremi se. U osam sati dolazi tvoj prvi klijent. Raspakuj svoje stvari, pospremi svoj radni sto. I upamti, svako od njih će pokušati da izvrda i da uzme ugovor kakav želi. Naš je posao da ih nateramo, da prihvate sve. Moramo ih ubediti lepim rečima, da posao kojim će se baviti narednih meseci nije tako strašan kao što to izgleda na papiru. Jesi li razumela?“
Endži se samo nasmešila i potvrdno klimnula glavom. „A sad me izvini. Agent Mejson me treba. Imamo neki sastanak. Vraćam se za pola sata.“, dodao je Sparks i izašao iz kancelarije.

Nakon što je Klejton Sparks napustio svoju kancelariju i otišao na sastanak sa agentom Mejsonom, Endži je napokon ostala sama. Spustila je torbicu na svoj radni sto, odmakla stolicu, sela i uključila stonu lampu. Otvorila je neke fioke, kako bi pogledala ima li čega u njima. Većina je bila prazna, a u jednoj je bilo nekoliko zapakovanih svežnjeva formulara, koji su se koristili pri sklapanju ugovora. Sam tekst ugovora se štampao zasebno, a kasnije pri potpisivanju, bio bi prožet brojnim formularima, klauzulama, dodatnim pravilima i članovima.

U tom trenutku, neko je pokucao na vrata. Endži je odgovorila potvrdno, a u kancelariju je bojažljivo stupio stariji čovek tamne puti. Predstavio se kao Dezmond O’Rajli. Bio je to njen prvi klijent.

„Sedite gospodine O’Rajli. Recite, šta Vas zanima? Kakav biste ugovor želeli? govorila je Endži uz onaj trenirani osmeh na licu. „Želim da tužim Korporaciju H.“, odgovorio je on odsečno.
„Zašto!? Kako!?“, pitala je zbunjeno. To nije očekivala, posebno ne prvog radnog dana.
O’Rajli izvuče iz jedne kese ugovor i stenjući baci ga na sto. Bila je to ogromna, knjiga od preko hiljadu stranica. Na njoj je pisalo: „Život Vernona Džejmsa“

„Molim Vas, ispričajte mi šta se dogodilo. Ovo mi je prvi radni dan. Zaista ne razumem...“
„Devojka ne razume...evo ja ću Vam reći gospođice šta se desilo. Ja sam potpisao sa ovom korporacijom ugovor kojim mi je ponuđen rad u trajanju od tri meseca. Nakon prvog meseca i par dana, ja sam povučen sa posla, bez reči i to na veoma gnusan način. Ono što me najviše boli, jeste što ste me poslali tamo kao bolesnika i poremećenu osobu koja čini ljudima zlo, iako toga nije bilo u ugovoru. U ovom ugovoru piše da sam trebao raditi u jednoj ogromnoj kompaniji, imati porodicu i živeti normalnim životom. Sreća, što sam sačuvao kopiju originala za sebe, jer ne bih mogao da dokažem ono što mi se desilo. Neko je uspeo da dođe do originala i da ga izmeni.Time je narušena moja bezbednost i bezbednost drugih radnika ove korporacije. Ako Vi i Vaša korporacija ne možete da mi garantujete bezbednost, onda ću otići u Industriju, s obzirom da se njihovi ljudi već šunjaju ovde kod vas i prave probleme. A bar ću kod njih znati na čemu sam, i opet ću biti dobro plaćen. I ja imam porodicu u Diplodokijanu koja mora da preživi. I zapamtite ovo ime...zapišite ga! Baktalarijan! Da, to ime. Baktalarijan me je prekinuo u poslu, i hvala mu na tome, jer tek sad vidim kakve sam gadosti morao da radim. Želim odštetu.“

Endži neveselo huknu i odluči da pozove u pomoć svog mentora, g-dina Sparksa.

 

David Darko

Pogledaj još...
  • 2196-00.jpg

    Kejli Benks

    20.10.2011.
    Kejli je zanemela pre prizorom. Znala je da nešto nije u redu. Pretpostavila je da tu mogu biti samo dva ...
  • 2177-00.jpg

    Poslednji susret

    21.09.2011.
    Dok ovo budeš čitao, znaj da sam ja zauvek napustio ovaj univerzum i da se više neću vraćati.Predugo sam boravio ...
  • 2139-00.jpg

    Vertigo

    24.07.2011.
    U tom poslednjem deliću sekunde, dok je Mekteleb još uvek bio u njemu, jedan vešto planirani impuls se provuče kičmenom ...
Komentari
Trenutno nema nijednog komentara.

Ime:
Gost_
Komentar:
 :)  :D  :lol:  :(  ;)  :grrr:  :P  :hm:  :o
Prekucaj broj sa slike:

Registracija