vrh dno
Fino neko društvo Korporacija H

Fino neko društvo

„Zovite me Endži.“

24.06.2011.
Idemo do Vaše kancelarije gde ćete raditi zajedno sa Vašim mentorom, g-dinom Klejtonom Sparksom. Kao što već znate, pravilo naše korporacije jeste da svaki početnik ima mentora uz sebe. Bar dve godine, ako ne i više.

 Auto se zaustavi ispred zgrade Korporacije H i ona izađe, plativši prethodno taksisti. Džef je izašao takođe, a ubeđivanje da on plati deo puta nije mu pošlo za rukom. Endži je volela nezavisnost. On pođe za njom i otvori joj ulazna vrata Korporacije H.

„Lusil, ovo je Anđela Petreski, nova Klejtonova štićenica.“, reče Džef tamnoputoj devojci koja je stajala za pultom na ulazu, kao deo obezbeđenja zgrade.
„Lusil Vejlen, drago mi je.“
„Zovite me Endži. Takođe.“
„Džef, hoćeš li je ti otpratiti do kancelarije ili da to uradim ja?
„Ja ću. Moram da vidim starog Klejtona. Imamo nešto da popričamo.“, reče Džef i povede Endži prema liftu.
„Ponesi ovu fasciklu gore do Patriše, kad već ideš tamo.“, reče Lusil Džefu i pruži mu tamnoplavu kartonsku fasciklu.

Vožnja liftom trajala je kratko, svega par sekundi, iako su se peli na 26. sprat. Vrata se otvoriše, a Endži i Džef istupiše u raskošan foaje, kružne osnove, u čijem je centru stajao pult. Klijenti su pristizali drugim liftom, a radni dan je polako započinjao. Džef priđe pultu i ostavi onu fasciklu devojci koja je tu radila. Inače, Endži je primetila da radnici za pultovima i obezbeđenja imaju tamnozelenu uniformu, sa detaljima napravljenim od pozlaćenog konca. Njoj je kao kancelarijskom radniku bio propisan određeni kodeks oblačenja, ali bez uniforme. U trenutku kada je Džef krenuo ka Endži, ona devojka za pultom, Patriša, ga je pozvala i opet mu nešto tiho saopštila, što je istog trenutka promenilo njegov izraz lica. Delovao je zabrinuto. On joj pokaza prstom na Endži i reče joj nešto.

„Endži, moraću da se vratim, iskrslo je nešto ozbiljno. Pozdravi mi Klejtona.“, reče to i vrati se u lift.  Patriša priđe Endži i povede je ka jednom od dugačkih hodnika. Ljudi su sedeli sa strane zavaljeni u foteljama i čekali red ispred vrata svojih agenata.

''Idemo do Vaše kancelarije gde ćete raditi zajedno sa Vašim mentorom, g-dinom Klejtonom Sparksom. Kao što već znate, pravilo naše korporacije jeste da svaki početnik ima mentora uz sebe. Bar dve godine, ako ne i više. Da se predstavim. Moje ime je Patriša Forbs, i meni se možete obratiti oko svih neodumica koje imate ovde na poslu.“ „Drago mi je. Anđela Petreski.“, reče Endži i klimnu glavom uz smešak.

Sve to što je videla za tako kratko vreme bilo neverovatno lepo, a osećaj prijatnosti je lebdeo tim prostorom. Hodnik nije bio nešto veliki, pošto je trebalo više prostora za kancelarije, hodnik je dobio na širini negde oko dva metra, ako se uzme u obzir da se sve to nalazi u jednom od visećih krakova koji se pružaju horizontalno iz osnove zgrade. Hodnik se završavao velikim heksagonalnim prozorom. Pod je bio postavljen tamnozelenim tepihom, i delovao je novo, čak semogao osetiti i taj miris novog tepiha. Na zidovima, pored vrata kancelarija bilo je okačeno mnoštvo umetničkih slika u različitim stilovima, rađenih raznovrsnim tehnikama, uključujući i crno-bele fotografije. Na stočićima pored vrata stajale su vaze ili statuete vajara iz Diplodokijana. Endži je na jednim vratima je ugledala pločicu sa imenom ''Sem Vitkok''. Setila se svoga profesora sa koledža. Predavao joj je vrlo kratko, a onda je otišao. Bio joj je omiljeni profesor. Nije znala ništa o njemu sve do ovog trenutka. Gđica Forbs je zastala kraj jednih vrata sa leve strane. Bila su to treća vrata s kraja hodnika. Na pozlaćenoj pločici je pisalo ''Klejton Sparks''.

''Možete da uđete odmah ili da sačekate gospodina Sparksa ovde ispred. Kancelariju Vam mogu pokazati i ja, ali Vam predlažem da ipak sačekate njega. On će Vam bolje objasniti detalje i pojedinosti koje su vezane za ovaj posao, a i za samu korporaciju. Ne brinite, doći će on vrlo brzo. Za nekih pet minuta. Ja ću biti iza pulta ako Vam je nešto potrebno. '', reče to pokazavši prstom ka kraju hodnika koji je ostao iz njih.

Endži je pogledala u tom smeru i shvatila da je foaje veoma daleko iza njih, a i lift. Na samom kraju hodnika, gde je stajala, bio je samo jedan maleni stočić i par zelenih foteljica. Iza njih je bila ogromna staklena površina heksagonalnog oblika. Bio je to veliki prozor sa koga se pruža jedinstven pogled na zatutnjalo nebo, kojim su već jurile prve varnice, a kišne kapi su se slivale niz staklenu površinu. Prišla je prozoru. Videla je gradilište koje je bilo nadomak Korporacije H. Ta zgrada je trebalo da bude još viša od ove u kojoj se ona trenutno nalazi, a i jednostavnije je arhitekture. A kiša je pojačavala svoj tempo, prerastajući u pljusak. Endži je znala da takve kiše ne traju dugo. Možda, svega, nekoliko minuta. Videlo se po oblacima. Za celodnevnu kišu nebo bi izgledalo potpuno drugačije. Padala bi sitnija kiša koja bi za sobom vukla mokru belinu beznađa iz narogušenih oblaka. U takvim trenucima linija horizonta postaje nejasna, zamrljana. Pramenovi kiše koji se vuku preko obližnjih brda , dodirujući i mazeći ih, izručuju litre vode na taj utrnuli svet. Planine koje obično stoje u pozadini tih brda nestanu. Njihovi vrhovi se zamagle i stope u belom ambisu zajedno sa oblacima. Jedino čeličnoplavi oblaci lagane konstrukcije narušavaju tu prividnu stabilnost. Kreću se jako brzo, od severa ka jugu, a ispod ovih belih oblaka, ostavljajući svoje neposlušne delove za sobom. Ovo je bila samo kratkotrajna oluja. Sa obzorja se već moglo nazreti vedro nebo.

 

Autor: David Darko

Pogledaj još...
  • 2196-00.jpg

    Kejli Benks

    20.10.2011.
    Kejli je zanemela pre prizorom. Znala je da nešto nije u redu. Pretpostavila je da tu mogu biti samo dva ...
  • 2177-00.jpg

    Poslednji susret

    21.09.2011.
    Dok ovo budeš čitao, znaj da sam ja zauvek napustio ovaj univerzum i da se više neću vraćati.Predugo sam boravio ...
  • 2139-00.jpg

    Vertigo

    24.07.2011.
    U tom poslednjem deliću sekunde, dok je Mekteleb još uvek bio u njemu, jedan vešto planirani impuls se provuče kičmenom ...
Komentari
Trenutno nema nijednog komentara.

Ime:
Gost_
Komentar:
 :)  :D  :lol:  :(  ;)  :grrr:  :P  :hm:  :o
Prekucaj broj sa slike:

Registracija