„Carnage“ je novi film Romana Polanskog snimljen po dramskom komadu Jasmine Reze. Posle promašaja kakav je bio njegov prethodni film „The Ghost Writer“, očekivao sam da će se stari majstor vratiti u velikom stilu. Ovog puta je izabrao filmsku adaptaciju pozorišnog komada što je za filmskog reditelja mač sa dve oštrice. Kao prvo, takav poduhvat u startu izaziva gnušanje filmofila koji preziru teatar, dok s druge strane pokreće sumnjičavost zlonamernih kritičara, koji u takvim slučajevima rediteljski rukopis najčešće nipodaštavaju, ističuči da je u prvom planu ipak autor drame. Ima tu pomalo istine, ali nije baš sve tako jednostavno. Da je tako, ne bi do danas napravili tako malo dobrih filmova sa kamernom atmosferom pozorišnih predstava. Ima ih svega nekoliko, a „Carnage“ je definitivno jedan od tih filmova.

U pitanju je susret dva bračna para posle incidenta u bruklinskom parku u kojem su učestvovala njihova deca. Sin Penelope i Majkla Longstrita (Jodie Foster i John C. Reilly) je zadobio ožiljak na licu i ostao bez nekoliko zuba od udarca koji mu je zadao sin Alana i Nensi Koven (Christoph Waltz i Kate Winslet). Kovenovi posle nemilog incidenta odlaze kod Longstritovih kako bi razmotrili celokupnu situaciju sa roditeljske tačke gledišta. Kako su u pitanju parovi iz različitog socijalno-kulturološkog miljea, njihov razgovor kreće u nekom drugom pravcu, razotkrivajući lične frustracije aktera i težinu demonstracije tolerancije. Stvari izmiču kontroli i sve klizi ka „krvoproliću“.

Roman Polanski je odavno dokazao da je ozbiljan sineasta i autor, a ovim filmom je još jednom potvrdio svoj kultni status. Postavka je više nego uspešna. Glumci su apsolutno briljantni. Sve vreme stoji utisak da su uživali u kreiranju likova. Christoph Waltz je posle genijalne uloge u Tarantinovim „Prokletnicima“ napravio još jednu ulogu za pamćenje. Jodie Foster , John C. Reilly i Kate Winslet takođe nadmašili svoje potencijale. Polanski je iz cele ekipe uspeo da izvuče više od maksimuma. U prilog mu je išlo i to što je komad Jasmine Reze dovoljno inteligentan, dinamičan i aktuelan, tako da se od njega mogao napraviti komunikativan i zanimljiv film. Srećom pa je rediteljska palica dodeljena pravom čoveku koji je sve to uspešno spakovao u 79 minuta. Sasvim dovoljno vremena za dobru stvar.

Autor: Đorđe Kalijadis