Prvo što mi se svidelo u vezi sa festivalom jeste što je pomeren iz hale Beko u Skejt park na Ušću, odnosno na otvoreno, naročito posle nesrećnog koncerta Nouvelle Vague kada su ljudi masovno kolabirali od vrućine i nedostatka kiseonika. A i sam Skejt park se čini kao prirodno stanište za jedan ovakav festival.

U odnosu na prošlogodišnji festival, kada su svi izvođači nagurani u jedan dan pa je bilo premalo vremena za svakog da se predstavi u pravom svetlu, ove godine je organizacija odlučila da sve podeli na tri dana. Da li zbog toga što je ljudima mnogo da izdvoje tri večeri svog života za hip hop festival, ili je nešto drugo u pitanju (ne verujem da je do cene karte, jer je bila sasvim razumna) te je ove godine bilo manje ljudi nego prošle godine, naročito prva dva dana. Napominjem da smo mi ispratili samo noćni program festivala.

Prvi dan smo stigli taman na Denira, koji je, za razliku od prošle godine, kad je bio nešto ljut i neraspoložen, ove godine bio u elementu pa je uzimao fotoaparate iz publike i snimao se na bini. Veoma mi je drago što sam, posle četiri godine od njihovog poslednjeg koncerta na Exitu, ponovo slušala Bad Copy, koji definitivno imaju novi hit „Dal’ je ljubav il’ je pivo“. U principu je to sve ostalo isto, samo su malo podgojeniji :)





E sad, „dal je nostalgija il je pivo“ ali meni je Niggor bio potpuna pobeda te večeri, uopšte se nisam nadala da će izvodi stvari od Montenigersa. Za vreme Grua je počela tuča u kojoj zamalo i mi da prođemo kao koletaralna šteta, ali je obezbeđenje brzo reagovalo i poizbacivalo ih napolje, a Gru se profi potrudio da izvadi situaciju nastavljanjem sa energičnim nastupom, tako da su ljudi u roku od 15 sekundi zaboravili nemili događaj.

O drugom danu se najviše govorilo, ali uglavnom zbog, po meni nebitnih, razloga. Najjači, da kažem muzički, utisak su ostavili Konza Šnostra, koji su ove godine odlično primljeni od strane publike, verovatno zbog skorašnjeg EPa „Sledeću davimo u petak“ koji su propratili odlični spotovi. Jedino su možda mogli da ih pomere malo kasnije da ih čuje što više ljudi.



LTDFM ekipu a zatim i Škaba i njegove govore smo propratili iz pozadine, pošto nam je posle Konze bilo potrebno malo odmora. Zatim su DJ Munja i naš omiljeni DJ Coldie napravili opasno zezanje i odličnu uvertiru za Bvanu koji je sa Mikrijem izveo nekoliko stvari sa zajedničkog albuma, a „Crno vs belo“ je išlo čak dva puta. Kao što gore pomenuh, celo veče je, i pored odličnih nastupa, ostalo u senci Djusovog potpunog šoua sa striptizetom. Neki su se oduševili, neki su se zgranuli i posle koncerta potrčali kući da celu priču pljuju po internetu, ali su svi gledali i svi su komentarisali, što je uostalom i bila poenta. Meni je, valjda što sam se svakavih koncerata nagledala, a vala i golih žena, sve to bilo interesantno jer je razbilo monotoniju, ali mi je isto tako super bio i Kurtis Blow koji je opet na totalno drugi način animirao publiku. Pričalo se i o tome kako je ceo taj momenat sa sisama potpuno upropastio festival. Ne znam, možda da odu na Exploited da im bace suzavac pa da vide šta je upropašćen koncert.

Trećeg dana smo, zbog cimanja sa ekipom drugara oko karata, na našu veliku žalost ispustili da slušamo FTP!. U Skejt park smo ušli taman na vreme za Blaya Dub Playa/Gazda Paja/Zvezde Grajma uz koje smo se propisno izđuskali, mada mi se činilo da ozvučenje nije bilo baš najbolje. Onda smo u odličnom raspoloženju nastavili da đuskamo uz muziku koju je puštao DJ Prema, a tada se i Skejt park dobro napunio jer su svi krenuli na Who See. Posebno oduševljenje je bila Labia, devojka koja je nastupala sa njima, prvo što je pokidala, a drugo što je konačno vreme bilo da neka devojka izađe na binu na ovom festivalu a u svojstvu repa, a ne radi privlačenja pažnje skidanjem i đuskanjem. Zatim smo uz Sick Touch malo odmorili na tribinama, sa kojih smo morali da pobegnemo posle par minuta jer je smrad iz Toi Toi bio neizdrživ! Dok smo se snašli gde ćemo da malo sednemo i kako ćemo da preživimo odlazak u pakao od WCa, Sick Touch je završio, a na moju veliku žalost i Marconiero. Ja ne znam da li su on i I Bee imali samo par minuta vremena, ili šta se već desilo, ali mi uopšte nije jasno kako smo to potpuno propustili. Zatim su nastupali Black Ring Crew a posle njih i Grasshoper, koji imaju svoju vernu fan bazu, mada se meni sav taj trip nacionalizma uopšte nije dopao. I onda šlag na tortu, skoro sat vremena koncerta Prti Bee Gee. Oduševila sam se što sam konačno, posle bar pet njihovih koncerata, konačno čula Klabing, Klabing. Na kraju su tražili od publike muzičke želje, mada su neke odbili jer se nisu sećali teksta, ali je, sasvim očekivano, poslednji bio „Pajp“.



Nažalost, posle kraja njihovog koncerta su ljudi masovno krenuli napolje i šačica ljudi je ispoštovala nastup Suid i Trip-r. A mislim da bi realno i bilo da se sve večeri završavaju sa hedlanjerima, kako se publika ne bi bezveze rasipala i propuštala da čuje neke od bisera domaćeg repa.

Što se tiče zamerki, ja imam samo dve, a to su pakao Toi Toi klonja treći dan i visoke cene pića. Ajde nekako i 210 dinara za točeno pivo, koje ni ne napune koliko treba plus pena, ali 150 dinara za flašicu vode je stvarno bilo previše. I kao i prošle godine stalno je dolazilo do nestašice pića, prvenstveno piva u konzervi. Trećeg dana smo došli maltene na početak a već nije postojala ni jedna jedina limenka običnog piva.

Sve u svemu mislim da je organizacija i ove godine veoma dobro odradila posao, uvideli su koji su bili nedostaci prošle godine i skoro sve su ih ispravili. Prošle godine mi je bilo odlično, ove još bolje, a iskreno se nadam da se vidimo i sledeće godine.

Raportirala: Anja Zoidberg

Video: Aleksandar Zec, McTammyX, ickokidone