vrh dno
Marko Radanović Intervju

Marko Radanović

Gorska služba spasavanja

02.10.2012.
Da bi GSS mogao svojim članovima da obezbedi idealne uslove za rad kao i adekvatnu opremu, potrebna je pomoć države. Dok se to ne desi, prinuđeni smo da ulažemo lična sredstva kako bi se opremili za spašavanje tuđih života jer to smatramo našom moralnom obavezom.

Hobi, interesovanje, ljubav prema nečemu... To je ono što ostane kada na stranu sklonimo stvari koje su nam nametnuli društvo, život, egzistencija... To je ono što nas definiše i govori o nama više od bilo čega drugog što radimo. Ono što radimo samo zbog toga što volimo i, nažalost, ono od čega nikada nećemo živeti. Ali šta se dešava kada ljubav prema nečemu postane najozbiljnija stvar u vašem životu? Šta se dešava kada vam je za tu “sporednu stvar” potrebno mnogo odricanja, fokusa, istrajnosti? Šta se dešava kada vam je hobi spašavanje ljudskih života?

Trablmejker vam danas predstavlja Gorsku slušbu spasavanja, a o svemu gore navedenom, i još ponečem, pričali smo sa Markom Radanovićem, Predsednikom Komisije za logistiku i vršiocem dužnosti PR-a GSS-a.

 
Mnogi od nas su čuli za Gorsku službu spasavanja, retki stvarno znaju čime se vi momci zapravo bavite, a bavite se jako ozbiljnim stvarima. Da krenemo od početka:
Šta je GSS, kada i kako je nastao?
 
Gorska služba spasavanja (GSS) je dobrovoljna i neprofitna organizacija čiji je osnovni cilj pomoć i spašavanje ljudi u nepristupačnim, planinskim i urbanim uslovima. Naši spasioci su poslednja instanca i nada ugroženih ljudi, jer naša aktivnost počinje onda kada druge, civilne i vojne službe ostanu bez adekvatnih rešenja. Spasiti ljudski život, pomoći čoveku u nevolji osnovni je zadatak GSS-a.
 
GSS kao služba je osnovana 1954. godine od strane iskusnih alpinista, po ugledu na alpske zemlje, a zatim su ciljevi i zadaci modifikovani i usklađivani sa potrebama i mogućnostima u Srbiji.
 
Šta su vaši zadaci odnosno šta u praksi znači to što vam je osnovni zadatak spašavanje ljudskih života?
 
U naporima dostizanja glavnih ciljeva, Gorska služba spasavanja realizuje sledeće zadatke:
 
- Konstantni treninzi, edukacija i opremanje spasilaca, spasilačkih timova i spasilačkih ekipa.
- Razrada teoretskih i hipotetičkih problema pretrage, spašavanja i preživljavanja ljudi u nevolji.
- Određivanje procedura i koordinacija sa releventnim subjektima u postizanju veće brzine i većeg kvaliteta spasilačkih operacija. Ovi subjekti su lokalne vlasti, regionalni šatabovi civilne odbrane, Ministarstvo unutrašnjih poslova i vojska.
- Učestvovanje u stvaranju i testiranju novih uzoraka spasilačke opreme kao i ispitivanje i predstavljanje novih i unapređenih spasilačkih tehnika i metoda.
- Saradnja sa inostranim spasilačkim i drugim relevantnim organizacijama. Ova saradnja se posebno odnosi na razmenu iskustava, zajedničke treninge i operacije, unapređivnje metoda pretraga i spašavanja, nove sigurnosne i spasilačke opreme itd. Medijski i odnosi sa javnošću koji uključuju informisanje i afirmisanje na temu bezbednog planinarenja, kao i konsultacije ljudi i organa vlasti o pitanjima sigurnosnih garancija i ponašanja u urbanim i planinskim katastrofama.
- Ekološke aktivnosti i zaštita naših planina.
 
Samo ime, a i veći deo delanja, vezuje vas za planinu i skijašku sezonu. Kako možemo da računamo na vas kada odemo da skijamo?
 
Naš posao podrazumeva potragu za izgubljenim skijašima, prvu pomoć i pomoć pri transportu u većim ski centrima. Daleko rizičnija spasilačka operacija, koja se takođe izvodi na skijalištu je evakuacija ljudi sa žičara. Da bi ispunili ove zahteve, spasioci moraju biti vešti skijaši, i obučeni za rad sa specijalizovanom opremom.
 
Završetak skijaške sezone i zime ne znači i kraj posla za vas, vi ste tu tokom cele godine. Gde i na koji način ste još spremni da nam priskočite u pomoć?
 
Tu smo za:
 
Spašavanje u steni - Domen koji uključuje tehnički zahtevno okruženje u steni, snegu i ledu. Postoje specijalno razvijene strategije za pretragu, pristup, pomoć i evakuaciju ljudi u nevolji. Spasilački tim je sačinjen od iskusnih penjača, alpinista i najboljih spasilaca. Spasilačke operacije u ovom domenu se uvek izvode u saradnji sa penjačkim odsecima planinarske asocijacije.
 
Spašavanje u pećini - Domen prirodnih i veštačkih jama i pećina. Ovo je verovatno najzahtevniji domen. Najkompleksnija operacija je česta potreba za speleo ronjenjem. Spasilački tim koji ovde deluje je uvek sastavljen od iskusnih speleologa, ronilaca, speleoronilaca i specijalno obučenih spasilaca. Spasilačke akcije se izvode uz maksimalnu saradnju spasilačke službe, speleološkog odseka i ronilačkih klubova.
 
Spašavanje u urbanim uslovima - Spašavanje koje se obavlja u urbanim uslovima nakon elementarnih katastrofa, rušenja velikih zgrada i slično. Karakteristike spasilačkih operacija u ovom domenu su: korišćenje tehnika spašavanja uz pomoć užeta, veliki broj povređenih, ili ljudi u opasnosti i puna angažovanost svih potencijala uključujući i Civilnu odbranu, vojne strukture i specijalizovana planinarska odeljenja.
 
 
Citiraću jedan deo teksta sa vašeg sajta koji kaže: “Naši spasioci su poslednja nada ugroženih ljudi. Naša aktivnost počinje onda kada druge civilne i vojne službe ostanu bez adekvatnih rešenja. Spasiti ljudski život, pomoći čoveku u nevolji osnovni je zadatak GSS-a.” Sa druge strane piše i da ste dobrovljna i neprofitna organizacija. Da li to znači da sve zapravo počiva na volonterizmu, želji i ljubavi članova prema onome što rade?
 
Većinu članova GSS-a čine studenti koji svoje slobodno vreme ulažu u službu. Ista stvar je i sa zaposlenima. Biti član GSS-a nije obaveza već zadovoljstvo i privilegija.
 
Šta su osnovni uslovi koji moraju biti zadovoljeni da bi neko pristupio vama i kako prijavljivanje funkcioniše?
 
Osnovni kurs GSS-a je u toku, više o tome možete pročitati na našem sajtu.
 
Prijava i ulazak u Gorsku službu spasavanja su, ako se ne varam, tek početak. Kako nečiji razvojni put dalje izgleda, šta je ono što može da nauči kod i od vas i kako može da napreduje dalje?
 
Unutar GSS-a organizujemo brojne specijalističke kurseve. Kao što su kurs za speleo spasioca, helio spasioca, vodiča pasa, alpinistički kursevi itd.
 
Koliko i kako sarađujete sa državom i državnim institucijama? Da li vam i na koji način državne ili privatne ustanove pomažu?
 
GSS je punopravni član Republičkog štaba za vanredne situaciji ciji je zadatak spasavanje sa nepristupačnih terena, bilo u pećinama i jamama, planini ili posebnim uslovima u urbanim sredinama. Puno ulaganje države u opremu, prostor, transportna sredstva i tekuće troškove još se očekuje, a rešavanje statusa spasilaca, kao i svih volontera, je još jedno od otvorenih pitanja. GSS ima i veliki broj članova, obučenih na seminarima i tečajevima GSS-a i Planinarskog saveza, koji se često angažuju u situacijama kada je pomoć neophodna. To ukazuje na široku društvenu ulogu koju GSS ima, i koju kontinuirano razvija šireći broj stanica i aktivno članstvo po Srbiji u saglasnosti sa materijalnim mogućnostima. GSS trenutno ima stalne timove u Boljevcu, Knjaževcu, Kruševcu, Čačaku, Novom Sadu i Užicu.
 
Da li i pojedinci, oni koji nemaju gore navedene preduslove za pristupanje Službi, mogu na neki način da doprinesu njenom radu?
 
Mogu kao spoljni saradnici GSS-a.
 
Koliko akcija ste imali do sada, postoje li neke koje bi izdvojio?
 
U proteklih 20 godina, članovi GSS-a su zbrinuli preko 5000 povreda i ušestvovali u više od 8000 intervencija. Naši članovi učestvuju u 10-12 pretraga i spasilačkih akcija godišnje, najvećim delom u gustim šumama Kopaonika i u zimskim uslovima, ali takođe i u drugim regionima u Srbiji.

Pomenuću samo nekoliko najrelevantnijih velikih operacija spašavanja koja je Gorska služba spasavanja izvela u prethodnih nekoliko godina:
 
- Velika pretraga i spasilačka operacija posle zemljotresa u Skoplju 1963. godine, Makedonija.
- Spašavanje rudara iz rudnika Ibar.
- Pretraga i spašavanje ljudi ugroženih bombardovanjem Srbije od strane NATO-a 1999. godine.
- Evakuacija poginulih planinara sa Prokletija i Šiljeva.
- Spašavanje preživelih i izvlačenje tela mrtvih speleologa iz Ravaničke pećine, maja 2007. godine.
 
 
Kada i kako si ti postao GSS-ovac?
 
2001 iz radoznalosti.
 
Koliko i kako ti je to promenilo život?
 
Potpuno. Poslednjih 10 godina mog života je posvećeno ovoj službi. Ne bih mogao da zamislim drugačiji način života. Jednom GSS-ovac - uvek GSS-ovac.

Šta voliš, šta bi promenio?
 
Volim sastav ljudi - članova koji čine GSS. Voleo bih da se promeni odnos države prema GSS-u. Smatram da članovi GSS-a s obzirom na svoje požrtvovanje zaslužuju mnogo više. Da bi GSS mogao svojim članovima da obezbedi idealne uslove za rad kao i adekvatnu opremu, potrebna je pomoć države. Dok se to ne desi, prinuđeni smo da ulažemo lična sredstva kako bi se opremili za spašavanje tuđih života jer to smatramo našom moralnom obavezom.
 
 
Winter is coming, možemo li da dobijemo par kratkih saveta kako da se najbolje pripremimo za predstojeću sezonu?
 
Oblačenje:

- Slojevita tanja garderoba je toplija od jednostrukih debelih stvari.
- Ni odeća ni obuća ne smeju da stežu, u protivnom će se zaustaviti cirkulacija krvi i doći će do brzog pothlađenja i promrzlina.
- Spoljašnji sloj odeće treba da bude od materijala koji ne propušta vetar i vlagu. Idalno je da je to neki materijal koji omogućava da telo diše, dakle da se vlaga od tela filtrira ka spoljašnjoj sredini pri čemu sprečava spoljašnju vlagu da prodre unutra... jedan od takvih materijala je Goreteks, danas su sportske jakne i obuća pravljeni od njega.
- Jakna treba da je zatvorena oko vrata, kukova i na rukavima kako topao vazduh ne bi izlazio napolje.
- Kapu treba nositi i ona treba da pokriva makar gornji deo ušiju, a dobro je da jakna ima kapuljaču koju je moguće navući preko kape.

Kretanje:

- Potrebno je naći zavetrinu, nikako stajati na vetru. Ukoliko se to ne može izbeći, okrenite leđa vetru a ne grudi i lice, navucite kapuljaču, stavite ruke u džepove.
- Tempo kretnje po snegu ne bi trebalo da bude brz kako se ne bi znojili, ali ni prespor da se ne bi ohladili, s obzirom na činjenicu da snežna podloga, vetar snižavaju telesnu temperaturu. Najbolje je hodati umerenom brzinom.
- Ukoliko treba prtiti sneg za očekivati je da će osoba da se preznoji. Zato treba imati-poneti suvu majicu i presvući se odmah kada se prestane sa prćenjem snega.
- Sneg otežava hod. Put koji se po snegu od 25 cm pređe za sat potrajaće mnogo duže sa snegom od 50 cm, a smetovi visine kukova i veći su izazov i za one najsnažnije – te hod može trajati satima za ono što smo navikli da prelazimo u 15-ak minuta.
- Po visokom snegu telo dolazi u konstantan dodir sa hladnom površinom, te je brzina hlađenja mnogo veća, to treba imati na umu ako se planira prelazak terena koji je zavejan.
- Poneti nešto slatko (čokoladu...), ako je moguće termos sa slatkim pićem (zaslađeni čaj, sok...), imati kod sebe sveću (i upaljač), jer ona u zaklonu može da podigne temperaturu za nekoliko stepeni koji su najčešće odlučujući u borbi za život.
- Ukoliko nema prirodnog zaklona, najbolje je iskopati rupu ispod jelke (tu već ima praznog i zaklonjenog prostora), odseći grane na koje se sedne (da se ne bi selo direktno na sneg) i treba sačekati da stane mećava ili da se podigne magla. 
- Ne sedati na sneg zbog odmora, ne padati u san.
- Postoje folije od plastičnog materijala koje su presvučene reflektujućom materijom, koje služe da se zadrži toplota. One se obmotaju oko tela kada smo u mirovanju, i lako se slože tako da se mogu nositi u džepu. Jedan od naziva je astrofolija, dobra je ideja imati je uz sebe tokom zime.
- Osećaj za prostor se menja. Objekti, prema kojima se snalazimo u normalnim uslovima, u ovim postaju nevidljivi a konfiguracija terena se potpuno menja. U takvim uslovima orijentacija bez GPS, kompasa ili karte je gotovo nemoguća i za najbolje poznavaoce terena, a opet malo je onih koji umeju da rukuju tim uređajima.
- Ne idite sami, potražite ili sačekajte nekoga pa idite u paru ili grupi.
- Jedno od vrlo korisnih sredstava za poziv u pomoć je mobilni telefon. Međutim, često nije moguće ostvariti pozive jer hladnoća „isprazni” bateriju. Zbog toga telefon ne treba držati u spoljašnjem džepu.

Spisak korisnih stvari koje mogu da stanu u džep:
- Sveća i upaljač
- Zviždaljka (pištaljka) i mala baterijska lampa
- Napunjen mobilni telefon
- Čokolada ili drugi slatkiš
- Perorez 
- Astrofolija
 

Ako ste u vozilu ne treba da ga napuštate, jer ste unutra zaštićeni od vetra... uvek je lakše pronaći zavejano vozilo nego čoveka koji je pao u smet.

Podrazumeva se da na put kolima nikako ne treba kretati bez zimske opreme, lopate, sveće-upaljača, hrane i ćebeta. I, naravno, punog rezervoara jer u slučaju da morate da čekate potrošićete dosta goriva na rad motora i grejanje. Morate da vodite računa da je auspuh slobodan dok vam radi motor a kola miruju, da ne bi došlo do gušenja ugljen monoksidom iz izduvnih gasova.

Važno:
 
- Ne konzumirati alkohol. Alkohol širi krvne sudove i samo daje utisak da vam je toplije. Zbog pojačane periferne cirkulacije hladna krv iz ruku i nogu će pre ohladiti celo telo, pa će pothlađenje – i smrzavanje – nastupiti mnogo ranije nego da se nije pio alkohol.
- Ne trljati smrzute ruke/noge snegom, ili bilo čime drugim. Ne stavljati u vruću vodu, na vruće mesto. U protivnom će doći do oštećenja kože. Skinuti mokru i hladnu obuću/odeću/rukavice i utopliti nečim suvim (ćebetom) a davati tople i zašećerene napitke.

Broj telefona Gorske službe spasavanja na koji mogu da se upute pozivi za pomoć je 063/466-466.
 
Hvala Marko, i keep on ;)
 
Intervjuisala: Ateh
Fotografije: Marko Radanović, GSS

Pogledaj još...
  • 2672-00.jpg

    Bogdan Vojnović

    13.05.2014.
    Na grafikama/printovima Bogdana Vojnovića su različiti alati dostupni savremenom umetniku, onome kojem je računar postao štafelaj i upotrebljeni su radi ...
  • 2671-00.jpg

    Ničim izazvan

    25.03.2014.
    Svi ti problemi koji se javljaju i od kojih verovatno nikada nećemo pobeći se brišu kada se popnemo na binu ...
  • 2670-00.jpg

    The interview that went wrong

    11.03.2014.
    Video zapis u formi intervjua koji će podstaći buran splet dešavanja za sagovornike, urednika Jakšu Nikodijevića i velikog stručnjaka, Nikolu ...
Komentari
gost_Just a girl - 05.10.2012. 01:30 h
A zbog cega ne primate zene?
gost_GSS info - 05.10.2012. 19:32 h
Nema uslova za organizaciju obuke i rada, a da svi budu ravnopravni.

Ime:
Gost_
Komentar:
 :)  :D  :lol:  :(  ;)  :grrr:  :P  :hm:  :o
Prekucaj broj sa slike:

Registracija