Intervju
Petar Orlović - Oki
Lejt najt tok
13.05.2008.
Bez nervoze i panike bitan je osmeh i prenos pozitivne energije, neće se srušiti svet ako stane ili ispadne iz ritma "najbolja stvar ikada koju si hteo da pustiš, baš ti u tom trenutku tada".
Pošto ovog čoveka ne može niko da nahvata, jer konstantno radi po 27 sati, ovo je eksluzivna prilika da saznate nešto o njemu. Hajde ovako, predstavi se narodu u par reči. Ko si? Šta si? Kako si?
Ja sam Petar Orlović, bivši tonac mnogih radio stanica u Beogradu, drum and bass DJ koji pravi razne izlete u zavisnosti od raspoloženja i situacija u kojima se nalazi, trenutno se osećam odlično iako radim ponekada i do 18 sati ... "propali student" grafičkog dizajna, koji se nije baš snašao u toj priči, te se okrenuo IT svet-u gde trenutno daje podršku onima koji to zaista zaslužuju.
Što si prestao da pišeš OKOUHA? Javno priznaj.
Zato što sam uleteo u posao, i u spavanje i u Counter Strike i u posao.
Počeci! Kad si postao DJ i otkud taj okret sudbine? Pošto si kao jako mlad u jukra bio znan kao okoreli metalac.
Recimo da je sve krenulo sredinom 90-ih kada sam kod starijeg brata slušao snimljene kasete u to vreme vrlo popularne emisiji MTV 120 minutes, što na VHS formatu što na TDK SA 90 Gitare su bile i ostale moja "osnova" i otuda razumevanje za pojam "muzika", Pohađao sam i nižu muzičku školu koju sam neslavno završio posle 4 godine, svirajući violinu kao apsolutni sluhista. Tu sam imao previše slobode da eksperimentišem što se kasnije manifestovalo kroz prvo puštanje, a kasnije i miksanje zaista jako različitih stilova, žanrova... Okret se desio kada sam upoznao momke na radio Roda, a oni se zovu Ivan Petrović i Miljan Peljević. Ta emisija se tada zvala Future Sound iz koje se rodio Electric Factory. Pa recimo da je ta 2002-a bila moj početak klupskog izražavanja, do tada sam bio a i sada se trudim, anonimus iza radio prijemnika.
Kako su izgledali ti rani dani puštanja?
Ti rani dani su bili jako zanimljivo, na radio stanicama. Okupljala se samo ekipa ljudi koja je i realizovala tu emisiju, dok smo kasnije dovodeći razne goste, širili svoja prijateljstva i u klubovima. Moj baš prvi nastup je bio u klubu Kuća, 2001-e godine kada sam radio na kako bih to rekao, pa to je u stvari bila i izložba fotografija, i jedan pozorišni komad i naravno – ja kao DJ (smeh). Tu mi se desilo nešto što je jako teško opisati. Desilo mi se to da je u jednom momentu išla pesma i moj kolega/drugar iz klupe/ i veliki producent - PHASE iz Codex-a, prišao u jednom momentu i pitao da li mogu da pustim neku stvar. Odgovorio sam mu pozitivno, jer - što da ne. U tom momentu ja gledam sta ću sledeće da pustim, u pravom smislu te reči, kad ono - MUK. Greškom je izvadio cd koji je išao na šta je publika odreagovala po meni jako korektno i super - ma nema veze, idemo dalje. Kada sam taj trenutak preživeo, pojam trema je meni zaista nepoznanica. Savet svima: bez nervoze i panike bitan je osmeh i prenos pozitivne energije, neće se srušiti svet ako stane ili ispadne iz ritma "najbolja stvar ikada koju si hteo da pustiš baš ti u tom trenutku tada".
Pauza da Oki zapali pljugu marke “Laki"
Umrećeš od Lakija
Oću. Jebiga, lajfstajl.
Spomenuo si Electric Factory. Hajde reci nam nešto detaljnije na temu.
Pa sve je počelo sponatano na radio Rodi, sada već prokleto davne 2001 godine, kada sam prešao sa druge radio stanice i dobio svoje pošteno zarađene noćne smene. Posto phase-a znam i pre tog perioda, preko njega sam upoznao, a i kasnije dolazio do kvalitetnog drum and bass-a. Kolega Ivan (za nas ortake Pirke) koji je bio tonac emisije Future Sound (FS), je morao te godine koliko se sećam da ide u vojsku. Kako FS ne bi propao, logičan sled okolnosti je bio da ja budem "zamena" jer sam zaposlen na radio stanici. Tada ulazim ja kao prva pomoć i dok se vojnik kalio, mi smo se prokleto odlično zezali i još bolje upoznavali. Tu sam upoznao Miloša Stojanovića koji je puštao pa recimo neki napolitanski funky techno, i Aca drugi tonac koji je sa Ivanom ipak bio naklonjeniji deep house zvukom. Ja kao naizgled potpuna suprotnost cele te "4x4" priče ipak prilično dobro snašao, prevashnodno jer volim dobar groove i produkciju, nevezano za koji muzički žanr se odnosi. Voditelj i idejni vođa celovitosti projekta je Miljan Peljević. Forma EF-a se menjala godinama, ali da ne bude zabune jedno je istina - to je bilo i ostalo upamćeno kao jedna od najboljih radio emisija koja je služila za promociju domaćih dj-eva i stranih gostiju koji su tih godina punili Barutanu, Bassment, Exile, Akademiju.. Iz radio emisije se rodila ideja da bi mogli da taj zvuk i te vibracije prenesemo i uživo, tada EF kreće u klubove. Prvi klub je bio "veliki klub" Mamolo bar-a za koji nas zaista vežu velike i najlepše uspomene, kasnije je došao Plastic, Bassment, Exit, Francuska.... EF je u svom "peak"-u bila organizacija koja je nudila najšareniju paletu muzičkog spektra - Miloš - techno.tech-house Ivan i Aca - deep house, jazzy house, Flip - breakbeat za izletima u progressive house, Lex, Markiz, Ja - drum and bass, soulfull, neurofunk, techstep... i naravno Ewox kao mladi electro šarmer koji i dan danas sa Fraky-em pokušava da bude što kreativniji (smeh). Toliko o EF-u.
Šta ti trenutno radiš? Puštaš li nešto solo? Da li si išao svojim putem...
Trenutno iza sebe imam par festivala kao što su Exit, Burning the beach i Carnival party koji se održavaju u Hrvatskoj. Solo... he-he pa ja sam od momenta kada se Markiz okrenuo fakultetu (watchout!) ostao jedini u ekipi koji je vrteo d'n'b. Imao sam u poslednje 3 godine više gostovanja u inostranstvu nego "kod kuće", to se shvata na svoj način i ne znam kako to da objasnim. Imam sjajnu konekciju sa NS-om i ekipom Basline čiji je jedan deo i ogranak respektabilnog Happy Novi Sad organizacije. Sa tim momcima sam "solo" radio više puta i mogu reći da su izuzetni profesionalci i kvalitetni ljudi. Svoj put u dnb-u nikada nisam definisao. Tu sam ja uvek negde bio, ali se nisam isticao previše jer mi to iskreno, nikada nije bio cilj. Jako mi je bilo lepo da upoznajem mnoge ljude i mesta "solo" ali sam se nekako uvek pozivao na EF jer smatram da je tu pomoć bila i te kako uzajamna. Danas se ozbiljno razmisljam šta ću raditi po tom pitanju.
Nisam nikada želeo da budem "superstar", ali sam uvek davao svoj maksimum gde god i kad god sam prenosio svoje emocije sa one strane pulta. To neki ljudi i dan danas poštuju, što meni svakako laska kao i onda u klubu Kuća kada me je Toxic pitao: “Jeli bre Oki odakle sve ove žene ovde?”
Hajde da te upitam pošto pratiš jelte tu našu domaću DJ scenu. Kakva je situacija u Srbiji sa klabingom i ko je po tvom mišljenju ovako izašao ili se izdvojio nekim svojim radom?
Vezano za DNB ili uopšte ?
Uopšte ili oba kako hoćeš?
Pa na prvom mestu tu je Marko Nastić pa jedno 20 mesta prazno haha šalim se Pored Marka koji ima fantastičan osecaj za muziku i biznis i sa svojih 3 etikete i dobra tri skrola na discogs-u, ima tu još ljudi koji se "cimaju". Prija mi što su recimo Coffee shop kompilacije u poslednjih par izdanja zaista predano okrenute ka domaćim producentima. Ima dosta kvalitetnih ljudi u ovom zlom dobu za klabing, jer koliko i mene pamćenje služi, nije ovaj period baš najslavniji što se kvaliteta zabava tiče. Rad kao oličenje onoga čime se čovek bavi se ne meri samo izdanjima i remiksima, to bi trebalo biti potpuna preokupacija, što ipak ne mogu u mnogima da prepoznam. Ima dosta "naših" čije se stvari vrte po raznoraznim setovima poznatih dj-eva, ali pored Marka ne bi bilo loše spomenuti i par imena, a prvo što mi pada na pamet jeste što se dnb-a tiče Codex, Cell D, Rahmanee, Evidence, Treo.. što se house-a tiče - Gramofondžije, Happy People u svojim fantastičnim retro momentima [kada nas počaste za rođendan i slično...] u tehnu gde je uvek bila najveća konkurencija ipak moram da se pozovem na najpozitivniju ekipu koju je ovaj grad ikada video od Laletovog šopa. A to su momci iz Concrete-a..Zanimljivo je da se i dubstep polako budi tako i tu ima nekih pomeranja u vidu Piece of Shhh iz BGYSS-a, Kreativni Dub Centar, Boyler, Switch... Dešava se uvek nešto u ovoj lepoj nam zemlji samo je upornost ta koja se isplati.
Situacija u klabingu je - ne znam..ne izlazim kao što sam nekada izlazio ali po komentarima ljudi koji se ponekada i drznu da posete kakav event, primetno je da sam kvalitet žurki pao na jako nizak nivo. Uglavnom "pamtimo bolja vremena".
Uvek si bre furao neke kul majce i imao stajling. Odakle ti?
To je fetiš. Snalazim se na 100 strana ;] Pošto sam išao u grafičku školu redovno sam posećivao preksu na sito štampi jer se tamo uvek točio hladan rogonja ili kakav redak primerak Pećkog piva, koji je bio dobar boost za kreativan haos koji se pružao duž čitavog ogranka te posleratne mašinerijske utopije. Hahah, to je trebalo ići u poučno na kraju. Elem, imam zaista kvalitetne drugare koji već evo skoro 8 godina koliko ja znam furaju liniju koja se zove Dechkotzar za nas vesele dečake i Citza za naše omiljene voćkice šarene i mirišljave slatke. Gotovo sve što su pravili u poslednjih 5 godina posedujem i da budem iskren, kvalitet je sinonim a ne reklama. Taj rad ću uvek da podržim i cenim sve naše ljude koji se tim ili sličnim stvarima bave .. Mada sam dosta majica i pazario po net-u ili skate šopovima koji bi mogli malo da spuste maržu.. Deru koliko su skupi. Upravo gledam mental shield. Super izgleda.
Imaš li neke mikseve koji bi ljudi poslušali eventualno ili možda hteli da te vide uživo? Pa kao gde si?
Planiram uskoro 2 mix-a, jedan će biti drum and bass a drugi dubstep.Nisam snimao mikseve u skorije vreme zato što sam uvek želeo da to bude perfektno u svakom smislu, a to zahteva dosta pažnje koncentracije i ljubavi. U poslednje vreme nemam baš pažnje ali neka ovo pitanje bude reper novim dva puta po 60 minuta charolija koje spremam. Na sajtu EF-a stoje "prastari" miksevi od koji je Winter tease bolji ;] Što se uživo nastupa tiče, najverovatnije akademija ili sada leto kada dođe Exile možda, neki festivali ili slično...Od prestanka rezidenture u Mamolo-u osećam se bolje, jer smatram da nisam mogao da se nosim sa ritmom, svake nedelje isti klub..To dosadi svima..Resident dj mora biti 101% u tome. Ja nisam i ne želim to biti nikada.
Sigurno imaš neke kombinacije i planove za budućnost?
Ja sam selektor sa 3 džokera. Takve tajne ne otkrivam nikada. Plan za budućnost ? Da ostanem ono što jesam i kada odem sledeći put u Užice i pustim neki heavy metal da ćujem još jednom - UBI NAS ČOVEČE!! To su momenti koje svi vole u ...budućnosti.
Šta ti se mota po glavi… Znaš “d drill” . Reci nešto pametno, poetično i poučno...
Mota mi se po glavi kako me i dalje ne pušta hype oko dubstep-a. Mnogi prognoziraju da ta "muzika" nema budućnosti, ali ja sam svakim danom sve više opčinjen tim zvukom. Zeza me ortak da je to u stvari neki broken reggaee, ali mene te klasifikacije apsolutno ne zanimaju, želeo bih da čujem na kvalitetnom saundsistemu taj zvuk. Ima jako lepih pesama koje su prožete divnim atmosferama i predubokim sub bass-evima, bez kojih bih ovu zimu verovatno pregurao, dok za sledeću nisam siguran šta ću : ) Jedino pametno što mogu da kažem da, koliko god sažvakano zvučalo, ali samo strpljenje i upornost pomaže. I naravno ponekada da odslušate Dizanje i shvatite koliko zaista imate više humora od Gorice : ))))
Fala ti Oki druže na ovom lejt najt druženju..
Bilo mi je zadovoljstvo podeliti neke momente sa Vama, za kraj moram da kažem Keep on troublemaking i ne obazirite se na muzičke "kvalifikacije" to je samo napravljeno da bi se ljudi više zbunjivali i stvarali predrasude. Volite muziku.
www.myspace.com/oken
Intervjuisao: Hades
Fotografija: Oki
pozz LakiSREMAC