Дуг ред је полако цурио поред приколице камиона. Кад сам дошао на ред тутнуше ми у руку пушку. -Ово је пушка М-28! Громко се разли учитељев глас пропуштен кроз мегафон. -Узимајте муниције колико код можете да понесете!, настави учитељ, Ако вам је ...

Сваког дана је подоста времена проводио на тераси своје подстанарске собе на петом спрату. Посматрао је булевар где су људи журили, аутомобили јурили, аутобуси градског превоза производили огромну буку а снег покривао равни кров луткарског позоришта. Тако из дана у ...

...као да се плаше да ћеш изношењем свог става угрозити њихов свети, једини исправни поглед на свет. Отуда те држе за неког ко њих држи за мање паметне тј. интелектуално инфериорне у односу на њега ...

Још једно дуго летње поподне. Звук лопте која одскаче од бетона. Дечији жагор пробија се кроз облак прашине подигнут од аутомобила који управо прође поред игралишта. “Марко додај, додај брже, док сам слободан!”. Ланци обешени ...

Ти си све оно што њима смета, све оно што им не допушта да напредују, да се развијају, све оно што их спутава... оно зашта они мисле да их спутава. И где онда да идеш кад нигде ниси добродошао? Некада давно ...

„Себичност. Жеља да се и ти ту негде нађеш. Жеља да и ти правиш гужву у свој тој заврзлами, а не схваташ колико си неподобан за то. Лош си у било чему што узмеш да радиш, и шта онда хоћеш? ...

Подпуно тамна просторија. Без прозора и вештачког светла та самица, премда се није померао па јој није могао наћи границе, личила му је на бесконачан простор, онакав како су му некада давно описивали свемир, само што овде није било оних ...

Како себе навести на то да не размишљаш о некој особи? Технички је немогуће, јер самим тим што не желиш да размишљаш о тој особи ти управо размишљаш о тој особи својим покушајем да ампутираш сећање на ту особу. Али ...

А, још једно дивно јутро на филозофском факултету... Енглески језик, још једно предавање, тј. вежбање давно ,,наученог” градива и тс. Крај предавања, а бруцоши ко бруцоши, у крду низ степенице са трећег спрата право у хол факултета. А сад тек ...

Сви ти људи, куда иду, где сви тако журе? Проклети, сиви и тмурни свет, нико никога не види иако пролази на само пар центиметара од другог човека, њихови погледи се не укрштају, њихови очи се не срећу, већ хитају само ...

Подстанарска соба, као самица. Нема где у та четири зида. Затворен, ништа више до оличење света, хладног и мрачног попут те собе, собе у којој је већ провео неки временски период свога живота. Далеко је крај агонији, хладноћа му се ...

Сам код куће, вече, наравно ту дође и усамљеност. Није ти више до читања, не би баш ни губио време са телевизором, и не постоји ништа што би ти скренуло мисли на неку другу страну. Мало ти је и до ...

Били мој отац, деда и ја да насечемо и донесемо дрва за огрев у Ливаде ( тако се зове крај) и у повратку пролазили ми неким путем који је био сав разроварен, огромни канали начињени очигледно точковима неког возила које ...

До јуче нокат и живац, а данас се једва и јављају један другом. И та јављања нису ни изблиза оно што су била некад. Где је та тачка у којој се преломи то, где људи престају да буду онако присни ...

„Зашто неко тежи томе да постане пластичан?“ је питање које је почело да ме, штавише, прогања у последње време. На почетку сам мислио да је пластичност као таква само случајна иако се јавља у огромном броју. Односно да је једноставно ...