Gore vam je manja guzva,kupite gore kartu....Ne obazirem se na reci druga iz obezbedjenja, i strpljivo cekam svoj red, gde cu sad,kad sam vec blizu saltera..Jednu...dajem tacan iznos, uzimam kartu i krecem uz stepenice..usput skidam jaknu, znam vec, skuvacu se unutra, kasnije cu skinuti i duks, al zasad je ok...Levo, desno....krecem na levu stranu i nalecem na gomilu vristece decurlije..jebote, skolski dan,gde sam danas dosla...zobilazim ih u sirokom luku i koracam dalje...Oko mene momci i devojke koji se drze za ruke, a onom slobodnom pokazuju jedno drugom knjigu koju su kupili..mozda u njoj ima neka prica koja lici bas na njihovu ljubav...na standovima kreativnih rodionica, roditelji traze knjigu koja ce uciniti njihovo dete kreativnim...neke umorne zene,traze spas u knjigama raznih Djurovicevih, Dedickih, ili ne daj Boze Alimpickih...studenti traze jeftinije knjige iz kojih ce uciti o...
mozda nekim nebitnim stvarima....a ja...(ja zveram oko sebe,kao slucajno sam tu) ja letim pogledom po knjigama, znam koju bih kupila, i koliko novca imam...necu moci sve, ali...prilazim jednom standu i ptam..jel imate Velju Ilica...Molim, koga?Pa Velju Ilica...Mislite Velju Pavlovica?.....Gledam oko sebe da nema tu neka kamera, da je snimila ovaj idiotizam, izvini Veljo, progutam knedlu i kazem, da, mislim na Velju Pavlovica, Nivo 23...Imamo, imamo, vi ste sigurno od jutros ovde, smeje se prodavacica, odlican prodavac,inace...evo bas sad Velja treba da stigne, u pet, da potpisuje..e hvala vam puno, vraticu se ja u pet,nasmesim se i zbrisem...Muvam se jos malo po hali, na svakom drugom standu,sedi po neki pisac, daje neki intervju, za neku televiziju...madjari, igraju i pevaju, neka deca debeljuce, svi rumeni i veseli...vec me je uhvatila nervoza,zurim ka izlazu, navlacim duks, pa jaknu, guram kupljene knjige u torbu, a iz nje izvlacim cigare...Ahhhh..konacno disem punim plucima...Pronalazim i telefon,negde na dnu torbe, i dok sa uzivanjem duvanim, okrecem broj..zvoni...i javlja se...hej, mogli bi veceras, na neki dzez zez, i pivo...ma daj, nemoj da si smesna...tek sam uspavala decu, i mrtva sam umorna..ok.ok..moji ljudi....sa njihovim svetovima u kojima caruju klinci i klinceze...i dobro je tako, samo mi je zao sto moji ljudi vise ne zele da imaju pravo glasa....stizem kuci,usput zavirim u lonac na sporetu, kups, bljak..smuckam kafu,i zatvaram se u svoju sobu..Iz torbe vadim, jednog rusa, jednog francuza, tu je i japanac i jedna nas....nije lose..prijatelji sa svih strana sveta...