Sada je 2012. godina.
Dve divne stvari su mi se desile pre pet godina: upoznala sam divne ljude utopiste, Trablmejkere i svog supruga.
Već dve ipo sam ponosna majka jednog Trablmejkera.
Plan da širim urbanu kulturu i da potiskujem svim silama sveprisutnu glupost i malograđanštinu, zamenio je plan da naučim svog sina da sere u nošu.
Sada primenjujem kulturno "MISLI GLOBALNO, DELUJ LOKALNO"...
Kada ne mogu da budem lično prisutna u aktivnostima ideja koje Trabelmejker propagira, barem ću Petra učiniti jednim ponosnim, malim Trablmejkerom, jer to nam je u krvi!

Ovaj blog ću, u periodu koji nastupa, u skladu sa mogućnostima i vremenom, posvetiti edukaciji svima koj žele da pročitaju nešto o životu koji ih čeka kada postanu odgovorni za nove naraštaje.

Živeli i pišemo se uskoro!!!