U Čika LJubinoj ispred Monumenta, na žardinjeri sedi beskućnik, jede kiflu i peva naglas. U Monumentu sede ljudi jedu po izboru i smeju mu se. Beskucnik kiflu deli sa golubovima, ovi u Monumentu hrane samo sebe i smeju mu se. Danas sam razumela recenicu Duška Radovića, naše malo može biti nečije mnogo, kao i onu udavili se dabogda nepoznatog autora.