U domu zdravlja na trećem spratu u Krivolačkoju ulici nalazi se stomatološko odeljenje.  Zubarski sprat. Kao i u ostalim čekaonicama i ovde visi plakat ogromnog nasmejanog zuba i ispod njega ima omanji tekst o karijesu i paradentozi. Blago sam hipohondrična (sa posebnim akcentom na dermatologiju i usnu duplju), pa te tekstove čitam sa posebnom pažnjom. Sve pročitano zamislim na sebi. Uopšte se ne štedim. Nacrtani veseljak je sve ispisane užase za razliku od mene izbegao, pa mi se ruga kad niko ne gleda. Neretko svuče havajski šorc i pokaže mi svoje belo dupe. Budaletina.

Prekoputa stomatologije je odeljenje sa trudnicama. Dok sedim na klupici i čekam da me prozovu mogu da vidim samo njihova otekla stopala, stisnuta u obući koje su jedva uspele da navuku. Bez da im vidim glave, vidim samo te njihove slonovske noge i plaše me.

Njima trule zubi jer im fetus isisava iz organizma sve što valja. Užasno zar ne?

Ako ništa bar su im ovi iz doma zdravlja namestili da im u čitavoj nesreći oralna hirurgija bude blizu. ...Utvrde datum začeća pa im izvade peticu... Utvrde pol deteta i ode četvorka... Redovna kontrola pred porođaj pa trojka... A na najsrećniji dan u životu, iseku pupčanu vrpcu pa ih pošalju da naprave most da ih se dete ne plaši.

Iza zatvorenih vrata zube popravlja doktorka Palamarević. Njeno me prezime uvek dovodi u smejuljavu situaciju. “Ko je vaš doktor?”, “ Doktorka Palamarević” s’ ponosom kažem.

Zgodna je i stara. Ali nije baš zgodna kao manekenka, a nije baš ni stara kao da je na samrti. Onako, nešto između. U lakovanim čizmicama sa primerenom štiklom (koja je veličine otprilike nečije neorendane pete), izbušila mi je rupu u zubu (veličine otprilike veveričije užine) i popunila je kreč belim lekom.

Na rastanku, pružila mi je knjižicu i rekla da dođem za dve nedelje.

Lek je ispao isto popodne. Nisam se mnogo uzbudila, preciznije pomislila sam da tako sigurno treba pošto za drugi slučaj u našem zdravstvu ne znam.

Na mesto bušenja došla sam kad mi je rečeno, iako sam sve vreme bila nestrpljiva da  što pre popunim rupu i otarasim se tika koji sam u međuvremenu stekla.. A tik? Tik je bio grozan. Bez prestanka gladila sam nepravilnosti unutar moje usne duplje, praveći pri tom grimase kao da nisam normalna.

Ja sam navikla da trpim i na mnoge stvari sam oguglala.

Mogu u vojsku ako zatreba, taman da se podsetim kako izgleda jutro.

Nakon te dve nedelje intenzivnih jezičnih treninga, skoknula sam na pomenuti treći sprat odlučna da na izlazu pokažem srednji prst onom nacrtanom zubu.

Nadala sam se da će mi staviti belu plombu.

***

Sestru na šalteru, je sigurno pekla glava kad su je blajhali, ali je ćutala.

I ja se nisam ritala kada me je doktorka bušila, tako da smo odmah imale nešto zajedničko - obe smo bile hrabre u bliskoj prošlosti. Obe smo oguglale. Mogle bismo zajedno da služimo vojni rok.

Bila je obuvena u one prave pravcijate bele klompe sa drvenim đonom i rupicama da joj noga diše dok radi. To me je nekako stavljao u poziciju kao da teba da joj se izvinim što se nisam izula kad sam ušla na njenu teritoriju, ali ja sam ćutala i brusila jezikom svoju rupu.

Kada sam proturila knjižicu, nije pružila ruku da je prihvati već je sasvim malo otvorila svoja usta i tiho rekla da nema ko da me primi danas jer je moja  doktrorka otišla na paraglajding.

Dok je pomerala usta, gornja usna joj se uvijala u palačinku i nestajala na nepcima ističući joj tako zube u prvi plan. Neko vreme razmišljala sam samo o usni roletni koju sam videla, pa sam ćuteći ispred sestre stajala duže nego što bih da je imala drugačija - normalna usta. Mimika ju je činila dosta ružnijom kad govori, nego kad ćuti. Dodala je i nešto kako doktorka dolazi tad i tad, što je ostalo u senci njene prvoizgovorene rečenice. ”Paraglajding.. Palamarević”  - rolajućom gornjom usnom.

Priznajem da mi je trebalo neko vreme da zapravo razumem odgovor. Čekaj, pomislila sam, stani ženo moj ratni druže, hoćeš da kažeš da doktoka u ovom trenutku možda leti iznad doma zdravlja umesto da blombira? Pa to je savršeno!

Stajala sam neko vreme zamišljajući doktorku kako leti iznad grada u belom mantilu dok joj se mantil lelujao tamo gde je onaj razrez na dupetu. Zakikotala sam se sa isturenenom bradom - k’o prava maloumnica i nastavila da umišljam gledajući u onu ispljuvanu rupicu na staklu u koju govore karijesom zaraženi građani. Mislila sam kako je doktorkin posao grozan i kako se verovatno na taj način oslobađa svakodnevnog strasa. Pravdala sam je ja tako i temeljno gladila našu rupu.

Zamišljala sam kako na velikim visinama iz sveg glasa viče bolesti zuba sve sa onim okuzalno - distalno.  A kad se malo smiri i iz sebe izbaci onaj prvi nagomilani frust, onda nastavlja sa svim degeneracijama mekih gingivnih tkiva kojih se nagledala proteklih meseci.

Na samom kraju kad se već dosta umiri i približi tlu, za kraj verovatno bi nabrajala imena pacijenata kojima je neidrživo bazdilo iz usta. Njihovim punim imenom i prezimenom.

Pretpostavila sam i da je kada sleti mirna kao bubica.

Samo trepće svojim velikim kestenjastim očima.

Ostatak odmora provodi na svojoj vikendici, dok uglavnom mirnim pokretima briše i glanca svoje trofeje iz lova. Ponosno posmatra sve te rogove divljači i tiho se priseća i prepričava avanture svom prepariranom lovačkom psu Loriju. Nek bude da je Lori, a ostaviću ovde da se pretpostavi koliko je volela tog neobičnog psa. Sve to radi duboko skrivena od očiju javnosti u svojoj vikendici u Begaljici, kupljenoj novcem od karijesa eliminisanim u privatnoj praksi.

Medicinska sestra je kriva. Mogla je da mi kaže da je doktorka Piša na godišnjem odmoru. Bez ulaženja u detalje koji me se ne tiču.  U tom slučaju ja bih otišla kući i poslušno došla na dan kada mi je rekla.

Jer sam donekle vojnik ovog besmislenog društva.

Samo bih na kratko dok idem ka kući zamišljala dokorku sa naočarima za sunce u kostimu, malo prošarala slikama doktorke koja na terasi pije bevandu odevena u morsku večernju kombinaciju, ali bi mi ubrzo postalo dosadno pa bih otpočela sa mišljenjem nečeg drugog.

Da medicnska sestra ne laprda toliko ove priče ne bi bilo.

nevenabanic.blogspot.com/