vrh dno

B.Y.O.B

Autor: bycmanin
27.09.2011. 10:26 h


Muzika u politici... Politika u muzici... Nekad se vole, nekad se mrze, ali takvo se ponašanje i očekuje od promiskuitetnog para koji se decenijama vuče ruku pod ruku po medijima. Svaki film ima svoj soundtrack pa zašto onda ne bi i najveća tragična komedija od svih.

Uz muziku se slavi i tuguje, smeje i plače, ali i proliva krv... mahom nedužna. Možda to na prvi pogled i ne deluje tako. Rećićete da se krv prolivala puškama i mačevima i niko to ne može osporiti. Ali zavirimo malo iza toga. Recimo da  imamo vojnika udova povezanih za strune. Iznad vojnika su ruke na čijim prstima se te strune završavaju. Možemo nazvati te ruke „Master of puppets“ ako će vam biti lakše. Te ruke tačno znaju šta hoće i vojnik  okovan strunama nema kud sem da se povinuje. Strune su to što ga ograničava u slobodnom delovanju. Postoji mnogo vrsta struna. Laži, obećanja, religija i novac su samo neke od njih. Umesto da ih ruke same vežu one često vole da nateraju vojnika da se sam veže za njih i živi u zabludi da svoja dela čini svojevoljno. To i nije tako teško uraditi. Potreban je samo dobar marketing ili još preciznije-propaganda. A pored parola, reči i slika, upravo je muzika još jedan od elemenata koji je duboko pustio korene u marketingu.

Primere za to nalazimo na dosta mesta u istoriji no nećemo se vraćati mnogo unazad. Najzgodnije je nalaziti primere kod Amera. Počećemo sa Kenedijem koji je ipak imao ponajviše stila u to vreme. Njegovu kampanju predvodio je Frank Sinatra pesmom „High hopes“ a rodjendansku pesmu mu je odstenjala ni manje ni više nego Marilyn Monroe. Medjutim njega u medjuvremenu roknuli tako da idemo dalje.

http://www.youtube.com/watch?v=lHRTCVwSKMs

 Nisu svi muzičari dobrovojno korišćeni u kampanjama. Jedan od primera je i Bruce Springsteen. Ronald Regan nije bio baš najomiljeniji medj narodom pa su pesma „Born in the U.S.A“ i Springsteenov ugled poprilično bili zaslužni za njegov drugi mandat. Medjutim to se The Boss-u nije dopalo pošto je demokrata pa je izričito zabranio korišćenje te pesme al jebiga...prošo voz. Sa druge strane Majklu Dukakisu protiv Buša Matorijeg nije pomoglo ni to što je iza njega stajao Neil Diamond sa pesmom „Coming to America“. Zanimljiv je bio i pokušaj Bob Doula koji je za svoju kampanju iskoristio malo preradjenu verziju pesme „Soul man“, dua Sam & Dave, pod nazivom „Dole man“.  Ne treba preterano objašnjavati zašto je to svima bilo presmešno i muzički i politički. Dolazimo i do jednog od srpskih ljubimaca koji je pre nego što je izrekao čuveno „"I did not have sexual relations with that woman“ na vlast došao uz zvuke Fleetwood Mac-a i pesme „Don’t Stop Thinking About Tomorrow“. 

http://www.youtube.com/watch?v=lZD4ezDbbu4

Svakako najsvežiji primeri vezani su za nedavnu čuvenu pobedu Baraka Obame. Prvi crnac u beloj kući je lično zamolio Joss Stone da napiše pesmu za njegovu kampanju. Pored toga  njegovim govorima često je prethodila  „City of blinding lights“ benda U2  i „Better way“ Bena Harpera. Pošto je on došao kao poslednja slamka za koju normalani amerikanci mogu da se uhvate ne bi li smakli sa govornice onu karikaturu od Džordža Buša Pomladog, muzičari širom Amerike(bar oni kasvetni u glavu) šetali su majce sa njegovim likom na koncertima i po emisijama, neprestano savetujući ljude da izadju na glasanje. Neke od najeminentnijih muzičkih novina takodje nisu zaostajale. Čuveni Rolling Stone je na svojim koricama takodje imao Obamin lik koji je upotpunjavao naslov „A New Hope“. Kako omladina tamo više sluša rock, metal i hip hop nego redneck country svi ti apeli su upalili. Ostatak je istorija.

http://www.youtube.com/watch?v=voIcPRTLxrg

Naravno ne treba brzati sa zaključkom da je muzika uvek išla uz dlaku političkim ciljevima. Vratićemo se na kratko na gore pomenutog Regana. On je u vreme svog prvog mandata imao protiv sebe i čitav jedan pokret čiji je bes buktao po skladištima i podrumima gde se stvorilo nešto sada poznato kao „hard core“. Black Flag, Minor Threat, Bad Brains, Dead Kennedys i Millions of Dead Cops su samo neki čiji je muzički, ali i socijalni, stav bezbroj puta vodio pesničenju sa murijom. Medjutim nakon Reganovog reizbora kao da je palo u vodu sve ono za šta su se zalagali i to je, na žalost, uslovilo da se najveća imena pokreta rasformiraju ili krenu u nekom dosta drugačijem(mekšem) pravcu. Ipak, to nikako nije kraj. Vrlo brzo našao se neko ko će ih naslediti tako da nije proteklo mnogo do novog talasa nezadovoljstva otelotvorenog u bendovima medju kojima su Bad Religion, Pennywise, System of a Down, Public Enemy i, verovatno najpoznatiji, Rage Against The Machine. Svi oni imali su ulogu svojevrsnih glasnogovornika generacija čija je muzika trebala da oblikuje decu u zdravorazumne osobe otporne na hipnotičku i imperativnu moć govornica gladnih nafte iza kojih vise „stars and stripes“.Nekom ko ne obraća pažnju sva ta buka i dranje zvuči upravo suprotno od onoga što treba da bude. Pa tako nije retkost da američki marinci na frontu u slušalicama slušaju brze ritmove i nabudžene distorzije rock i metal bendova jer im pumpaju adrenalin iako je u tekstu sve ono zbog čega on ne treba da bude tu. Običnu masu je pak lakše ubediti da su Slayer i Marilyn Manson narkomani, propalice i delikventi koji rade protiv blagostanja u državi bla bla bla...uprkos tome što imaju anti-ratne pesme. Zato bendovi odlaze korak dalje pa za one koji ne slušaj tekst naprave i adekvatan spot koji će bukvalno nacrtati poentu.“Zombie“ benda Cranberries, „Work it out“ repera Jurassic 5 i „Sleep now in the fire“ već pomenutih Rage Against The Machine su samo neki od primera angažovanih spotova. Plus postoji mali milion spotova koji jednostavno prikazuju kadrove dece iz Afrike, rata u Avganistanu i uopšte svega onoga što modernom svetu pretstavlja trn u oku. Medjutim poput one slike gde tri majmuna rukama zatvaraju oči, uši i usta, tako i čovek može ostati učauren u svojim uverenjima i imun na svet oko sebe. 

http://www.youtube.com/watch?v=w211KOQ5BMI&ob=av2n

Dolazimo i do dela pitomijih protestnih pesama. Šezdesetih su hipici bili glavna opozicija svemu i svačemu dokle god su mogli da puše vutru ko nenormalni i da se goli šetkaju po šumacima. Ispostavilo se da  cveće i nije neko oružje za promene ali zato super šljaka kod polnih boljki. Pola njih se verovatno ne seća celih godina a kamoli da su se kao bunili oko nečega. Mnogo upečatljiviji i ozbiljniji su bili ljudi poput Bob Dylana i Johna Lennona.  Zaista je predug spisak kultnih pesama ovih autora koje svojim iskustvom i težinom kojom pritiskaju svest mogu lako postati deo svake lične ili kolektivne revolucije. „Imagine“, „Working class hero“, „Masters of war“ i „Times they are-a-changin'“ su tek vrh ledenog brega koji baca hladnu senku na svaki zločin protiv čovečnosti. Ali nije retkost da i autori kojima muzičko opredeljenje nije blisko povezano sa politikom već tematikom tipa „ja te volim ti si mi devojka“ povuku inspiraciju iz nekih ozbiljnijih domena društva.  Tako su nastale pesme „Heal the world“ Michaela Jacksona i „All quiet on the Western Front“ Eltona Johna kao i predivna ali potresna „I fought in a war“ benda Belle & Sebastian.

http://www.youtube.com/watch?v=xbpVULqIorA&feature=related

Eto. Videli ste šta pojedini američki muzikanti imaju da kažu o muzici.  A da li imate vi svoj stav ili ste poput ona tri majmuna? Ne morate odmah da uhvatite instrumente i da snimate pesme (mada zašta pa da ne), dovoljno će biti da zauzmete jasan, čvrst i nadasve ispravan stav. Svako od vas može menjati svet na svoj jedinstveni način. Upravo o tome se i radi u naslovu koji je možda zbunio nekog ko ne zna da se radi o pesmi benda System of a Down i da skračenica znači „Bring Your Own Bombs“. Oni koji su ruke sa strunama zaista imaju bombe. Ali mi nismo oni zar ne...

http://www.youtube.com/watch?v=zUzd9KyIDrM&ob=av2e


Komentari
nishizawa - 27.09.2011. 17:36 h
bycmanin - 27.09.2011. 19:35 h
da da.
jebiga premali je tekst za sve dobre primere

Ime:
Gost_
Komentar:
 :)  :D  :lol:  :(  ;)  :grrr:  :P  :hm:  :o
Prekucaj broj sa slike:

Registracija