vrh dno

izveštaj sa Zemlje broj četrdeset

Autor: ovisnikable
29.08.2012. 00:59 h
Strah me je, u gradskom mraku ima nečega što nije ljudsko. Iz potrebe da naglasim svoj osećaj ljudskosti iskreno sam se prestravio mirnim, možda hučanjem baš svojih bolesnih pluća. Tražio sam slobodu u želji da sam pronadjem put do svog novog doma, i dobio sam je, u kompletu sa uzbudjenjem i besplatnim strahom. Veče, težak vazduh, miris paljevine, u daljini zvuci motora, večna industrija dima nikada ne spava. U svakoj krošnji skrio se po deo senke, ona sedi i ćuti. Ulice su puste - bez ljudi, slepe. Zašto je baš ovaj čas odabran da zapadnem u dileme, cele sate proveo sam neobično mirno i želja mi je bila upamtiti sretne sate svog oporavljenog tela u kom je najzad zavladao i vedar duh. Sada je zaborav gutao svaki osmeh, svaki malo lakši korak koji mi se danas oteo. Da li kao opomena ili kao podsticaj, sve se skupljalo iza mene istiskujući mi krik iz pluća. Zaboravio sam na crtež i razne smernice koje bi me lišile ovog detinjeg tumaranja i sada "slobodan" i širom otvorenih očiju, ne bi li video bolje, tražim izlaz iz ove betonske kutije. Sutra ću uz sunce i miris svog jastuka razmišljati o ovome i biće mi drago što sam osećao sav taj stres koji ljudi osećaju svakodnevno, biće mi čast da napišem izveštaj o tome kako ljudi o svojim osećajima uče kroz neposredne napade panike i pamte zaboravljajući. Razradiću tu temu i biće mi toplo...sada nije.

Komentari
Trenutno nema nijednog komentara.

Ime:
Gost_
Komentar:
 :)  :D  :lol:  :(  ;)  :grrr:  :P  :hm:  :o
Prekucaj broj sa slike:

Registracija