Zemlja je topla, ljudi se smeju, ljudi pričaju zatvoreni u svoje male kamene kutije. Vreme se naglo menja svakoga sata, sada su nežni beli oblaci oterani ka zapadu, u okrajak sunca, ostavili nebo čisto. Veče je, sve je mirno i zrikavci zriču svoju popodnevnu molitvu. Najava kiše ima ukus prašine, mokra trava golica me po grubim stopalima stvarajući u meni neprocenjivi osećaj slobode. Kada legnem ovde u dvoristu, mogu da vidim obraze neba umivene zvezdama, jasno se vidi medja koja razdvaja staze čija skretanja samo nebo poznaje. Voleo bih da pripadam ovde.