„Зашто неко тежи томе да постане пластичан?“ је питање које је почело да ме, штавише, прогања у последње време. На почетку сам мислио да је пластичност као таква само случајна иако се јавља у огромном броју. Односно да је једноставно неко пластичан само зато што се тако развио од малена, а не да се у то тако лако прелази, или и ако се пређе да се не прелази намерно већ сасвим случајно због околине која је апсолутно пластична и у којој нема другачијих до пластичних.
    То се по свој прилици ствари мени показало као нетачно. Непластичне особе које се нису развиле као пластичне и које остале пластичне особе из окружења нису преобратиле у пластичне па самим тим на њих и не обраћају неку превелику пажњу какву би оне желеле, на крају саме траже пластичност и преобраћају се у делимично пластичну односно накарадну пластичну творевину. Та накрадна пластична творевина пак садржи елементе од крви и меса али се они што је снажније могуће потискују или ако је могуће одстрањују да би њихово место било попуњено пластиком. Е ти и такви покушаји и те и такве имплантације творе толико огавно и накарадно створење да се оно на крају постаје знатно горе од саме, природним путем настале, пластичне особе. Њима бивствовање не представља ништа вредно и због тога оне још више теже амбису безнађа од осталих који такође тамо несвесно хрле.
    Дакле као што сам горе поменуо преображај непластике у пластику има пуно примера и предпостављам да и сами себи можете навести пар таквих. Док су особе отишле у накарадност доста ређе али не кажем да и њих има премало иначе се њима не бих ни бавио.