Mamurluk. Ponovo prvo padaju noge sa krevete, pa se pridiže glava. Sinoć, ne da je bilo cirkanje, nego ulivanje, nalivanje. Smorio sam se u trenutku i klik u glavi mi je izdao naređenje da prsnem. Prs’o sam. Sam i prso i bez patika. Patetika. Samo na trenutak.U glavi milioni osećaja, naviru, pa se potiru i na kraju neki izviru i ispolje se. Emocije su prisutne tu mesecima, a onda kada ih ispoljiš, neko ti to prokleto sranje uzme za zlo. Premišljao sam se, odlagao, čekao trenutak dozvole, ali sada je ta hemija prosuta samo u wc šolju kao domestos. Hemije uvek ima, ali je pitanje koliko je ona jaka i koliko dugo traje. Dugotrajna je bila kao mleko u tetra paku i sad je izvetrila za jednu noć kao otvorena kisela, tačnije gazirana, voda. Život je voda, moj teče i dalje i čeka da se u njega spusti neka nova mala kupačica, nadam se bolja. Mnoge su bolje, a i do sada nikad nije ništa loše plivalo mojim životom, mislim fizički loše. Šta se desilo sa mojim istančanim ukusom? Mora da je hemija bila toliko jaka da je sve ostalo bilo zanemareno. Moja greška, pravim ih svakodnevno, ali sad mi je nekako drago da je ova greška nastala. Ovo mi je najmilija greška u životu, jer je, tako mala, sprečila druge, mnogo teže, greške. Na Svetu polovina ljudi misli da se ceo svet vrti oko njih, a polovina se vrti oko prve polovine želeći da im ugodi. Kada se nadju dve osobe oko kojih se Svet vrti nastane opšta pomednja ako je osa prelomljena. Treba da se spoje u jednu celinu da bi bez problema i bez haosa mogao Svet da se okreće oko njih. Zašto ja uvek naletim na te oko kojih se Svet okreće, a one okreću svojim pogledima za 360°. Iscrpela me je. Mene, moj ego, moje samopouzdanje. Frustrirala me za kratko vreme, a onda sam shvatio zašto je to dobro, ne frustracija, nego to što smo ipak dve ose. Reputacija ipak nije narušena, moja reputacija i nije na nekom nivou, ali opet nije narušena. Ne mogam da je dižem ponovo od temelja. Sada sam sam i slobodan i ruke su mi brže nego ikad. Pišem, crtam, ispoljavam se na razne načine. Inspiracija je za mentole i izgovor za lenje. Inspiracija je uvek tu u nama, samo je potrebna volja za rad. Volja i inspiracija nisu nikako isto. Hvala ti na volji koju si mi vratila. Jedno vreme si ti bila voljena i moja volja je bila fokusirana prema tebi. Nije džaba Tesla bio sam. Moral mi ne nalaže da pričam o detaljima, ali ako ti promenim ime spomenuću ih. Moje ime svakako nije bitno jer ja sam ispao jadan. Bolje jadan nego okarakterisan loše od strane drugih. Jadan nije loš. Ološi pozdrav, nema vas puno oko mene. Smorio sam se od pisanja, lošeg pisanja, odoh da pišem nešto bolje, a ovo neka ostane nezavršeno i nek sačeka da telefoniram pa da ga ne nastavim ...