Nisam nikada pisala nesto sto moze neko drugi da procita. Sve sto bi napisala ja bih pocepala i bacila. Koristeci papir za  bes , tugu , srecu ali uglavnom  bes , ja sam se praznila i uspesno gurala dalje. Pisanjem sam se "praznila" i "punila". Da , punila bas kao ova baterija za daljinski od x-boxa.Nisam sigurna zasto sada ovo pisem, mada mogu da predpostavim da sam poneta nekim pricicama koje sam ovde procitala. Osetila sam zelju da podelim i ja par svojih prica. Zaboravila sam odavno da pisem ljubavne ali sam zato naucila da pisem i uspesno prenesem bolne i ocajavajuce price. Moja majka kaze da sam za to rodjena mada ja nisam sigurna bas u to sasvim.  Secam se jedne zime( mora biti zima jer ja volim zime i jeseni) kada sam do suza nasmejala moju lepsu i plavlju polovinu , izvesnu Nadezdu. Nadezdi je za razliku od mene nedostajalo malo toga, toga necega sto sam ja tada posedovala. Mislim da se TO nesto godinama izgubi i ako ne vodis racuna kome TO nesto dajes potrosi se vrlo lako. Medjutim kao i svi mladi ljudi tih godina ja sam TO davala svima! Nego da se vratim na izvesnu Nadezdu i jedno kupatilo ispred velikog crvenog ogledala. Smejale smo se tako jako da smo pocele da placemo. Nisam sigurna sada zasto smo se smejale ali to samo hocu da objasnim da moja majka ipak nije sasvim pri svome kada kaze da sam ja stvorena za ocaj i bol. Proslo je mnogo godina od tog smejanja ispred ogledala. Sigurna sam da ako bih pitala Nadezdu seca li se ogledala da bi ona sasvim brzo dosla do pozitivnog odgovora! Elem, da ostanem bas u duhu prica iz Beograda nastavicu ...Moje price su isprepletane raznolikim ljudima , isprepletane drogama raznim i seksom. Kazu da se ovakve price dobro prodaju sada u Beogradu i sire...Da sam samo malo hm cek da to bolje postavim: Da nisam ovoliko lenja sada bih i ja mogla da mlatim knjigom ili mozda cak i sa dve!!! ali ali ali ja ipak jesam i zato eto jedna prica sa Beogradskih ulica. Bice ovo cini se meni ipak polu ljubavna!
Davne davne neke 199. (turi broj po zelji) ja sam imala paaa mozda 15 godina. Tada te godine u Beogradu je pocela da se pojavljuje LIMENKA iz koje kada ubacis ZETON i pritisnes dugme iskoci LIMENKA kokakole sprjta ili fante. Naravno ta Limenka je morala da ima  nekoga koji ce da prodaje zetone jer nije to moglo da radi na kintu..bila velika inflacija te se novac stalno menjao i bla blaH da ne davim tom pricom... Tako se ja sprijateljim sa prodavacem limenki jer mi je bio u komsiluku. Pocela sam da provodim svoje slobodno vreme sa prodavacem limenki i naravno gomilom drugih ljudi koji su kao i ja bili ocarani tom novom masinerijom , ha ha ha.  Tako jednog dosadnog dana ( leto mora da bude leto jer nisam ljubitelj leta) prodje pored LIMENKE jedan plavokosi decko. Licio je na Kurt Cobaina i to je bilo "In" tih godina. Ubrzo sam ga videla jos jednom pa jos jednom i jos jednom sa devojkom . Ah, koliko sam samo bila razocarana sto ima devojku!!! Naravno kao i svaka dobro vaspitana devojcica , svi decaci koji su vec imali devojke su bili OUT.
Sa dugokosim plavim deckom sam pricala jos par puta i onda jedne veceri na popularnom mestu gde su izlazili mladi( ne necu da reklamiram) sam ga opet videla. Prisao je sam i kao nesto mi rekao ja naravno nisam cula te sam morala da pridjem blize . On je opet nesto rekao sada meni pored uha ( ah, a ja volim topao dah) i ja vise nisam stvarno ni zelela da cujem sta ima da mi kaze.Pravila sam se gluva samo da bi nastavio.Medjutim ipak cuh da ga je devojka ostavila iz nekog valjda bezveze razloga i da je eto sam...Pricali bi mi jos medjutim ja sam imala IZLAZ ( erm, vreme koje ti daju keva i cale da se vratis kuci, obicno je negde oko ponoci bilo) do nekog sasvim sasvim glupavog vremena i morala sam da pobegnem kuci.Stigla sam samo da se dogovorim sa dan kasnije kod crkve nekog Marka .Dan sledeci je bio poseban. Nije bilo hrane u kuci te sam jela slag koji sam pronasla u jednoj od fijoka, onaj veliki C slag. Istrcala iz kuce da bih stigla na vreme i doletela plavokosom decku u ruke. Odveo me je da upoznam par njegovih prijatelja mada mi je u secanju ostao samo jedan izvesni Darko. Proveli smo tu letnju tj vise proletnju noc kod te crve od Marka i pili jeftino belo vino. Flasa , dve , tri i posle jos par plavokosi decko je najzad spustio svoje pijane usne na moje jos pijanije. Mislim da nije bilo srecnije petnaestogodisnjakinje tada. Mada vrlo brzo sam se samo okrenula i sav onaj slag od tog dana pustila da izleti iz mene. Kakva je to romantika bila. Posle mokre kose i uprljanih cipela i naravno vecitog: AAAH moram kuci jer je skolski dan , plavokosi decko me je ispratio do zgrade i lifta i onavu svu izmrljanu i smrdljivu poljubio jos par puta. Bio je to lep proletnji dan i eto skoro 20 godina kasnije i dalje urezbaren u moje secanje. Bilo je i bice jos prica sa plavokosim deckom ali mislim da je ova meni najdraza.
Peace out:)