Moj najbolji ortak je živeo u jednoj vojnoj zgradi na Dorćolu. Komšije su mu bile uglavnom vojni penzioneri koji su onomad dobili stanove od države. Krenem jednom od njega, pozovem lift kad - prc. Štekće negde, opet se zaglavio. Krenem peške kad na trećem spratu čujem neko zapomaže iz lifta.

-Hej, ima ko unutra?
-Joooooj sine, ja se zaglavila, jooooj dobro je da si naišlaaa jooooj...
-Imate li broj lift servisa?
-Jooooj kuku nemam, de kucni kod Milene tu stan pored, ljubi te baka, reci da se Rada zaglavila.

Kucam kod Milene i otvori mi vrata (tačnije otškrinu tačno toliko da može njonju da proturi) babac sa viklerima:
-Dobro jutro, ja se izvinjavam ako vas budim ali komšinica Rada se zaglavila u liftu pa me poslala kod vas.
Posle par minuta gledanja u mene:
-A koja Rada?
-Ne znam, ne živim ovde, čula sam kako neko zove iz lifta, kaže da je poznajete.
-A ko si ti?
-Ma ja sam tu u poseti drugaru, imate li broj lift servisa ili nešto slično?
-Idi kod predsednika kućnog saveta.
Tras.
Kuc kuc.
-Ja se izvinjavam ali gde je predsednik kućnog saveta?
-Drugi sprat, stan pet.

Kucam kod predsednika kućnog saveta. I kucam kod predsednika kućnog saveta. Vidim zatamnila se špijunka ali niko ne otvara. Posle petog kucanja otvaraju se vrata, taman koliko može od lanca, glavu promoli neki babac.
-Dobro jutro, komšinica Rada se zaglavila u liftu pa me komšinica Milena poslala kod vas, kaže da ovde živi predsednik kućnog saveta i da može da pomogne.
-Milenkooo, neko dijete te treba.
-Dobro jutro... (pa opet cela priča)
-Koja Milena?
-Sa trećeg sprata.
-Ko se zaglavio?
-Neka Rada.
-Gde se zaglavila?
-Između trećeg i četvrtog.
-A iz kog stana si ti?
-Ja sam ovde u poseti.
-A kome si u poseti?
-Drugu.
-A na kom spratu ti je drug?
Mala pauza.
-E znate šta, ja žurim i kad bolje razmislim živo mi se jebe i za vaš lift i za vašu komšinicu Radu.


Naravoučenije: Lepa reč i gvozdena vrata otvara. Sem kod penzionerskih stanova.