Iscekujem taj trenutak.Nestrpljiv sam,a usput,nekako decacki uplasen,kao da i nisam zreo covek.To je ona trema,kada se blizi dirljiv trenutak susreta sa najdrazom osobom na svetu.Trenutno sam ''izmedju dve vatre''.Iako zatvoren u cetiri zida,nista ne moze sputati moju emociju,niti primorati da prestanem misliti i na trenutak na nju.Glasnik osecanja je razum,a ja sam sasvim racionalan.Sa druge strane nisam siguran,sta ja njoj predstavljam...Da li sam joj samo prijatelj ili nesto vise?
Konfuzan sam,ali za sigurno znam da je volim,kao i da joj makar nesto znacim.Uskoro ce dan odluke,dan kada cu je ponovo sresti i ugledati je.Hiljadu stvari koje osecam,bih joj rekao,ali stid me je,cak i strah da cu u njenim ocima ispasti smesan.
Osecanja se iz minuta u minut menjaju.
Srecan sam sto ce je videti  i zagrliti.
Ceznem jer ne mogu da docekam taj trenutak.
Tuzan jer vreme sporo tece,a i druga strana me koci.
Ponosan zato sto je poznajem,jer sam uspeo da je zavolim i dobijem njenu naklonost.

Podrhtavam....Cak sam i sanjao njen lik.Uzgred samo mi se jednom slicno dogodilo.Ali ovo je mnogo znacajnije i snaznijih osecanja,samimi tim nekako cistije i iskrenije,bez zadnjih namera.Zivim za ponovni susret.Nisam uspeo da sprecim zaljubljivanje,cak sam i zeleo da se to ne dogodi.Dogodilo se,nazalost i na srecu.
Palim cigaru,a znam da ona to ne bi zelela,ali mi je tako lakse bez nje...Makar i na tih 5 minuta.U svetu dima,ne prestajem da mislim na nju.Njeno ime mi je zapisano unutar kapaka,da kada god zatvorim oci,procitam njeno ime.
Evo vec cetvrti put lezem u sitne sate...Znam da nije zdravo,ali ne mogu drugacije...Jer jedna rec oslikava mene,a to je ljubav.Kazu najjaca vera.Da,tako se i osecam.To je moja ljubav prema njoj.Volim je.Mnogo.