Za standarde, bio sam prilično mlad kada sam se rodio. To mi svi govore. Samo trideset dve. Ako se uzme u obzir da je većina ovde rođena u dubokoj starosti, kada se samo sumiraju uspesi, a sva ona zadovoljstva mladosti ostaju zaboravljenam može se reći da sam u prilično dosadnom društvu.

Tako kaže i moj staratelj. "Dečače, mi smo okruženi gomilom matorih prdavaca, koji su svoje rođenje proveli serući u gaće i hraneći se na slamčicu. Koju im drugi stavljaju u usta! Nas dvojica smo... Jebem li ga, ne znam, ali bolji smo od njih! Veruj mi, ti mali, ti ćeš dogurati mnogo dalje nego ovi prdavci ovde koji te gledaju kao da si njihov puvanjak. Većina njih je ovde već vekovima, a već čujem da spominju tvoje ime gore. Babica sam već dugo vremena. Znam o čemu pričam."

Moj staratelj je prilično ogorčena duša, ali voli svoju dužnost, i radi je sa posvećenošću koja nije svojstvena starateljima. Mesto staratelja je nezahvalno. Bez mogućnosti da se napreduje ka višim krugovima. Ali mom staratelju je dužnost urođena. Onako kako je vodio svoj život pre rođenja, tako je nastavio da ga vodi i posle. On je od zaista retke sorte koja se seća svog života, i svog rođenja.

Rođen je u septembru 732. kod Toursa, gde je Karlo Malj zaustavio invaziju Arapa na Evropu. "Karlo Malj! Kakav malj! On je najobičniji nakovanj! Kako je vodio tu bitku svi bi smo izginuli da nisam izašao iz njegove čuvene odbranbene kvadratne formacije, i ubio emira Rahmana! To me je koštalo života, ali je zato Karlo dobio svoj nadimak malj! Fuj! Sve što je radio primao je udarce one teške konjice, tikvan glupi." Problem sa onima koji su rođeni na bojnim poljima jeste što nisu spremni da napuste svoje čaure, tako da ni jedan staratelj ne vodi mnogo računa o njima. Pa čak i oni koji prežive napuštanje čaure, zalutaju i posle utihnu prepušteni sebi. Moj staratelj je bio jedan od njih. Dovoljno je bio snažan da se rodi, međutim, ni jedan staratelj nije bio tu da ga dočeka. Tako je on ostao prepušten sebi, ali on nije utihnuo, išao je bojnim poljem Toursa i okupljao oko sebe mlade koji su zbunjeni i ogoljeni stajali tamo gde ih je mač, koplje ili buzdovan oborio. Okupljao ih je i poveo ih je ka jedinom logičnom mestu. Ka najbližoj crkvi. Staratelj koji je nadgledao to mesto ih je video poveo sa sobom. "Puvanjak jedan! Mrzelo ga je da se bakće sa nama." Njegov poduhvat se brzo pročuo, i postao je staratelj, možda jedini, koji voli svoju dužnost.

Što se mene tiče, trebalo bi da se pravim da se ne sećam kako sam se rodio, i što je još bitnije, kada me pitaju, nikako da ne odgovaram. Možda me je zato moj staratelj i zavoleo. Zato što sam iskren, i zato što mi nije stalo šta će da mi kažu. Ovde se misli da je samoubistvo najgori način rođenja. Kažu, to rade samo kukavice koje nisu spremne da se suoče sa životom. Međutim, jednom mi je neko rekao, nije bio staratelj, a ne mogu da se setim ko, tada sam zaista bio mlad. "Vidim, ti si prerastao svoju čauru, možda bi trebalo da nam se pridružiš?" Staratelj nije dao, bez obzira što se složio sa tom osobom. Jednostavno staratelj smatra da nije dobro preskakati tri potočića od jednom, jer možda nećeš imati snage da preskočiš peti. "Gradi snagu, skupljaj znanje" govorio mi je, "i jednog dana, moći ćeš da preskočiš šest potoka od jednom. Ali tek kada taj dan dođe!"

Taj dan je došao, i jedino na šta me je staratelj upozorio jeste, da im nikako ne kažem, zašto sam odlučio da se ubijem. Pitao sam ga na šta misli, nasmejao se.

"Tvoja čaura ti jeste postala mala" rekao je, "i bio si spreman da nastaviš dalje, ali ti nisi progutao metak zato što si postao svestan. Voleo si svoj život, bez obzira što ti je bio usran. Bio sam tamo sećam se bolje od tebe. Znam zašto si to uradio. Oni to ne smeju da znaju, jer će te vratiti ovamo, a ti nisi za ovde. Dakle da li se sećaš koje reči nikako ne smeš da izgovoriš? Ako ih se ne sećaš sada, oni će ih izvući iz tvog uma i reći ćeš ih refleksno, samo zato što oni to budu hteli. Sećaš li se šta si meni rekao?"

"Naravno" odgovorio sam, "Želeo sam da osetim ukus njenih suza."