Dakle...Rec je o jednoj pojavi,koju prati recenica-''On/a je los covek.''
Damn...Toliko je cesto cujem,da me je nateralo da sebi postavim pitanje...Da li postoji uopste los covek?Losa osoba?
Zaista ne znam odgovor na ovo pitanje.
Da li i Vi smatrate da postoje losi ljudi?Da je neko striktno los covek.Da kazes-E,on je los covek i nema dalje.
Zaista?Greska...
Ubedjen sam da nijedna osoba nigde(osim mozda samog Sotone i psihicki labilnih)nije losa.
Jer je prosto nemoguce,ili bar meni nezamislivo da je neko,eto,nista drugo do los...
Da li neko poznaje osobu koja je takva?Ali koja je konstantno TAKVA-LOSA.
Ni namrgodjena,ni neraspolozena,ni podmukla,ni zla,ni osvetoljubiva,itd.Jer,priznali mi to sebi ili ne,svi smo ponekad takvi.
Neki manje ili vise,cesce ili redje.
Ali uvek,apsolutno uvek takvi.Ne znam...Ne verujem.
Ne verujem da postoji osoba predodredjena iskljucivo da bude losa.
Sta uopste definise losu osobu?Jer u afektu svasta mozemo uraditi ili izgovoriti.
A u prilicno svesnom stanju konstantno biti losi....Tesko.
Uzmimo za primer mog komsiju...Smesno ili ne,njega najlakse mogu dokuciti.
O njemu se konstantno prica da je los covek.Ne znam odakle uopste povoda za to...Ali nastavimo.
Zamerio se nekolicini stanara,svojim slobodnijim shvatanjima,pa samim tim i totalno drugacijim stavovima,od njih.
Da ne skrenem sa teme,zaista i svojim postupcima povredio je mnoge,zacudio,i navukao je gnev na sebe.
Gnev,da...Smrtni greh.Pa ako je tako zar i oni nisu losi?Hm...Cudnovato.
Ali to se ne prica za njih niti je to iko ustanovio i zakljucio.
Pa da li ja zaista treba da smatram da je on iskljucivo los?
Kunete li se dragi poznanici,da je on los,samo los i nista osim loseg?
covek je sam po sebi samo covek i nista vise...
radja se kao prazna ploca, ili da se malo kurcim tabula rasa, jel te...
e sada moje poimanje dobro/zlo/lose... je sledece...
coveka determinisu njegova dela, on je jednostavno postavljen na sredinu, i okolina ocenjuje da li je neko los ili dobar na osnovu onoga sto covek cini. ubistvo je lose delo(tvrdi drustvo), ali ako ubijes nekoga da bi spasio neko dete recimo, okolina ce opravdati i smestiti to ubistvo blize dobroj strani, nego sto bi inace smestila ubistvo....
sve u svemu, da li je neko dobar ili los ne moze se reci, ali njegova dela ce dovoljno pokazati.
moje skromno misljenje
To ti je onaj čuveni sukob između nativista i empirista u humanističkim naukama koji se nikada neće do kraja razrešiti.
Ono što je, po meni, do sada utvrđeno je da ni jedni ni drugi nisu skroz u pravu
Treba naći pravu sredinu između ta dva, pošto su neki postulati oba naučna stava ispravni i sada već neoborivi.
Znači nije ni tabula rasa ni "preformisičko ždrebe"
Pa bi neka moja definicija bila: Malo geni, Malo društvo, Malo JA = Čovek
A za dela se slažem u potpunosti
međutim u karakterisanju čoveka dobr/loš utiču njegova dela, i samo dela(na osnovu društva u kom čovek živi, a koja su dobra ili loša dela to je vrloooooooo relativno od društva do društva)
kada sam rekao da je tabula rasa, to sam mislio u sledećem smislu; kada se čovek rodi on nije načinio ni jedno drugo delo osim što se rodio. to je prilično neutralno, dela koja će ga okarakterisati tek predstoje
u svojoj prethodnoj izjavi sam imao samo na umu deljenje ljudi na dobre i loše, ne na njegovo celokupno razvijanje kao jedinke...
u svakom slucaju hvala vam sto ste procitali,i fala Bogu castili bekrijski onako,kojom litrom piva.
zivi bili.
a isto tako se moze postaviti pitanje postoji li istinski altruizam tj chinjenje dobra radi dobra samog, ne radi nekakve potvrde, zahvalnosti ili priznavanja okoline.... a chinjenica je da ne postoji, jer ma koliko bili nesebichni tvoji porivi u pochetku da uradish dobro nesebichno delo, ocesaj ispunjenosti, ponosa ili chega vec koji osetish nakon chinjena istog je vec sam po sebi nekakva "nadoknada"...
tako da ne, svet nije crno-beo
lako je napisati "glupost" i staviti tri tacke
Odnosno, bazichno je sve jednostavno, a ono sto komplikuje i kvari jednostavnost su nepotrebne ljudske (civilizacijske) nadgradnje! Odnosno, nadgradnje nisu nepotrebne nego su kompromis sa drustvenim boljitkom (a ot ome da li je to boljitak se moze raspravljati).
Evo primer: Ja danas moram da odem do prodavnice da kupim hleb koji kosta 38 dinara da bih imao sta da pojedem za dorucak. U sustini konstrukti kao sto su "novac", "prodavnica", pa cak i "dorucak" su stvari koje coveku za osnovnu egzisteniju nisu neophodne. Sad razmislite kada je nastao novac i zbog cega, i kada je od pravog novca postao parce papira za koje ti garantuje par masnih japi odela?
A sto se dorucka tice, hrana nam je zaista potrebna ali da li uvek ona hrana koja se jede za dorucak? Dorucak je iskljuciva podkategorija hrane, zar ne?
Ideal i resenje je:
a ko nam je osmislio i dodelio sebi jebeno pravo da ocenjuje sta je prihvatljivo... a šta ne.. cccc sistem...
preterao si
kao što je joshi rekao, većina komplikacija potiče iz potrebe čoveka da olakša sebi egzistenciju.
ne verujem da je svet kao svet jednostavan, to je prelepo mesto puno čuda, lepota i tajni koje čovek ne može ni da počne da shvata... ali i to su verujem krajnje jednostavne zagonetke koje je čovek jednostavno slep da vidi, oslepeo kroz hiljade godina uređujući stvari na način kako njemu najviše odgovara. i opet zasrao stvari...
kada sam rekao da je svet jednostavan, crno-beo mislio sam na osnovu svega, koju čovek konstatno muti...
pa chekaj, shta za tebe predstavlja "osnova svega"... kazesh osnova je jednostavna. jel to znachi da se sve dogadja po nekakvom (unapred ustaljenom) principu? da postoji jednostavan shablon, a ljudi su ti koji svojim reagovanjem menjaju tu jednostavnost? smatram da ne mozesh reci da je svet jednostavan ni u jednom obliku. svet (sad treba da te pitam i shta pod tim podrazumevash) je jedan haotichni splet sluchajnosti. podji od jednostavnih stvari kao shto je "planiranje" nechega. ne znam za tebe meni se svaki put uplete marfi...
@joshibeast: chovek kao bice, kao i sva druga bica na ovom svetu je rodjen i zivi po nekakvom "redu" i "pravilima" (ne kazem da se meni to dopada), a isto tako je predodredjen da zivi u zajednici (choporu), i tako je i u najprimitivnijim kulturama, chak i u plemenima, kao shto znash. tako da to shto je doshlo do utvrdjivanja nekakvih "pravila" nije nikakvo chudo. ni dve jedinke ne mogu da funkcionishu bez da se ne dogovore oko nekih stvari, a kamoli ceo chopor. danas kada je chovek dovoljno "samosvestan", on se odvaja od svog chopora i pokushava "samostalan" zivot, ali nesvesno uvek tezi da pripada nekakvoj grupi i da se povinuje nekakvim pravilima, makar pravilo bilo i da nema pravila
e sad, zlajo, ako si na ovo mislio pod "svet je jednostavan", i dalje ne mogu da se slozim sa tobom
p.s. mislim da smo mnogo skrenuli sa teme
sama rec "svet" uplela je previše stvari koje nikako nisu vezane za pitanje koje je postavio čovek, šta mi podrazumevamo pod dobrim i lošim ljudima
i slažem se sa tobom da je svet splet haotičnih slučajnosti, i po meni, ta činjenica ga čini izuzetno jednostavnim. jer postoji li išta jednostavnije od haosa i slučajnosti?...
i opet, otićićemo predaleko od teme ako nastavim
Елем, сложио бих се с тим да сваког човека дефинишу његова дела. Међутим, ту се ствари и више него компликују - не само да нема човека који је само "црн" или само "бео", већ нема ни појединачног поступка који би био такав. Иза сваког нашег поступка стоји гомила разноразних мотива, од којих је сваки у одређеној мери и добар и лош, питање је само у ком односу ова два...
Све ово, наравно, може да функционише само под условом да смо унапред одредили шта је заправо лоше, а шта добро, а да бисмо то урадили, потребна нам је некаква референтна тачка - било да је у питању опште добро, идеја добра, Божја воља, или лична корист...
На крају, када се све сабере и одузме, када чујете да неко карактерише некога као добру или лошу особу, вероватно би најбољи начин да се то схвати био да је то једноставно пројекција његовог личног односа са дотичном особом...
samo bih dodao poslednjem pasusu, "i koliko neko zna o nekome"
postoje ljudska dela i nekakva utvrdjena merila stvari, kao i sistem vrednosti svake individue. pa ta dela provuchena kroz sita tih sistema vrednosti i nekakvih moralnih normi karakterishemo kao dobra ili losha, a samim ti i ljude kao dobre ili loshe.... shto je zapravo apsurdno. jer chovek je dobar/losh samo u datoj situaciji. pritom u vecini sluchajeva ne znamo nishta ili gotovo nishta o njegovim namerama, zadnjim mislima, motivima, tome da li oseca grizu savesti (i opet zbog chega oseca istu, da li zbog istinskog pokajanja ili zbog straha od osude okoline)... a to sve zlajo chini jedan vrlo komplikovani... pa sistem. ali komplikovani
bravo. mogu samo da kazem jos "beeeeeee"