Kako upoznati muskarca svojih snova i nauciti ga da kuva, kako najlakse zavesti zene, Vil je tinejdzer koji zivi za muziku, sponzoruse su plave a muskarci su glupi, ceo svoj vecni zivot proveo je u tami, a onda je upoznao nju ...etc. Svet u kliseima. Sajam knjiga a ispod "tezgi" sajam klisea. Mada ne mislim da nas klisei formiraju, ne mi formiramo klise iz sopstvene potrebe. Kakve potrebe pojma nemam al' neke jesu. Roze knjige za devojcice, a one s fudbalskom loptom il' po kojim macem za decake. Malo sa strane za goth/emo klince, po nesto za kuvarice i mnogo toga za ljude slabe volje i bez trunke samopouzdanja. Ah da i nezaobilazni klasici kao odlicni modni detalj u vasoj dnevnoj sobi. Sa koricama koje vriste parolu: mozda ne mozete da priustite sebi kamin, ali dobar debeli komplet Dostojevskog ce takodje lepo ugrejati vasu sujetu. Sajam saveta, krupnih reci, nabildovanih ega i mrsavih mozgova.
  Mada nije istina da je sve tako lose, nakon par sati tabananja i jednih te istih sadrzaja razlicitih naslova naletis i na po nesto sto, recimo, zavredjuje paznju. Nije svet zapao u monotoniju i kolotecinu, isuvise sranja proizvodimo na dnevnoj bazi da ce ga biti dovoljno za inspiraciju i milenijima napred. Jos ima nekih zanimljivih ljudi tamo negde. Ali to negde je bas taaaaamo negde. Jeste da se takve knjige nalaze u procentu od 0.01% na ovakvim "okupljanima" ali idalje gladni nade i ljubavi ka citanju bilo cega hrlamo ka sajmu.

 Uostalom trendi je. Previse javnih torokala govori o svojoj citalackoj karijeri (sto je pak i bolja verzija od "pisacke"), pa makar to bila i dela cuvenog Tolstojevskog. Sada, ovo stvara jedan maaaali problem. S' obzirom da citava nacija zeli da dokaze svoju intelektualnu stranu (boga pitaj kome al' dobro), a ima samo pra dana godisenje priliku da to i javno ucini, dolazi do velikog zgunjavanja cvrstog oblika snobizma na jednom mestu.
 Mislim da postoji jedna epizoda South Parka gde se snobizam materijalizuje u oblak iznada San Franciska. Ocigledno nikad nisu mogli da zamisle Beogradski sajam knjiga. Jer ovakva koncentracija na ovako malom mestu skoro da moze vrsiti kristalizaciju kao bilo koji drugi prezasicen rastvor.
 Istina je, sponzoruse vise nisu retkost na sajmu knjiga. Zapravo nista vise nije retkost na sajmu knjiga, toliko divnih uniformisanih razlicitosti na jednom mestu. Bolje i od cirkusa. Malo djacica koje su skole dovukle na sajam knjiga jer imaju ugovor sa nekim izdavacem ciji dzep treba da popune skolarci. Dosta studenata koji gladnim okicama gutaju naslove, ali uglavnom zavrse sa jednim dzepnim izdanjem od sto kinti jer im je novac otiso na ulaznicu. Domacice koje u pauzama uredjivanja enterijera i uredjivanja sebe resavaju misterije piramida. Veeelike kolicine "intelektualnih" likova i wannabe pisaca (licno moji favoriti). Izgubljeni osobe koje traze klitoris, sto svoj sto bilo ciji. A takodje i dobar deo sredovecne citalacke publike koju je pregazilo i izgazilo sve od vlade preko sefa do rodjaka i sada samo traze utehu u greb-greb sreckama i knjigama o jacanju samopouzdanja (sve one sa koricama bljutavo euforicnih boja sa dizajnom"Kule strazare"). Pravi ringispil likova.
 
 A samo je jedna okrutna istina, knjige su zastarele, pomirite se s'tim. I sto se vise trtlja na javnim sredstvima oglasavanja o INTELEKTUALNOJ neophodnosti knjiga to je sve jasnije da im je otkucalo vreme. Onog trenutka kada su knjige pocele da se kupuju kao accessorize i nesto sto ce "se slagati uz vasu sofu" intelekt i fina rec u njima su vec bili mrtvi. Knjizevnost je umrla onog trenutka kad je postala pitanje prestiza.
 

 Ovo su bile reci nervoznog studenta bez para u vreme sajma. Jer iskreno oduvek je bilo isto i uvek ce biti isto na toliko potpuno novih nacina, dovoljnih da nam do sopstvenog samounistenja bude beskrajno zabavno.