mozda je malo predugacko...ali ovde su tri bloga odjednom..mrzi me da otvaram i ovde sva tri.
ko oce da procita...srecno ;)

A 37

 

1.Bekstvo

 

 

 

Mreže puteva nikada nisu izgledale loše kao sada.Gužve, rupe i oklopna vozila Nove Armije bila su svakodnevnica.Svaka normalna osoba izbegavala je glavne saobraćajnice i nekadašnje autostrade, koji su sada samo izlokane i pretrpane ulice Vrlog Novog Sveta.Maksim i Lana odlučili su da je vreme da i oni nadju svoj vrli novi svet daleko od gungule MestophiPolisa.Novo društvo zahtevalo je i nove ljude.Ljude spremne da se odreknu sebe radi viših ciljeva novog sveta.

Maksim je odlučio da treba da pobegne.Što brže, to bolje.Nije želeo da učestvuje u maskaradi površnosti i poslušnosti. ¸¨Pljunuću Vrlom Novom poredku u lice, baš kao što je Vrli Novi Poredak mene pljunuo u dušu¸¨.Rekao je to i mislio je to.Zapravo mislio.Lana je bila njegov istomišljenik davno pre nego što su uopšte i saznali jedno za drugo.Pre nego što su postali par koji će plesati po zvezdama.Par koji će pomeriti granice mogućeg.

U tišini noći, pod zabranjenim gas maskama, izašli su u smrt armijinog noćnog časa.Pozdrave nisu imali kome da pošalju jer nije više ostalo nikoga.Zarobljenici Vrlog Novog Sveta sanjali su snove persen zavisnih pravednika a u daljini čule su se sirene.Polis je bio u stanju hibernacije, a njih dvoje šunjalo se sporednim ulicama i sokacima izmedju plastex-parkova (¨besplatan kiseonik for all the kids to enjoy¨, ali samo jednom nedeljno) i blokova od čelik stakla boje žutice minulog milenijuma.

¨Misliš li da ovo nije trebalo možda da uradimo preko dana?Ako nas sada uhvate, pukli smo ga.¨

¨Iskreno rečeno i razmišljao sam o tome, ali zamisli da smo pokušali oboje da se izvlačimo za bolest istog dana sa posla.Neko bi sigurno drukao, a ako i ne bi na genetskom check upu bi skontali da smo izvrdavali.A onda nam kazneni mesec u nekoj vukojebini Polsenovih ravni ne bi ginuo.¨ Zapravo Maksim je donekle samo  verovao u ovo, (ipak, špijunske službe su bile mnogo zauzetije medjusobnim obračunima, dvoje malih ljudi ne bi verovatno nikome ni upali u oči, ali...), no Maksim je oduvek verovao u izreku da ¨Bog čuva samo pijano i ludo¨, a ovo što su njih dvoje sada radili bilo je kompletno stanje ludila posmatrano sa strane današnjeg čoveka koji sebe smatra normalnim.Nije želeo sebi da prizna da je takodje uvek želeo da bude junačina iz silnih avantura i fantazija koje je pročitao kao klinac.Ova misao izmamila mu je osmeh preko usana a zatim je osetio i probadanje u srcu shvativši da više nikada neće moći da čita o Rolandu, o Arji Stark, o Randu i gomili likova koji su njegovo detinjstvo činili kompletnim.Tada je shvatio da mora da izgura ovo do kraja.Da mora da pobegne.Ne baš herojski potez, ali on ni nije bio heroj.Bio je i još uvek je osoba sa sopstvenim JA, a ostanak u ovoj skupini ispranih ljudskih mozgova, u ovoj kolektivnoj kanti za djubre ljudske inteligencije nije (NIJE, vrisnuo je u sebi poput šizofreničara) dolazio u obzir.

Tok misli prekinuo mu je iznenadni zvuk kočnica i vrisak nedaleko od mesta na kojem su se zatekli i on je intuitivno povukao Lanu za sobom u duboku senku iza  uličnih kontejnera.Sa strahom su posmatrali ulicu i gledali kako pijani vojnik Armije puca jednom...ne dva puta...šest jebenih puta  u  mladića.Ne u jebeno dete koje se zateklo na ulici u vreme armijskog časa.¨Sekunda, i ovo bismo bili mi¨. Prošaputala mu je Lana na uho a on se stresao, osećajući u isto vreme olakšanje, bes prema skotu koji je bez trunke mozga oduzeo nečiji život, i suze koje je zadržao u grlu zbog klinca čiji je život upravo oduzet.¨To je to, kada ova svinja nestane, mi palimo odavde i to što brže, bez osvrtanja.Sledeći put, sudbina ovog klinca, biće naša sudbina.¨Lana je obrisala suzu sa lica i nemo klimnula glavom.Do starog mustanga i neutralne gradske zone ostalo je 10 minuta hoda.Potrčali su kroz noć.

 

 

2.Mustang

 

U svetu apsolutnih autoriteta i straha koji je mogao da se sece nozem, ostalo je malo mesta koja nisu bila podredjena jednolicnom sistemu razmisljanja  i vladanja.To su bila mesta za proslost.Mesta u kojima su zivela secanja.Mesta u kojima je bila sahranjena istorija.I tu negde, u svakom gradu, u svakom delu Nove Zemlje, postojao je taj neki trg proslosti, taj neki bulevar minulih leta.Samo sto su se zvali drugacije.

Neutralna ili cesto nazivana i »tampon« zona bila je na strani grada koji je gledao ka peskari, naizgled beskonacnoj pustinji iza koje su se u daljini gde novi svet prestaje i gde se zapad na mocvarama bivsih okeana pretvara u istok, nalazile kisne zemlje.U neutralnoj zoni na prvi pogled niste mogli nista posebno da pronadjete.Licila je na otrcanu gradsku cetvrt bilo kog industrijskog grada sa identicnim velikim skladistima poredjanim oko radijalnih ulica koje su pratile formu hiperpolisa na njegovom samom obodu.Svi koji jos uvek nisu zaboravili sebe i dalje su gledali na tampon zonu kao na nesto licno.Nesto cemu ce se uvek vracati dokle god budu zeleli da na momenat budu ljudska bica.

U skladistima nalazile su se sve one licne stvari koje su posle fomiranja Nove Zemlje bile zabranjene, ekskomunicirane iz ljudskih zivota.I svako ko je zeleo mogao je s vremena na vreme da ih posecuje i da provodi odredjeno vreme u limenim skladistima.U boksovima gde su drzali slike svojih najblizih.Gde su drzali svoje omiljene predmete iz detinjstva.Gde su se secali svojih prijatelja.Gde su tiho plakali nad svim problemima sadasnjice.

 

.................................................................................................................................

 

 

Lana je pazljivo sekla zice pod naponom sve vreme se saginjci zbog reflektora sa osmatracnice koji se monotono vrteo i osvetljavao okolinu.Neutralna zona sa druge strane zice bila je prazna i mrtva.Noc je bila vreme kada su i secanja po zakonu morala da spavaju.Obrisala je znoj sa cela i nervozno povukla kljesta poslednji put.Uspela je i zadnju zicu da presece.Udaljila se, a varnice nuklearne energije zaplesale su oko hirurski preciznih rezova koje je napravila na ogradi.Nasmesila se, sklonila pramen kose sa cela i rukom mahnula Maksimu da moze da izadje iz zbunja.Polucuceci je dotrcao do nje.Pogledao ju je, a u njegovim ocima boje najdubljeg zelenog jezera zaigrala je varnica.Nasmesili su se jedno drugom i provukli se u mrak sa druge strane zice.

Iza drugog paviljona prestali su da trce i nastavili ka unutrasnjosti zone mnogo opreznije.Mesto je jezivo licilo na grad duhova.Stresla se od pomisli da duhovi ovde jedino i zive i nastavila oprezno da gleda obe strane poprecne ulice okupane srebrnim mesecom i dubokim senkama.Ledja su ponovo pocela da je bole i Maksim je uzeo njen ranac.Uhvatio ju je za ruku ,kao ponosni roditelj dete, i poveo je dalje.Bolovi su joj se pojacavali poslednjih meseci, a ona nije zelela da to bilo ko zna.Pogotovo ne on, jer bi zbog nje on odustao od bekstva, a ona to nije zelela.Osecala je da rumeni od stida, jer je i ona zarko zelela da pobegne po svaku cenu, i to sa Maksimom koga je sebicno, »ali sa punim pravom« pomisli ona, zelela za sebe.

Nakon deset minuta hoda, poceo je da duva vetar.Bio je hladan i prijatan.Maksim je udahnuo cist pustinjski vazduh punim plucima i pomislio kako se ne seca kada je nocu bio toliko blizu pustinje poslednji put.Ubrzao je korak i namestio ranceve na svojim ramenima.Blok 406 je bio sledeci.

»Vec smo stigli?«upita ga Lana

»Aham, tu smo, to je ovaj paviljon.«

Pogledala ga je zbunjeno jer su prosli pored ulaza u paviljon.

»Nisi valjda mislila da cu na DNA karticu moci da udjem bilo gde u OVO doba noci?«upita je.

»Ne, naravno, ali sam mislila da cemo obijati ulaz.Ne bi mi bio prvi put.«

Poveo ju je iza ugla i nasli su se u sokaku bljestavo osvetljenim mesecinom, ali zaklonjenim od pogleda sa ulice.

»Sta vidis?«upita je.

»Ne razumem?Sta bih trebala da vidim?«

Oci su mu opet divlje zasijale na mesecini.

»Apsolutno moja poenta.Ovde i nema sta da se vidi.Zato je ovo savrseno mesto za ulazak«

Bez daljih objasnjenja, laktom je snazno udario po limenom zidu, i na mestu gde je udario, deo zida se pomerio ka unutra.Limeni panel bio je isecen na oko metar iznad zemlje.Iskrivio je rukom panel i otvorio se prolaz dovoljno sirok da moze nesmetano da se prodje.Lana je podigla obrve i upitno ga pogledala.

»Poslednji put kada sam bio ovde, razmisljao sam odakle bi bilo najbolje uci neprimetno i kako.Ova strana je delovala najlogicnije posto je izgledalo kao da niko sa ove strane zgrade ionako ni ne proverava da li je nesto osteceno.Ustvari,ne verujem da osim bioloske provere na ulazu postoji bilo kakva vrsta provere objekata.Verovatno i jedva cekaju da sami od sebe pocnu da se urusavaju.Ali....iz razloga predostroznosti, probusio sam rupu ovde«

Pogledao je ka mesecu i shvatio da noc lagano odmice.Jedan sat je posle ponoci.Pretpostavljao je da naoruzana straza nece skoro proci pored dela gde su presekli ogradu, ali to je znacilo da imaju maksimalno jos pola sata da se izgube odatle pre  nego sto neko iz kontrolnog centra skonta pad nuklearnog napona na mrezi.Zaskocio je tanki zid i provukao sebe, zatim i Lanu, unutra.

Unutra je bilo sparno.Miris memle sirio se kroz prostor.Upalio je bateriju, a Lana je pomislila kako se jos jedan miris  provlaci kroz vazduh.Miris secanja.

Hodnici su licili na lavirinte, a boksovi ogradjeni zicom krili su svakakve drangulije i nekom dragu starudiju.Oprezno s vremena na vreme osvetljavajuci boksove, Lana je zakljucila da mnogi nisu godinama posecivani, prasina koja se uhvatila preko carsava izgledala je jednostavno previse drevna.Slegla je ramenima i sa cvorom u stomaku koji se sve vise zatezao nastavila za Maksimom.

Posle jos par »levo« i jos par »desno« kroz uzane hodnike  stigli su do drugog kraja paviljona.Na pretposlednjem boksu u nizu stajali su inicijali MS i redni broj 67894-2.Boks je izgledao praznije nego ostali boksovi, ali njenu paznju je zaokupilo nesto veliko prekiveno novim belim carsavom na sredini boksa.

»Jel' to, TO?« upitala je.

»Da, naravno da jeste.« rekao je i presekao starinski katanac

Usli su u boks i otkrili auto.Pravi jebeni auto.Nasmejala se kao dete.Auto je bio star.Nije licio na danasnje bezlicne krsine.Njegova grimizna boja presijavala se na svetlosti baterije, a mocne siroke gume izgledale su kao da su noge neke davne divlje macke spremne na skok.Namrsteni sjajni farovi izgledali su zastrasujuce.Pipnula je lagano savrsenu karoseriju.

»Koliko je ovaj auto zapravo star?«

Maksim se zamislio.«Hmm...Pazi on je od mog cukun-dede.Verovatno ne vise od sto pedeset godina.Mislim da je bio jedan od poslednjih na vodonicni pogon.Savrsen motor, koliko se secam.Besuman i beskrajno udobna i brza voznja.Doduse, ne preko zvucne granice, ali  blizu.Ni malo nalik na danasnje supersonicne neudobne plastikanere na nuklearku.«

Bolecivo je pogledao auto, a zatim krenuo da skida carsav sa hrpe stvari iza auta.«Nisam bas sve mogao da potrpam u auto, mozda bi nekome bilo sumnjivo«, rece i poce da trpa ostatak zaliha koje je spremao za bekstvo u veliki gepek automobila.

Lana je za to vreme posmatrala sjajni hromirani znak »mustang« sa strane i mislila kako je to cudno ime za jedan auto.A onda joj je pala na pamet jedna stvar o kojoj nije razmisljala uopste sve vreme planiranja bekstva.

»Kako cemo, za ime boga, mi da izadjemo iz ovog hangara sa automobilom??«

Maksim se samo nacerio.

»Pogodi«

Pogledala ga je, shokiranog izraza lica.

»Ne valjda...kroz ZID?!«

Klimnuo je glavom i jos vise iskezio zube.Zapravo, koliko god on razmisljao o sto neprimetnijem bekstvu, buka i trka moraju negde da nastanu.I on je resio da to bude ovde.Ako ih ovde ne uhvate, na dalje su slobodni i niko im nista ne moze.Vreme je da se  razotkriju.

Proverio je nuklearnu bateriju prikacenu za drevni motor [koji je bio u savrsenom stanju], i zadovoljno klimnuo glavom kada se motor upalio bez ikakvih poteskoca i auto krenuo tiho da zuji.«Uspavana lepotice, vreme je da postanes zver«, rekao je samom sebi i grohotom se nasmejao kliseu koji je pomislio.Ekran na komandnoj tabli ih je obavestio da imaju goriva za jos 7 hiljada kilometara neometanog puta.Lana se vezala pojasom, ovaj put bez ikakvog izraza lica, kompletno prebledela.Pogledala ga je pogledom na ivici nervnog sloma, nervoze, srece i straha i upitala »Hocemo li jebeno krenuti vec jednom?«

»Odmah!«Iskezio joj se jos jednom a zatim stisnuo pedalu gasa i probio uz glasni prasak limeni zid hangara.

vb

3. Saputnik

 

Glasno kocenje velikog crvenog automobila odjeknulo je u vedroj noci u mrtvom delu grada.Lana je podigla glavu sakrivenu medju nogama od straha.Osvrnula se oko sebe i videla da je Maksim pribran, a njih je okruzivala samo prazna ulica i kilometri tuznih hangara.Nezno zujanje automobila smirivalo je napete zivce.

Prastari GPS uredjaj pokazivao je da do zapadnog izlaza ka staroj saobracajnici ima jos 18 km.

»Koliko ce gradskoj pogranicnoj vojsci trebati vremena da shvate sta se desilo?«, upitala ga je.

»Hm, nisam siguran, obzirom na to da je ovde najslabije obezbedjenje i da racunaju na zdrav razum ljudi i uticaj droga koje uzimaju, verovatno ce nas provaliti na kontrolnom punktu na izlazu.Cak i tada, trebace im bar 15 minuta da organizuju poteru i pripreme balistiku«.

Stresla se na pomen »balistike«.Svako normalan znao je da je stari svet umro upravo zbog svetlosnih nuklearnih projektila.Od tada, tehnologija se razvila do te mere, da jedan »balistique« sada znaci projektil ne veci od patent olovke, i smrtonosniji od atomske bombe bacene na Hirosimu pre 500 godina.

»Paru da znam o cemu razmisljas?«rece i namignu joj.

»Da, upravo vidim suspenzovanu nuklearku zapucanu u moj potiljak i to kako se razlazem.Ali, hej, bar ce biti bezbolno.«Naslonila se na staklo prozora kao da razmislja.

»A pritom, potera ce biti organizovana  vojnim amfibijama koje idu 14 puta brze od zvuka.Ovaj auto koliko se secam, ne ide brze od jednog mah-a zar ne?«

»Da, naravno, svi znamo kako se kaznjavaju pokusaji prebega u Morsku Regiju, i dalje ka Portalima, ali sta se desava ako je sve sto oni na ekranima i radarima budu videli samo izvidjac Vojske Vise Kaste?Tada, ne bi smeli ni da pricaju o tome, a kamoli da krecu u bilo kakvu poteru«

Lana je bila zbunjena.Pomislila je da ovaj lupeta gluposti.Cuj, Vojska Vise Kaste.Kako bi od njih pomislili da su deo najelitnije jedinice bliske vrhu kapitalistickog rezima?«Ma da, a sanse da to pomisle su jedan na trilion, sta? »

»Pa ne bas, ima jos jedna stvar vezana za ovaj auto, ili hm, srasla sa ovim autom koju ti nisam rekao.«

»Auto, blizina vojske i koliko jos do redovne kontrole u ovom delu?«

Lana je zbunjeno pogledala ispred sebe i pomislila da Maksim prica sam sa sobom.Na njeno iznenadjenje, auto je odgovorio.

»Vojske po svemu sudeci nema u okolini od sigurno 5 kilometara, ali savetujem da zbog pojacanog vetra smanjimo brzinu vozila.Em se pojacava zvuk, em nam je karoserija zaprljanija.Ah da, redovna elktronska kontrola postoji jedino na izlazu i bazirana je na primitivnim silikonskim ultrazvucnim cipovima.Gospodjice Lano, dobro vece, i prijatnu voznju mustangom zelim.«

»Hvala Auto, smanji brzinu na 40 km/h«

Lana je bila u soku.

»Da, ovaj...dobro vece Auto, i hvala.«zastala je za sekundu i neznatno nizim glasom upitala Maksima »On je AI, zar ne, on je pravi pravcijati AI?!«

»Aham, jedan od prezivelih.Retkih nazalost.«

Nije mogla da veruje.Mislila je da je i poslednji trag vestacke superinteligencije zatrt u poslednjem i jedinom ratu AI i ljudi.Najezila se.Najveci masakr svih vremena izazvali su AI koji su upravljali sistemima za odrzavanje zivota u istrazivackoj koloniji u Zemljinoj orbiti.Za manje od 10 minuta poginulo je 46 miliona ljudi.Lesevi su padali  kao kisa.Bukvalno.Tek nakon toga nastala je supereksplozija koja je izazvala nuklearnu zimu na polovini juzne polulopte.Godinama su delovi najveceg orbitalnog grada padali iz vedra neba.I uglavnom su padali tako da od siline udarca pogine jos vise ljudi.nesvesno, promeskoljila se u sedistu.

»Gospodjice, nema potrebe da vam bude  neprijatno u mom prisustvu.Ja sam uvek bio porodicni AI.I bio sam slobodan kao i svaki clan porodice.I u konfluksu AI sam bio predstavnik strane koja se zalagala za mirno resavanje problema.Ako vam je to za utehu.To sto su se desile odredjene stvari nismo samo mi krivi, ali to vise nije ni bitno, jer nas gotovo i nema vise, bar u ovom delu fluksa* (razvijena filozofija AI, zasnovana na postojanju n-to dimenzionalnih prostora u kojima AI mogu da obitavaju u bilo kakvoj formi, za razliku od materijalnih bica, koja mogu da zive u n-tom broju trodimenzionalnih prostora).«

»Ovaj, ne, nista, nije mi naravno neprijatno...samo..nikada nisam videla tj..cula.hm..pravog AI«

»Hahaha, naravno, naravno, iako vas puls i nervni impulsi govore drugacije od vasih reci, verovacu vam na rec jer cemo morati da se druzimo u narednom periodu.I stvarno, nemate razloga za neugodu.«

Maksim je krajickom desnog oka gledao Lanine reakcije na izlaganje AI-a.Morao je da joj kaze.Jednostavno ne bi mogao da krije vestacku inteligenciju  od nje, iako Auto ne bi ni rec progovorio sve vreme da ga je zamolio.Ma, u onu stvar, ovako bar nema nikakvih tajni, a da nije dokazano da Bog ne postoji, zahvalio bi se istom.Bio je srecan sto AI moze da prevari bilo koji super kompjuter i da pred ocima mocnih sociva, oni mogu da izgledaju kao neko drugi.

»Maksime, savetujem ti da na sledecem  skretanju stanes, i skrenes levo u senku hangara.Imamo drustvo, na 300 metara udaljenosti.Vizuelni kontakt za 20 sekundi.«

Maksim je na upozorenje brzo odreagovao i skrenuo u sokaka izmedju hangara.

»Molim te ukljuci kamuflazu od hladnog vazduha i prilagodi se prostoru, za slucaj da imaju toplotni radar i reflektore.«

Lana se okrenula, a mesecinom osvetljena ulica je izgledala i dalje napusteno.

»Kako je moguce da ranije nismo primetili nikoga u blizini?«

AI je pomalo neraspolozeno odgovorio.

»Verovatno koriste neke od hangara kao privremene baze odakle krecu u obilazak.Ovo je ipak ogroman prostor sa samo 11 punktova.Vrlo je verovatno da do sada ova ekipa nije imala aktivnosti koje bi smo primetili.«

Nervozno lupkajuci prstima po volanu vozila, Maksim je pratio napredovanje oklopnog vozila na ekranu.Svakog trenutka ce proci neposredno iza njih.

U nekoliko paklenih sekundi, vozilo je proslo, krecuci se sporo, medjutim, kao da je ko god da je bio u njemu bio nervozan da zavrsi obilazak jer su svetla  reflektora bukvalno preletela iznad mustanga ni ne dodirnuvsi ga.Lana je odahnula,a AI je podneo izvestaj.

»Registrovao sam tri jedinke, muskog pola, od kojih je jedna u nesvesnom stanju, dakle spava.Ovim momcima je vrlo dosadno, nisu cak ni radare  ukljucili.Naravno, ne poseduju AI-a, ali to se i dalo ocekivati.«

Lana se nasmesila  ironiji u glasu auta.Lagano su se isparkirali kada je patrolno vozilo dovoljno odmaklo, i AI ih je obavestio da do izlaza ima jos samo dva kilometra, i da on savetuje da se pocne sa pripremom za kamuflazu, kao i da se sve nuklearne baterije ukljuce na maksimum.

»Ok, nuklearne baterije startovane, otpocni proces kamufliranja«

»A kako tacno cemo da izvedemo kamuflazu?« Upita Lana kojoj se gomila pretpostavki rojila po mozgu.Auto je odgovorio umesto Maksima.

»U sustini nikada prostije.Na bazi pretpostavki i trikova zapravo.Nije bas kao da smo imali profesionalnu opremu, ali ...ustvari da predjem na stvar, cujem uzdahe dosade...LM, skoro do samog izlaza iz ovog ambara od grada motori ce raditi na minimumu i prici cemo sa leve strane, kroz senku.Tada, ja preuzimam komande automobila, i pored kamera, punkta i kroz rampu cemo se samo »lansirati« brzinom od skoro jednog maha.Taman toliko da ne probijemo granicu zvuka.Frejmovi cak i na najsavremenijim organskim kamerama nece moci da zabeleze sta je to tacno proletelo pored njih, a cisto sumnjam da ovde postoje organske kamere.Sto je jos bolje.Jer digitalac ce ostati zbunjen slikom dugo posto mi zbrisemo.Racunamo na izazivanje pometnje, kao i na bar 15 minuta prednosti pre nego sto potera krene.Za to vreme, sa dovoljno velike udaljenosti, preprogramiracu nas na taj nacin da ce njihova oprema nas videti, bar neki period vremena, kao izvidjaca Vojske Vise Kaste.Risky, I must say, ali, to je jedino sto trenutno mozemo.Ah, da i hladan vazduh da nas zakloni od toplotnih radara, medjutim, u toku dnevne svetlosti, postacemo ocigledna meta, zbog naseg, hm, antickog izgleda.«

Lani su se konacno sve kockice sklopile.Pocela je da se smeje.

»Koliko je to ustvari ocajnicki plan.Pa, sta cekamo, ono tamo u daljini je kontrolni punkt, ono sto svetli?«

Maksim je zaustavio vozilo i iz pretinca izvadio nesto sto je licilo na masku sa kisonikom.Pruzio je jednu Lani.

»Dekompresiona maska.Stavi je.Brzinu od jednog maha cemo dostici za manje od cetvrtine sekunde.U ovakvom vozilu, moze da se desi da ti pritisak smrvi pluca.Ah, da, obavezno se vezi.«

Vezali su se, i stavili dekompresione maske.AI je pustio Return To Innocence od Enigme unutar njihovih maski, i napravio komentar kako on smatra da je to najbolja pesma sta god da se desi u narednih nekoliko sekundi.Zujanje motora prolazilo je kroz auto poput strujnog talasa,a temperatura u autu je skocila za bar pet stepeni.

»E, pa deco, motori su na maksimumu za 9 sekundi.Zatvorite oci, polecemo«

Lana se osecala kao u polu snu.Umirujuca muzika nije mogla da ublazi fizicki dozivljaj propadanja i tupog bola u plucima.Osecala se kao da su joj pluca ostala da stoje u mestu.Za prvim praskom, u vremenu bez vremena,nastao je i drugi prasak i mesavina najrazlicitijih boja joj je zaplesala pred ocima.U delicu sekunde je pomislila da su prosli pored kontrolnog punkta.Samo delic sekunde kasnije, svuda oko njih se razlivala nijansa crne, sive i srebrne boje.Zatvorila je oci i trudila se da ne razmislja previse.Vrlo brzo, bol je prosao, a vid joj se izostrio.

Maksim je skidao dekompresionu masku, pa je pratila njegov primer.Vazduh je delovao proredjeno.Pre nego sto je stigla ista da kaze, auto je progovorio opet.

»Vas kapetan ovde, krecemo se brzinom za dlaku pa 1 mah, ispred nas je 7600 kilometara otvorenog puta prilagodjenog velikim brzinama, u nepoznatom stanju, ali za sada bez vecih znakova sleganja i propadanja.Vreme je lepo, i ako nas skotovi ciju poteru ocekujemo ne iznenade, ovo ce biti vrlo udobno putovanje.U pretincu ispred vas, nalaze se dve sveze pripremljene solje kafe, proglasavam bar 5 minuta pauze.«

Maksim se od srca nasmejao oponasanju pilota iz dzambo dzeta.Prav kao strela, ispred njih se u nedogled gubio sirok, blago zakrivljen u socivo jedini preostali stari put, A37.

»Bar do planina smo onda sigurni«.

Lana je uzela svoju solju kafe, dok je kroz ojacanu sofersajbnu posmatrala pejzaz koji se otvarao.Bice ovo jedan uzbudljiv put.Srknula je kafu i pocela da se smeje.