Био ја код неког ортака. Нека журка. И покупи ме нека цица, стрпа ме у кола и правац њеној гајби.  Ja joj joш у колима завук'о руку у ћега, а она мени: Чачкај, чачкај... Кад смо ушли код ње поватали се и кренем да је скидам. Кад сам јој скин'о ћега... Брате, кад је засмрдело! И ја онако махинално, полугласно: У ала дисмр! А она ће на то: Шта, бре, ди смо!? Па код мене кући!

Ова урбана легенда је била најбоља прича на тему сексуалних догодовштина  које су у руралним срединама задесиле момке из Београда. Препричавали смо их на трибини стадиона у Смедереву, после туче с полицијом. Смејали смо се као ненормални. Као да Г. и полицајци нису завршили у болници. Командиру полиције ништа није било смешно. Нису били спремни, рече. Нисмо ни ми, одговорио му је М. Утакмица је била намештена. Рекао нам је то секретар утакмице да би се смирио неред. Паде крвца за џабе.

И ја сам испричао једну догодовштину коју ми је испричао другар из блока 19а кад је био у Бајиној Башти. У сред сношаја (његов термин) она му је рекла: "Тако, Младене... Ух! Само тако настави... Уууууух! Сад ће ми оно лепо..."

Свашта има. Једна ми је викала нећу од кад сам ушао у њу, па све док није свршила и док нисам свршио. После ме љубила, а сутрадан ме звала. Никад се више нисмо креснули. Нећу!