Još jedno mamurno jutro se budi u podne. Julska vrelina stvara lokvu znoja prilikom kontakta kože sa posteljinom. Ona tako mokra sanja da je nagde na obali mora i da je talasi zapljuskuju, dok je prži popodnevno, jako sunce. Budi je poruka na telefonu. Drugarica sa kojom je sinoć obilazila lokale po smorenom gradu u potrazi za provodom. Zove je na Štrand, na popodnevno uživanje pored reke. Pročitavši poruku, okreće se na drugu stranu znojavog čaršava da završi svoj san o moru. Uzalud. Posle kratkog prevrtanja po krevetu, odlučila je da ustane. Kako je samo dosadan ovaj grad leti, posle exita. Nikako joj ne bi palo na pamet da nađe neki posao i da malo skrati dosadne dane, a usput i da skupi za more. Najbolje bi bilo kad bi imala nekog na moru, pa da plati samo prevoz i ode da uživa.

Pakuje torbu za plažu. Mobilni, novčanik, novine, cigare, kremicu za sunčanje... U 15:00 treba da se nađe sa drugaricom ispred glavnog ulaza štranda. Kući naravno nema nikoga, jer je radni dan i matorci su na poslu. Na kuhinjskom stolu joj je mama ostavila dvesta dinara da ima da kupi nešto za doručak. Kakav bedak, sad neće moći da ide taksijem i moraće da se čvari u busu. Našla se sa drugaricom kod ulaza i uz ženske priče o sinoćnjem izasku su krenule prema plaži. Neko vreme su se izležavale i sunčale i onda je drugarica Tamara došla na ideju:

-          Znaš Milice, što mi ne bi otišle na more.

-          Ma odakle mi para, bre. Znaš da mi moji ne bi dali ni dinara, jer ću verovatno i ovu godinu obnoviti.

-          Ma radićemo par dana nešto, pa ćemo bar za put da skupimo.

-          A šta ćemo za smeštaj?

-          Pa imam ja drugaricu dole u Sutomoru, njeni su tamo celo leto, pa ako ima nešto slobodno da se učačkamo na par dana dok se ne snađemo.

-          Kako misliš dok se ne snađemo?

-          Monog si mi ti naivna. Pa mislim da upoznamo neke frajere i da palimo negde dalje, recimo u Budvu.

-          Možda bi mogli i nekog preko fejsa da nađemo. Haha

-          Ma jok, odemo dole i idemo u akciju.

-          Ma znam, samo se šalim. Jako mi se sad ide na more. Haos. Šta bismo mogle da radimo?

-          Pa negde neku tacnu ili tako nešto. Lepe smo, zgodne smo i šta ti više treba za taj posao.

-          Probaću da izgrbavim od ćaleta jedno 100 evra da imam za put i za hranu, a reći ću mu da imam besplatan smeštaj kod tvoje babe, mislim da će upaliti. Ćale mi uvek popušta.

-          Ajde, meni će moji dati svakako, al’ sam mislila da malo radimo čisto da nam nije sve na gotovo.

-          Ma batali to, ovako je lakše.

-          Večeras se svakako vidimo, pa ćemo se dogovoriti detaljnije, a ako se ne vidimo imamo fejs.

Nastavile su onako ćutke, maštajući da se čvare na suncu.

*

Našle su se uveče na dobro poznatom mestu. Kod Miletića.

-          Ćao srećo izvini što kasnim, malo sam imala raspravu kući što opet izlazim, al’ neće još dugo tako. Rekla je Milica.

-          Jesi uspela da rešiš nešto? Mogli bi da idemo, al’ morali bi da krenemo za tri dana i ostale bi tamo besplatno nekih pet dana, jer joj tad doleze neki rođaci iz Niša.

-          E moji neće ni da čuju, teški su što se tiče para jako.

-          Pa šta ćemo onda?

-          Snašla sam se ja na drugom mestu.

-          Šta baba, deda?

-          Ma ne pozajmila sam od Milana.

-          Od dečka si pozajmila keš da ideš dole da se provodiš i muvaš sa drugim frajerima?

-          Da. Što?

-          Užas...kakav nemoral. Al’ u suštini boli nas uvo.

-          Ma da. Sutra uzimam keš od njega pa možemo na autobusku po karte.

-          Nećemo vozom?

-          Bus je malo jeftiniji raspitala sam se ja, a i voz je štrokav žešće.

*

Karte su bile spremne, koferi spakovani. Našle su se na autobuskoj stanici šest posle podne. Leptirići u stomaku su radili punom parom, što zbog mora, što zbog avanture u koju su se upustile. U putu nije bilo ništa posebno. Na prvoj pauzi su se merkale sa nekim tipovima iz busa, na drugoj su oni stali pored njih ne bi li im bacili neku spiku. Razmenili su brojeve čak da se čuju kad stignu u Sutomore, pa da izadju jedno veče zajedno. Njih dve su planirale da ih iscimaju samo ako ne budu imali nikakvu drugu varijantu, a njih dvojica su se verovatno naložili na tako lepe, zgodne, nakvarcane devojke.

            Posle 11 sati vožnje konačno su ugledale more. Sreća, sreća radost, a na plaži pikavci i gadost. Prvo su malo prošetale do plaže, koja još nije bila očišćena, a možda neće ni biti, pa su iscimale tamarinu drugaricu Jovanu, da ih odvede u smeštaj. Čekale su neko prikladno vreme, jer nisu htele baš u pola osam da je iscimaju. Oko pola 11 su se smestile u sobu. Soba je bila skoro okrečena sa starim nameštajem unutra i sa prilično neudobnim krevetima, al’ kome je još do spavanja na moru. Izlasci i plaža, a soba čisto služi da ostaviš stvari. Kuća se nalazila na nekih 400 metara od plaže. Raspakovale su se i spremile za plažu. Haos, ludnica. Večeras nastupaju Veca i Meca u tom i tom lokalu. Plakati na sve strane za užasne žurke. Prava prilika da se nadje adekvatna žrtva. Provele su celo popodne na plaži i u kafiću koji su odmah odredile kao mesto na kome će svakodnevno ispijati kafe i blejati. Uveče nisu bile ni za šta, al’ su ipak uspele da se spreme i da izađu.

Lokal pun, tu je i gazda koji ih je par sati ranije častio kafom. Momci sa kajlama, nabildovani i ćelavi su takođe tu. Tu su se našla i ona dva momka iz autobusa. Kad su videli devojke odmah su im prišli i prvo se pozdravili sa Jovanom. Nju su znali od ranije jer su dolazili kod nje u kuću par godina unazad, ali ove godine nije bilo mesta. Otišli su po piće za sebe i devojke. Hijene su saznale od Jovane da njih dvojica i nisu pravo meso za njih, studenti koji nemaju nešto puno para. Hvala bogu pa je Jovana tu da im otvori oči, jer bi inače lutale okolo i morale da se vrate posle pet dana kući. Momci su doneli sebi po pivo, a iza njih je išla konobarica koja je nosila na tacni tri koktela. Taj koktel je bio na akciji to veče. Na frku su ispile koktele i dok su momci otišli do wc otišle su dalje, ali ne i Jovana. Ona je sačekala momke i vešto ih je zadržala samo za sebe, jer nije bila proždrljiva sponzoruša, nije ni imala potrebe za tim. Rekla je kako su njih dve morale da odu, a da je ona ostala da im pravi društvo.

Za to vreme hijene vršljaju po lokalima u potrazi za polumrtvim mesom, da ga ubiju do kraja i iscede mu sve vrednosti. Od lokala do lokala u potrazi za onima što se najviše razbacuju i onima što ne mogu na nogama da stoje. Popile su i one sad prilično, zaštekale i nešto keša od pijanih likova i na kraju otišle tamo gde je bilo najviše mase i najviše zlata, al’ nije zlato sve što sija, nešto je i prangija, zadenuta za pojas. Tako njih dve završe u separeu sa nekim momcima iz nikšića i sa dve devojke iz Beograda koje su došle da prodaju svoju lepotu za malo para, jer i njima nije dala mama. Tu su se obrtale ture kao točkovi na relaciji Novi Sad – Sutomore. Kokteli, Šampanjci..soma i po evra nije ništa na veče kad si prodao zemlju za 2-3 miliona. Kupiš gliser neki ili manju jahticu, dobra kola i dođeš da bariš ribice na moru, al’ one zbare tebe pa skontaš da si puk’o za letovanje para koliko i na auto koji voziš već drugu godinu. Užas. Ponapijali su se tu i naravno završili kod njih u apartmanu. Sutradan mamurne, ćelave i otekle glave ustaju okruženi ženama. Nema ni umivanja, ni pranja zuba nego odmah bude devojke i nastavljaju sa svojim hvalisanjem i darivanjem. Sad je došao red za gliser, pardon jahtu. Vožnja po otvorenom moru, posećivanje divljih plaža, malo seksa, malo vina, malo voća. Kad te dovuče u neku uvalu pored koje niko nije prošao danima, pa čak ni čamcem ne možeš da odbiješ seks, jer ćeš tamo i završiti. Težak je život vas sponzoruša, razumemo mi to. Moraš da misliš na svog dečka koji ti je dao pare za more, a da primaš od onog koji ti plaća sve na moru. Lepa dnevna avantura se konačno završila. Varile su se kući kod Jovane kojoj nije bilo ni malo drago što su juče sa njima završile, jer su joj momci dobro poznati i zna šta su sve radili devojkama. Njih dve nisu htele da čuju istinu, jer su bile u vom svetu i svojoj bajci.

Uveče ih nisu zatekli ni u jednom kafiću. Verovatno su zapalili u Budvu ili neko drugo mesto da tamo nadju novo meso. Sad ponovo treba organizovati akciju i ići u lov, a taman su mislile da su se lepo snašle. Sedele su u bašti gde su tresli neki narodnjaci. Lik na klavijaturi i drugi koji zavija na mikrofonu. Naručile su dve vode. Uz vode je stigla i flaša skupog crnog vina. Konobar je preneo pozdrave od godpode za susednim stolom, a matori je samo pogledao ispod oka. Trepnule su. Bilo je dovoljan znak da matori iskusni igrači pređu za njihov sto. Šta je tu je, kad nema ništa bolje, mora da istrpi čilce od 4 banke. Njih dvojica su kumovi i došli su iz Podgorice da malo odmore od žena i dece. Pravo zadovoljstvo je što su naišli na dve, tako lepe, devojke. Nisu imali ni jahtu, ni gliser, al’ su krstarili drumovima sa q sedmicom. To veče su završile i kod njih u apartmanu. Pa ta jadna Jovana se smorila, mogla je da izda njihovu sobu drugima. Sutradan su otišle do Budve na ručak i usput obilazile najlepše plaže. Sjajan provod, a tek što su stigle. Uživale su tako još dva dana, a onda su morale da se isele iz sobe, jer je Jovani stigla rodbina. Ponudila im je da ostave stvari kod nje u donji deo kuće gde je ona bila sa starijom sestrom dok joj ne dođu matorci za par dana, a i one će verovatno tada morati već da krenu kući, jer im je verovatno ponestalo para. Samo kad bi znala da su one potrošile možda po 10 evra otkako su došle, još bi im i naplatila što su bile tu. Ostavile su stvari iako su imale ponudu da predju kod matorih Podgoričana u apartman. Nastavila je uživancija i zezanje koje ne bi bilo da se nije trošilo brdo love. Još tri dana ostaju u Sutomoru, a onda njih dvojica idu za Petrovac, kod drugara u kuću. Nisu oklevale kad su ih pozvali. Brže bolje su se spakovale dok i pozdravile sa Jovanom, koju jedva i da su videle na moru.

Trošenje se smanjilo maksimalno, ručak, piće na plaži i dva-tri pića uveče. Matorci su polako počeli da presušuju, a kako su bili dovoljno iskusni sa takvima nisu dozvolili da im iscede i kartice. Nije bilo ni željenog Trokadera ni noćnih izlazaka po Budvi. Posle pet dana u Petrovcu, rešili su da se vrate u Podgoricu, jer navodno posao čeka. Tako su ostale na cedilu posle skoro dve nedelje, moraće da troše svoje pare. Da ostanu u Petrovcu skup je smeštaj, a da idu u Budvu ni to im nije opcija, jer nemaju para. Ponudio se drug od matorih da ostanu kod njega u kući za neki manji keš, al’ im se Petrovac nije činio kao adekvatno mesto za hvatanje žrtve, pa su odlučile da se vrate u Sutomore. Javile su Jovani da stižu, na šta im je ona odgovorila da kod nje nema smeštaja i da su joj stigli matorci, pa će morati da nađu smeštaj negde na drugom mestu. Posle pola sata im je javila da je našla smeštaj blizu nje za 6 evra, što je njima bilo sjajno s’ obzirom da su imale još oko 100 evra svaka. Taman za 5 dana još po 30 evra i ostane 70 da se troškari lagano, a od tih 70, bar 50 da vrati kući kako bi obnovila garderobicu. Prvo veče su se namontirale kao za modnu pistu i prekim pogledima tresle sve nepoželjne poglede koji su se našli na njima. Stale su za šank i naručile po pivo, pa kud puklo da puklo. Prišao je dobroćudni lik koji se predstavio kao Adi. Adi je držao picerije i poslastičarnice od Ulcinja do Budve, bar je tako pričao. Imao je ljupku facu i bio veoma druželjubiv, što se njima jedino nije dopalo, jer su volele mrke i nenasmejane tipove. Adi je bio pomalo smešan za njihov ukus, ali kako ih je pozvao u separe i naručio im šampanjac odmah su promenile. Sebi je naručio Red Bull. Kako je veče tek počelo, predložio je da odu do Budve, u Trokadero i samim tim opravdao to što pije Red Bull, a ne pije neki alkohol.

-          Adi nije šonja cure, da pije sokić, Adi vodi računa da se vama nešto ne dogodi. Namignuo je

Njih dve su se samo kikotale. Već su bilo prilično pijane, jer su popile bocu čampanjca i pre toga po pivo. Čekala ih je Budva, haos i ludnica zbog koje su i došle. Pravi provod je tamo. Do jutra su se provodile sa Adijem. On se bio nameračio na obe, a Tamara mu je svaki pogled gutala i zavodljivo ga gledala, pa je zato i dograbio nju. Milica je išla po klubu, prilazili su joj frajeri, ali kad bi ih onjušila i skapirala da nemaju love sklanjala ih je sa strane. Ništa specijalno nije našla to veče, pa se vratila kod Tamare i Adija. Kad je prišla, Adi je i nju poljubio u usta. Tako su nastavili u troje. Šta je sve jedna devojka u stanju da proguta zbog malo baškarenja na moru. Prespavale su i kod Adija, ali ništa nije bilo, opravdavajući se da su drugarice i da da bi bilo previše da spavaju sa istim likom u isto vreme.

            Polako se bližio i kraj letovanja, treba se pakovati i krenuti kući. Tamn im se osladilo, nisu još ni dvadeset dana na moru. Adi nije hteo da čuje reč o njihovom odlasku. Ponudio im je da zajedno odu kod njegovog brata u Ulcinj. On tamo ima kuću i trenutno je sam, izuzev nekih gostiju. Naravno da su pristale. Takve prilike se ne propuštaju. Seli su u mečku i spustili se do Ulcinja. Proputovale su pola primorja i ostale skoro dvadesed dana, a ponele su nešto oko 200 evra. Nisu mogle da zamisle da se vrate kući u realnost. Smoreni grad, smorena masa, matorci koji zvocaju, retki tipovi kaji finansiraju hijene. Sad su sa dva Šiptara u kući, gde se nalazi nešto gostiju takodje Šiptara. Kuća ogromna, sređena u modernom stilu, sa bazenom i pogledom na more. Noćenje kod Adijevog brata je 45 evra, a polupansion 60. Njih dve su imale pun pansion za džabe, s tim što su i oni njih punili za džabe. Tri dana maksimalnog uživanja u kući, pored bazena, nije im ni palo na pamet da bilo gde idu, jer su se svakako iscimale prvih dve nedelje. Sad su našle sve što im treba i mogle bi da ostanu tu bar do kraja sezone. Treće veče od njihovog dolaska, Adi je napravio žurku na bazenu. Koktel majstor, gomila koktela, pijane lubenice svega u izobilje. Okupilo se neko probrano društvo sa još pet hijena pored ove dve. Maksimalno napijanje, kupanje u bazenu i razne druge igrice pored bazena i u bazenu. Tamara i Milica su onesvestile od alkohola. Adi ih je odveo u kola na zadnje sedište. Vratio se do bazena i platio ovih pet kurvi što su došle da zabavu učine lepšom. Seo je u kola i odvezao ih do granice sa Albanijom. Njih dve su ležale jedna preko druge na zadnje sedištu i nisu mogle da se probude narednih 24 sata. Parkirao se pored jedne kuće i uneo jednu po jednu unutra. Njihove stvari je izneo iz gepeka i isto uneo u kuću. Povratne autobuske karte je izvadio iz manjeg džepa na koferu i ubacio vozne karte Bar – Novi Sad, sa rezervacijama za spavaća kola. Karte su bile važeće deset dana od dana kad ih je doveo u tu kuću na granici. Sa kondukterom je imao dogovor, da ih u Baru unese u voz pre nego što uđu ostali putnici.

            Carinik je pokušao da ih probudi na granici, al’ nije uspeo. Onda je prišao kondukter i dao njihove lične krate. Rekao je kako su uzele tablete za spavanje da bi mogle da spavaju, a da su njemu ostavile dokumente. Kako nikad nije bilo problema kad se prelazi granica u povratku tako nije ni sad bilo. Probudile su se kod Sremskih Karlovaca.

-          Tamara jesi budna?

-          Evo baš sam sad otvorila oči

-          Otkud mi u vozu?

-          Ne znam. Zadnje čega se sećam je da smo pili pored bazena kod onog lika, kako se zove ono?

-          Adi valjda.

-          Nije mi uopšte jasno šta radimo u vozu, kad smo imale povratne karte za bus.

-          Ni meni. Valjda smo se oletvale i posvadjale se sa Adijem, pa smo uzele taksi i zapalile na stanicu.

-          Kako onda objašnjavaš da je sad subota, a ne četvrtak?

-          Molim!? Pa gde smo bile dva dana?

-          Čekaj da vidim na mobilnom. Aaaa, 100 propuštenih poziva od matoraca i 30 poruka. Kako su samo dosadni. MOLIM!

-          Šta je?

-          Nije pitanje gde smo dva dana, nego gde smo bile deset dana.

Voz je polako ušao u stanicu i njih dve su izašle napolje. Spustile kofere do taksi stanice, kad se u tom trenutku Milica savila i sela na beton.

-          Aaaaa. Zapomagala je.

-          Šta ti je? Uspaničena je bila Tamara.

-          Preseklo mo je nešto ovde u donjem delu leđa i to kao da mi je noko zabio nož, ma kakv nož, mač.

-          Daj da vidim.

-          Ma neeee, sad je ok, prošlo je. Aaaaaa.

-          Daj, okreni se.

Tamara joj je podigla majicu i videla još svež ožiljak. Počela je da urla.