негде сам отишао,негде...тамо зајебавање,циркање за све паре...
нисам могао да пронађем камп јер је био тако велики да је било 4 јебена шатора...
но поставих шатор уз помоћ неких дивних другара...
циркање,локање,прча,смејање...
јутро...
одох да одморим мало,кад имам шта да видим јебени камп је 2 метра од јебене магистрале и кривине у пичке љепе матере! довољно је било да неки трезни домаћи возач или неки одморни турчин исправи кривину и ето мене на насловној страни новина од рециклираног папира...
одспавах 2 сата...
устадох онако добрано припит и таман да попијем воде сазнам да је нема...
дојаја...
мрзи ме да пишем сад...
углавном...
током ноћи остали камапери(неке будале) замало што нису упалиле њиву на којој је био камп...
гађали се дулецима од 8 кила...
пекли неке пурењаке који још нису ни покушали да сазру...
а свуда прашина и 40 степени у хладу...
појео сам нешто...
да би пио воде и опрао руке морао сам да идем до пумпе уз магистралу скоро 2 километра...
кад сам 1 пут отишо до ње попио сам и кафу...
успут сам причао са кравом...

''крава то и није неко муслиманско име''
ортака је ударио знак поред пута у главу...
ишао на базен да би спрао доста соли са себе...
на истом био главна атракција...
јео пљескавице од керећих сувих буткица...
био упитан више пута дал сам дошао на вашар...
призивао Перуна цео дан,пошто је био 2 август...
од 2 сусрета са каубојима у плавом оба пута смаран по 20 минута...
вратили ми личну карту ортака који на њој има дугу косу...
возио се тахијем много пута за све укупно 400 динара...
вратио се на одредиште ''фестивала'' тј шталу...
слушао другаре који свирају...
призвао Перуна...
олуја је дигла сунцобране у ваздух,ударила ме ''ограда'' у дупе...
падао и град...
онда прашина и штала се претворише као воћни ренџери у балтиште и свињац...
удраио гром негде и сјебо струју ЈАКО...
прекид свирке...
наставак свирке...
престанак кише...
сакупљање...
одлазак на станицу...
још мало глупање лупости...
видех попа у 2 сата после појаве вампира како тетура улицом...
долазак 1 аутобуса...
па другог...
па трећег...
наш аутобус за цивлизацију...
сви смрде много јако унутра а полу пијани кондуктер им је узор...
и још прича о неком повраћању...
пут...
цивилизацијо долазим/о...